Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Kompanije u Naučno-tehnološkom parku Beograd ostvaruju milionske prihode i izvoz - Fabrika budućnosti zapošljavaće 700 mladih inženjera do kraja 2018.
Izvor: eKapija
Utorak, 07.11.2017.
14:45
Utorak, 07.11.2017.
14:45
Komentari
Naučno tehnološki park Beograd 
U kompleksu od 5 zgrada na 11.000 m2, u Zvezdarskoj šumi danas posluje šezdesetak kompanija - nešto manje od polovine su tehnološko-razvojne firme, a ostatak startapovi. Osim prostora i tehnološke infrastrukture stanari dobijaju i mnogo važniju poslovnu podršku, motivaciju i vetar u leđa. Omogućen im je pristup bazama znanja, finansijskim fondovima, uče o procesima sertifikacije, promociji, umrežavanju i internacionalizaciji.
Mlada beogradska firma Lean Pay, u parku na Zvezdari posluje oko godinu i po dana. Razvijaju platformu koja omogućava da se u onlajn šopovima roba i usluge kupuju na rate, a njihov proizvod za manje od mesec dana biće na tržištu EU.
- Osim prostora koji nam je veoma značio, u Naučno-tehnološkom parku smo dobili i poslovnu podršku – učestvovali smo na nekoliko konferencija, i dobili priliku da budemo nekoliko nedelja gosti u akcelerator programu u Izraelu. To nam je bilo od izuzetne važnosti za unapređenje proizvoda – kaže Miša Živić, suosnivač ove kompanije.
Kada su došli u zvezdarski kompleks, ističe, radili su na projektu koji ne liči mnogo na sadašnju ideju.
- Učili smo na koji način je najbolje da razvijemo svoj proizvod i kako da se prilagodimo tržištu. Zahvaljujući tome, naš servis će uskoro započeti rad u Sloveniji, tako da će se proizvod koji razvijamo ovde koristiti na evropskom tržištu.
Kada su došli u zvezdarski kompleks, ističe, radili su na projektu koji ne liči mnogo na sadašnju ideju.
- Učili smo na koji način je najbolje da razvijemo svoj proizvod i kako da se prilagodimo tržištu. Zahvaljujući tome, naš servis će uskoro započeti rad u Sloveniji, tako da će se proizvod koji razvijamo ovde koristiti na evropskom tržištu.
Razvoj podsticajnog ambijenta u cilju ubrzanog tehnološkog razvoja Srbije i podrška tehnološkom preduzetništvu u komercijalizaciji inovacija, u osnovi su vizije Naučno-tehnološkog parka Beograd. Pohvale za rezultate koji su ovde postignuti za dve godine, stižu i iz Evropske komisije, koja ih promoviše kao dobar primer u regionu, a prošlog meseca u Istanbulu NTP Beograd je primljen u najveću svetsku zajednicu tehnoloških parkova IASP.
Put je ipak, bio trnovit.
U svetu se naime, već razvija četvrta generacija tehnoloških parkova, a u vreme kada je Naučno-tehnološki park na Zvezdari počeo da se gradi (1989) nastajala je tek prva. Devedesete su i ovde uzele danak, a tek pre nekoliko godina, inicijalnom podrškom švajcarske vlade, stečeni su uslovi da ideja o prvoj instutuciji ovakvog tipa u Srbiji konačno oživi. Građevine koje su godinama stajale prazne privedene su nameni, a uz uvažavanje međunarodne prakse i podršku parkova u regionu, bilo je potrebno razviti sopstveni model regionalnog razvoja. Park je zvanično otvoren u oktobru 2015. godine, uz oslanjanje na značajno iskustvo Poslovno-tenološkog inkubatora, nastalog kao inicijativa tehničkih fakulteta u Beogradu.
Put je ipak, bio trnovit.
U svetu se naime, već razvija četvrta generacija tehnoloških parkova, a u vreme kada je Naučno-tehnološki park na Zvezdari počeo da se gradi (1989) nastajala je tek prva. Devedesete su i ovde uzele danak, a tek pre nekoliko godina, inicijalnom podrškom švajcarske vlade, stečeni su uslovi da ideja o prvoj instutuciji ovakvog tipa u Srbiji konačno oživi. Građevine koje su godinama stajale prazne privedene su nameni, a uz uvažavanje međunarodne prakse i podršku parkova u regionu, bilo je potrebno razviti sopstveni model regionalnog razvoja. Park je zvanično otvoren u oktobru 2015. godine, uz oslanjanje na značajno iskustvo Poslovno-tenološkog inkubatora, nastalog kao inicijativa tehničkih fakulteta u Beogradu.
(Foto: Gajus/shutterstock.com)
Kako objašnjava sagovornica eKapije, Srbija se poslednjih godina procenjuje kao zemlja koja ima veliki inovativni potencijal u znanju – naučno-istraživačkim sektorima, na fakulteteima i institutima, ali je komercijalizacija tih inovacija slaba. Samim tim, fokus parka je bio na tome da okupi što veći broj tehnološko-razvojnih kompanija i ohrabri što veći broj mladih da pokrenu svoje firme, kako bi stvarali jako tehnološko-privredno jezgro sposobno da komercijalizuje inovacije i podstakne konkurentnost domaće privrede na svetskom nivou.
U Ministarstvu prosvete ističu da su ponosni što su danas i pojedine švajcarske, italijanske i nemačke kompanije, pa čak i kompanije iz Kine i Latinske Amerike, odabrale da u parku na Zvezdari naprave svoje razvojne centre, gde u saradnji sa našim istraživačima razvijaju nove proizvode i usluge. Ono što stvaraju naši inženjeri, tako, iz Srbije se prodaje u celom svetu.
- Značaj NTP Beograd za nas je, osim podrške mladima da započnu sopstveni biznis i podrške tehološkim kompanijama, u tome da sada na jednom mestu imamo priliku da pokažemo koliko je značajno ulaganje u nauku i obrazovanje i koliko inovacije zasnovane na znanju mogu doprineti razvoju zemlje – kaže prof. dr Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete nauke i tehnološkog razvoja.
Na nivou 2016. godine ulaganja države u zvezdarski park bila su oko 350.000 EUR, a prihod koji je od kompanija vraćen državi u toj godini, koja je bila i prva godina rada parka, iznosi 2 mil EUR.
- Ako park to može u prvoj godini, zamislite kako će taj odnos izgledati u narednim, kada ove kompanije dodatno narastu – ističe direktorka Danilović Grković.
- Značaj NTP Beograd za nas je, osim podrške mladima da započnu sopstveni biznis i podrške tehološkim kompanijama, u tome da sada na jednom mestu imamo priliku da pokažemo koliko je značajno ulaganje u nauku i obrazovanje i koliko inovacije zasnovane na znanju mogu doprineti razvoju zemlje – kaže prof. dr Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete nauke i tehnološkog razvoja.
Na nivou 2016. godine ulaganja države u zvezdarski park bila su oko 350.000 EUR, a prihod koji je od kompanija vraćen državi u toj godini, koja je bila i prva godina rada parka, iznosi 2 mil EUR.
- Ako park to može u prvoj godini, zamislite kako će taj odnos izgledati u narednim, kada ove kompanije dodatno narastu – ističe direktorka Danilović Grković.
Za održivost je potrebno vreme
O održivosti ovakvih instrumenata podrške inovacijama, svedoče primeri u regionu. Naučno-tehnološki park AREA u Trstu svoje aktivnosti sprovodi na 80.000 m2, u okviru 3 kampusa sa savremenom, naprednom opremom za naučna istraživanja koju koriste istraživači iz celog sveta. Park pripada javnom sektoru - godišnje od države dobiju 7 mil EUR, dok u budžet vrate i do 40 miliona. Grant koji primaju od resornog ministarstva daje im platformu na kojoj zasnivaju dodatne aktivnosti koje donose druge 2/3 prihoda – delom su to komercijalne usluge, a delom kompetetivni projekti u regionu i evropskom nivou.
Deo atmosfere u NTP Beograd
- Do tada, veoma je važno pomoći da između nauke i privrede postoji adekvatna veza, i da rezultati istraživanja nalaze put do industrije.
Još bliži primer našem tržištu, je ljubljanski Tehnološki park. Za 20 godina rada, okupili su oko 300 kompanija, koje godišnje prihoduju i 350 mil EUR. Slobodnog prostora u kompleksu od 9 zgrada gotovo da nema. U budžet Slovenije godišnje se, od poreza koji ovdašnje kompanije uplaćuju kroz penzijski i zdravstveni fond, slije 7 mil EUR. Da se izgradi ovaj park dobili su jednom grant od 8 mil EUR, što je bio strukturni fond, i to kad su započinjali. Ostalo su finanirali iz sopstvenog kredita (ukupna vrednost investicije bila je 42 mil EUR). Zahvaljujući uslugama koje se razvili, park je sada već godinama samoodrživ.
Iztok Lesjak, direktor tehnološkog parka Ljubljana, kaže da je, da bi se postigla takva održivost potrebno vreme, a za pandan njihovoj instituciji u Srbiji ima samo reči hvale.
- NTP Beograd može još organski da raste – startap scena je sve bolja, sa fakulteta izlaze studenti sa veoma dobrim tehnološkim znanjem, a Beograd kao veliki grad daje dodatne mogućnosti razvoju. Istovremeno, tu je i potencijal da se kroz svojevrsni networking ceo poduhvat i industrija, prenesu i u druge gradove preko cele zemlje.
Iako je podrška ljubljanskog parka, bila od izuzetne važnosti za beogradski naučno-tehnološki park, tuđa iskustva, u tom procesu se, kaže Lesjak, ne mogu kopirati jer je svako preduzetničko okruženje specifično – počev od pravnih okvira, navika ljudi, znanja, okolnosti.
Podela rizika
Direktorka beogradskog parka ističe da je Srbija nažalost i dalje društvo koje obeshrabruje preduzetništvo, te da su ovakve institucije značajne upravo iz razloga što mladi nailaze na podršku, druge mlade koji rade slične stvari, što im daje dadatni podsticaj da se brže i jače razvijaju.
Ona podseća da su inovacije nosioci konkurentnosti svake ekonomije, ali da su kao takve i veoma rizične. U ekonomijama gde postoji sistem podrške inovacijama, veliki broj mladih i kompanija se odlučuje da inovira, a u onim gde takav sistem ne postoji, taj broj je vrlo mali, jer je rizik veliki.
- Ako ideja ne zaživi propada samo pojedinac, ali ako inovacija uspe – korist ima celo društvo. Zbog toga je važno da se rizik podeli, a to je razlog i zašto su instrumenti podrške inovacijama, kakvi su naučno-tehnološki parkovi, neophodni.
Naučno-tehnološki park u Beogradu pruža podršku razvojno-tehnološkim kompanijama u oblasti informacionih tehnologija, biomedicine, novih materijala i nanonauke, energetske efikasnosti, zaštite životne sredine, kao i inovativne poljoprivrede i proizvodnje hrane. Plan je da do kraja 2018. godine u njemu posluje 80 kompanija, za šta je potrebno da se oslobodi još jedna zgrada.
- Početni cilj vlade bio je da se do tog broja dođe za 4 godine, a mi bismo to realizovali za nepune 3. To znači i da će do kraja sledeće godine ovde raditi 600 do 700 mladih inženjera – najavljuje Danilović Grković.
Ona podseća da su inovacije nosioci konkurentnosti svake ekonomije, ali da su kao takve i veoma rizične. U ekonomijama gde postoji sistem podrške inovacijama, veliki broj mladih i kompanija se odlučuje da inovira, a u onim gde takav sistem ne postoji, taj broj je vrlo mali, jer je rizik veliki.
- Ako ideja ne zaživi propada samo pojedinac, ali ako inovacija uspe – korist ima celo društvo. Zbog toga je važno da se rizik podeli, a to je razlog i zašto su instrumenti podrške inovacijama, kakvi su naučno-tehnološki parkovi, neophodni.
Naučno-tehnološki park u Beogradu pruža podršku razvojno-tehnološkim kompanijama u oblasti informacionih tehnologija, biomedicine, novih materijala i nanonauke, energetske efikasnosti, zaštite životne sredine, kao i inovativne poljoprivrede i proizvodnje hrane. Plan je da do kraja 2018. godine u njemu posluje 80 kompanija, za šta je potrebno da se oslobodi još jedna zgrada.
- Početni cilj vlade bio je da se do tog broja dođe za 4 godine, a mi bismo to realizovali za nepune 3. To znači i da će do kraja sledeće godine ovde raditi 600 do 700 mladih inženjera – najavljuje Danilović Grković.
Podsetimo, ova institucija zvanično je osnovana juna 2015. godine Zaključkom Vlade Srbije, u partnerstvu Vlade, Grada Beograda i Univerziteta u Beogradu. Uspostavljanje je značajno podržao i Sekretarijat za ekonomske poslove Švajcarske (SECO). Po usvojenom modelu, nedostajuća sredstva za režijske i administrativne troškove pokriva Vlada, grad pomaže u aktivnostima na lokalnom nivou (prevoz, afirmacija preduzetnika i sl), dok ostatak dolazi od prihoda kompanija u parku i usluga koje u parku razvijaju.
Ivana Bezarević
Firme:
Naučno-tehnološki park Beograd
Vlada Republike Srbije
Grad Beograd
Univerzitet u Beogradu
Ministarstvo prosvete Republike Srbije
AREA Science Park Trieste
Staatssekretariat für Wirtschaft SECO Bern
Poslovno tehnološki inkubator tehničkih fakulteta d.o.o. Beograd
Tagovi:
Lean Pay
Miša Živić
Gordana Danilović Grković
Vladimir Popović
startap
start up
podrška startapima
komercijalizacija inovacija
podrška tehnološkom preduzetništvu
tehnološko preduzetništvo
ekonomisja zasnovana na znanju
Stephen Taylor
inovacija
inovacije
podrška razvoju inovacija
Tehnološki park Ljubljana
Iztok Lesjak
Sekretarijat za ekonomske poslove Švajcarske
Komentari
Vaš komentar
Top priče
18.04.2024. | Saobraćaj
Jovanović: Razmotriti kupovinu Siemens tramvaja proizvedenih u Kragujevcu za GSP Beograd
Gradska vlast u Beogradu treba da razmotri kupovinu tramvaja od kompanije Simens (Siemens), koji se proizvode u Kragujevcu, ukazao je direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović. Jovanović je u pisanoj izjavi podsetio da je pre tri godine tadašnji zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić najavio mogućnost kupovine Simens tramvaja koji se proizvode u Kragujevcu, za potrebe beogradskog GSP-a. - Kako su ovi tramvaji bili u
17.04.2024. | Industrija, Građevina, Saobraćaj, Finansije
Feka Automotive gradi energetski efikasan proizvodni objekat - EBRD odobrila 15 mil EUR
17.04.2024. | Industrija, Građevina, Saobraćaj, Finansije
17.04.2024. | Industrija, Građevina, IT, Telekomunikacije
17.04.2024. | Industrija, Građevina, IT, Telekomunikacije
eKapija+
Vidi sve
19.04.2024. | Finansije
Kompanija Marsh McLennan Adria organizovala Adria Forum o globalnim rizicima
19.04.2024. | Finansije
18.04.2024. | Vesti
CBRE potvrdio lidersku poziciju osvojivši tri priznanja na 19. dodeli SEE Real Estate Awards
18.04.2024. | Vesti
18.04.2024. | Vesti
Sporazumni prestanak radnog odnosa - Novine u sudskoj praksi?
18.04.2024. | Vesti
18.04.2024. | Građevina
Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna (FOTO)
18.04.2024. | Građevina
18.04.2024. | Turizam, sport, kultura
Culinary Crossroads - Serbia meets Japan
18.04.2024. | Turizam, sport, kultura
17.04.2024. | Saobraćaj
Milšped Group uspostavlja direktnu železničku liniju između Kine i Srbije
17.04.2024. | Saobraćaj
Poslovne šanse
Vidi sve
19.04.2024. | Industrija
Jagodina nabavlja trpezarijske stolice za Dom kulture u MZ Kovačevac
18.04.2024. | Energija, Turizam, sport, kultura, Zdravstvo
Planira se bušenje istražne termalne bušotine u Selters banji
18.04.2024.. | Energija, Turizam, sport, kultura, Zdravstvo
18.04.2024. | Energija, Građevina
Zbog RHE Bistrica izmeštaće se dva državna puta - EPS traži projektanta, potrebna i aktuelizacija studije opravdanosti gradnje
18.04.2024. | Energija, Građevina
17.04.2024. | Vesti
U planu uređenje parka Jezero u Kolutu
17.04.2024. | Vesti
17.04.2024. | Građevina, Saobraćaj
Gradiće se parking na Jastrepcu u okolini Kruševca
17.04.2024. | Građevina, Saobraćaj
16.04.2024. | Turizam, sport, kultura
Grad Sombor oprema Turistički info centar - Evo kako bi mogao da izgleda (FOTO)
16.04.2024. | Turizam, sport, kultura
Izdvajamo još...
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.