Uzlet srpske trešnje na inostrana tržišta - Izvoz u 2017. godini porastao 15%

Sudeći po statistici koja pokazuje da je iz godine u godinu sve veći izvoz trešnje, uzgoj ovog voća u Srbiji itekako ima perspektivu. Svetsko tržište je gladno i eto šanse za dobru zaradu, jer trešnje koje se uzgajaju na našem podneblju su odličnog kvaliteta i koliko god da ih proizvedemo i prodamo mogli bismo da izvezemo još.

Trešnja ima izvanredan potencijal. Visoke otkupne cene, ali i tražnja tržišta, imaju značajan uticaj na povećanje broja zasada ovog voća. Nezvanično, jedna od vodećih kompanija u Srbiji zasadila je u Negotinskoj krajini na desetine hektara trešnje i očekuje dobre izvozne rezultate.

Prošle godine ukupan izvoz trešnje bio je 9.715 tona, što je za 15,7% više u odnosu na 2016. Najveća količina od 88% izvezena je kao sveža trešnja, dok je svega 12% bio izvoz zamrznute. Vrednost izvoza bila je blizu 16 mil USD, što je za čak 30,8% više u odnosu na prethodnu godinu. Najviše smo prodali ruskom tržištu (oko 83%), a zatim poljskom, dok crnogorskom u znatno manjoj količini. Zabeležen je izvoz i u Nemačku i Holandiju. Međutim, iako smo izvozili svoje, mi smo i uvozili trešnje. Ukupan uvoz u 2017. bio je 2.864 tona (2,3 mil USD), a ohrabruje što je to za 6,7% manje u odnosu na prethodnu godinu. Trešnju smo kupovali od Grka i Rumuna.

Sa takvim potencijalima, da li bi trešnja u nekoj doglednoj budućnosti mogla da zameni malinu? Mogućnosti ima, ali ako se uzme u ozbir da je izvoz maline desetostruko veći, pre stoji da bi zajedno sa malinom mogla da bude konkurentna u svetskim razmerama.

- Trešnja u ovom momentu ne može da bude adekvatna zamena malini, koja prednjači u izvozu voća. Iako je deficitarno voće, u poslednjih nekoliko godina, beleži se blagi rast proizvodnje i površina pod novim zasadima trešnje, kao i povećan izvoz – kako količinski, tako i vrednosno. S obzirom na tu činjenicu, kao i na prisustvo velikog broja sorti sa kvalitetnim plodom za kojim postoji povećanja potražnja, trešnja predstavlja vrlo perspektivno voće sa kojim Srbija može da bude konkurentna na svetskom tržištu - kažu za Blic u Ministarstvu poljoprivrede.

Subvencije za uzgoj

Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, odnosno sprovedenog Istraživanja o voćnjacima, krajem 2017. godine površina pod zasadima trešnje iznosi 4.613 hektara. Ukupna proizvodnja, odnosno rod trešnje u 2017. godini bio je 27.323 tona, sa prosečnim prinosom od 5,9 tona po hektaru. Iako Srbija poseduje povoljne agroekološke uslove za proizvodnju trešnje, kao i dobru perspektivu za izvoz, trešnja je i dalje deficitarna voćna vrsta. Ministarstvo poljoprivrede je donelo meru podrške kojom se subvencioniše podizanje novih zasada voća - trešnje, sa savremenom tehnologijom gajenja i odgovarajućim sortimentom. Takođe se, kroz planirane mere podrške, subvencioniše i nabavka sistema za navodnjavanje i protivgradne mreže.

Ipak, nije svako zemljište pogodno za uzgoj trešnje. Agrarni stručnjaci preporučuju zasade na zemljištu koje se nalazi do hiljadu metara nadmorske visine. Ključno je i da nije vetrovito. Gajene sorte trebalo bi da imaju različite nedelje sazrevanja, kako bi na tržištu prodavali trešnju u što širem vremenskom rasponu, ali i kako bi se organizovala berba. Početak pune rodnosti zasada je posle nekoliko godina.

Kako posejati i kolika su potrebna ulaganja

Postoji više tipova zasada. Za klasične zasade i podlogu za hektar je potrebno ulaganje oko 10.000 EUR. Drugi tip zasada su intenzivni "trešnja na dohvat ruke", koja podrazumeva velike i guste zasade. Takav zasad ne može da se zamisli bez navodnjavanja i protivgradne zaštite, pa ulaganja mogu da budu i do 90.000 EUR po hektaru. Moguća je i kombinacija tipova zasada, a ono što je specifičnost jeste životni vek trešnje. U prvom slučaju je i do tridesetak godina, dok je u drugom znatno kraći - 10 do 12, ali su prinosi višestruko veći od prosečnih, čak 15-17 tona po hektaru.

Zahtevna zapadnoevropska tržišta insistiraju na atraktivnosti ploda, koji treba da ima izraženu krupnoću, tamnocrvenu boju potkožice, okruglast, srcast i široko-srcast oblik, a duga i zelena peteljka je poželjnija u odnosu na kratku. Bitno je i da mogu dobro da se čuvaju i transportuju. Na našim pijacama kilogram trešanja, kada se pojave prve, ide i do 500 dinara, a kasnije se uglavnom kreće od 150 do 400 dinara. Na inostranom tržištu postižu cenu i do 4,5 EUR za kilogram.

Koje sorte stučnjaci preporučuju za zasad kod nas

U zavisnosti od nedelje kada plod zri, različite su i sorte: Kossara, Early Lory, Early Bigi, Sweet Early (1. nedelja); Burlat, Early Star, Canetova ( 2. nedelja); Celeste, Carmen, Vera, Newstar, Tieton, Grace Star (3. nedelja); Vega, Santina, Summit, Samba, Black Star, Cristalina, Canada Giant, Sunburst, Sandra Rose (4. nedelja); Sylvia, Germersdorfer, Ferrovia, Kordia, Lapins, Summer Sun, Big Star ( 5. nedelja); Colney, Katalin, Regina, Sweetheart, Alex, Penny, Staccato ( 6. nedelja zrenja).

- Veliki je izbor sorti koje se gaje u Srbiji, tako da je široka lepeza ponude u sortimentu i može da se odgovori na različite zahteve tržišta. Najzastupljenije su sledeće sorte: Burlatova rana, Hedelfingerova, Germerzdofska, Lionska rana, Sanburst, Primavera, Stela, Lambert, Vipavka, Sju, Droganova žuta, Imperator, Kompakt stela... Sa primenom novih tehnologija preporučuje se sledeći sortiment: Regin, Kordia, Karmen, Lapins, Samit - ukazuju u Ministarstvu poljprivrede.