Maja Pokrovac, organizatorka konferencije "Dani dobroga vjetra" - Proizvođači turbina su vetar u leđa regionu

- Dolaze stručnjaci iz područja vetroenergije (VE), predstavnici međunarodnih i evropskih institucija kao što su WindEurope i IRENA, predstavnici ministarstava, finansijskih institucija, proizvođači električne energije iz vetra, državne i privatne kompanije, međunarodni proizvođači vetroagregata i oni koji razvijaju projekte VE. Analitičar tržišta WindEurope predstaviće industriju vetra širom Evrope, prikazati budućnost vetroelektrana i pokazati zašto će one biti nosilac energetske tranzicije. Od učesnika konferencije iz regije čućemo njihova iskustva, videti koliko je potencijal vetoenergije u regionu adekvatno prenesen u energetske strategije zemalja, oceniti šta su danas realna očekivanja za razvoj vetroenergije u regionu u sledećih 10-15 godina. Ovakva razmena iskustava i znanja je nužna. Nakon što niz godina nije bilo događaja posvećenih vetroenergiji, mi smo prošle godine organizovali prvu konferenciju "Dani dobroga vjetra" na nivou Hrvatske, a zbog velikog interesovanja ove godine smo odlučili da je napravimo na regionalnom nivou. Vetar u ovom regionu je dobar vetar i zaslužuje svoje mesto u ekonomiji zemalja regiona.

eKapija: Gde se nalazi naš region u oblasti obnovljivih izvora energije, a naročito vetra u odnosu na ostatak Evrope?

- Zemlje regiona imaju neujednačen pristup korišćenju OIE. Sektor OIE nije bio dovoljno organizovan, niti je imao dovoljno jake lobističke pozicije na tržištu, da bi mogao značajnije da se probije u energetici kojom su uglavnom vladale kompanije koje se bave energetikom baziranom na fosilnim gorivima. U transparentnom odnosu prema OIE najdalje je otišla BiH. Imaju tri nezavisna preduzeća, napravili su sistem na način da su proizvodnja, prenos i distribucija električne energije jasno razdvojene i transparentno prikazane, a na takav su način omogućili tržišno takmičenje unutar sektora elektroenergetike. U Hrvatskoj smo uraditi najviše zahvaljujući ulasku u EU, od tada do danas utrostručili smo proizvodne kapacitete OIE. Bilo je politički dosta teško sprovesti potrebna povećanja naknada iz kojih se finansira i podstiče proizvodnja električne energije iz OIE, ali mislim da smo u Hrvatskoj prihvatili OIE kao neminovan deo budućnosti i energetske nezavisnosti.

eKapija: Šta će biti glavna tema konferencije? Tek realizovane investicije, ili one koje dolaze?


eKapija: U našem regionu se završava epoha feed in tarifa, i države regiona u skladu sa svojim nacionalnim strategijama i akcionim planovima, uvode aukcije. Da li će predstojeća konferencija biti prilika da se razmene znanja o ovoj temi?

- Bitno je da finansijske institucije veruju u premijski sistem i da je on postavljen na način koji omogućuje dugoročno planiranje novčanih tokova projekata. Na konfrenciji ćemo čuti o iskustvima s aukcijskim i premijskim sistemima u Evropi, te njihovom uticaju na troškove finansiranja. To je vrlo važna tema i biće okosnica i predavanja i panela. Skoro svi se nalazimo u istoj poziciji jer nijedna od zemalja u regionu nije sprovela aukcijski ili premijski model koji moramo da primenimo i zbog toga će na konferenciji kolege iz EU, Wind Europe prezentovati dobru praksu premijskog modela u EU zemljama. Koliko ovo područje napreduje, potvrđuje i korporativna nabavka obnovljive energije koja ima ključnu ulogu u ubrzavanju tranzicije prema čistoj energiji u Europi. Potražnja i interes kupaca nisu upitni, a stupanjem na snagu Direktive o obnovljivoj energiji, države moraju da osiguraju regulatorni okvir koji će korporacijama omogućiti veća ulaganja u obnovljivu energiju kroz sporazume o direktnoj kupovini energije iz obnovljivih izvora (CPPA), što je sve prisutniji poslovni model u Evropi. Korporacijama omogućuje smanjivanje emisije CO2 i upravljanje promenljivim troškovima električne energije, a osim toga, kroz CPPA korporacije mogu održavati fiksnu cenu po kilovat satu energije tokom dužih razdoblja.

eKapija: Finansiranje vetroelekrana je uvek zanimljiva tema, imajući u vidu da projekte uglavnom finansiraju zahtevne institucije poput IFC i EBRD, a njihovi predstavnici će biti prisutni na konferenciji. Kakve trendove treba očekivati u pogledu finansiranja budućih projekata?

- Investicioni rizik mnogo lakše procenjuju iskusne finansijske institucije kao što su EBRD i IFC, te ćemo se i ubuduće oslanjati na njihovu spremnost finansiranja. Domaće finansijske institucije i fondovi u zemljama regiona, uglavnom finansiraju projekte zahvaljujući podršci matičnih kuća koje su izvan našeg regiona kao što su Erste, Intesa, Unicredit. Problem nerazvijenosti naših tržišta je ključan i nužno je razgovorom doći do tačke razumevanja između investitora i finansijskih institucija kako bi prebrodili rizik neiskustva u sprovođenju aukcijskog ili tenderskog modela. U BiH je osnovni problem model projektnog finansiranja koji je uobičajen u razvoju projekata VE. Banke zbog rizika države ne podržavaju privatni sektor kroz projektno finansiranje već idu na uobičajene modele korporativnog finansiranja. Kako su projekti VE finansijski zahtevni jer traže velika finansijska sredstva, ovaj oblik finansiranja mogu sebi priuštiti elektroenergetska preduzeća, što uglavnom imamo priliku i da vidimo, i projekti koji se u BiH rade uglavnom su u vlasništvu elektroprivrednih preduzeća.

- Proizvođači su spremni na tenderske modele i na takmičenje se po tržišnim uslovima. Ova će konferencija dati priliku za direktne razgovore između developera, investitora u projekte i proizvođača turbina. Bitno je da proizvođači turbina osete specifičnosti našeg prostora, jer imamo dve ključne razlike u odnosu na prostore severne EU, odakle dolazi većina proizvođača turbina, a to je vetar koji je prevladavajući u Jadranskom primorju i kontinentalni vetar u Vojvodini. Te razlike definišu i tehničke karakteristike turbina, na šta proizvođači moraju da se pripreme, a što će na kraju uticati i na cenu opreme.

eKapija: U Srbiji je u prethodne dve godine izgrađeno nekoliko vetroelektrana, ukupnog kapaciteta od 400 MW. Kako stoje ostale države regiona?

Region je interesantan zbog svog velikog potencijala. Pre 10 godina imali smo studiju koja kaže da je potencijal vetroenergije preko 10.000 MW, a zbog ekonomske nerazvijenosti ovih prostora mi smo nažalost izgradili mnogo manje. Investitori su prepoznali potencijal zemalja regiona i očekuju da će se kroz premijski model ti projekti i realizovati. Premijski model omogućava i manje razvijenim privredama razvoj i sprovođenje projekata iz vetroenergije, jer ne stvaraju preveliko opterećenje na krajnje potrošače električne energije koji putem naknade finansiraju razvoj obnovljivih izvora energije.

eKapija: Čini se da su države pojedinačno, a i region, veoma interesantni proizvođačima turbina?

- Kao što sam prethodno navela, vetroenergetski potencijal je ogroman. Sada kada je došlo do promene modela finansiranja, jasno je da su proizvođači turbina prepoznali ovaj prostor kao mesto gde će moći da plasiraju svoj proizvod. U kojoj meri će oni realizovati svoja očekivanja zavisi od toga koliko ćemo mi uspešno predstaviti kvalitet svojih projekata.

eKapija: U kojoj meri je moguća međuregionalna saradnja u oblasti vetroenergije? Fractal i Zagrebtrans su pokazali veliku stručnost u realizaciji vetroparkova u Srbiji i u regionu, a takođe i eksperti iz Srbije rade u drugim zemljama regiona. Vetar/vjetar ne poznaje granice?

- U velikoj meri je moguća i sasvim logična, jer kompanije koje su radile na razvoju projekata još od 2007. imaju značajno stečeno iskustvo u razvoju, projektovanju, izgradnji, prevozu. Imamo i druge kompanije koje su, u saradnji i partnerstvu s međunarodno jakim kompanijama, spremne da ponude prenos tehnologije i znanja na svim prostorima regiona. Kompanije iz Srbije, uglavnom u prostoru studija uticaja na okolinu, rade kvalitetne poslove u saradnji s međunarodnim jakim kućama pri implementaciji zaštite okoline, što je jako važno. Energetika i priča o vetroenergiji politički su uslovljeni i svaka zemlja po tom pitanju vodi svoju politiku razvoja. Pri tome treba imati na umu višestruku dobrobit proizvodnje domaće obnovljive energije - privrednu, ekonomsku, ekološku, ali i stratešku.

eKapija: Osim dobrog vetra, šta biste poželeli svim učesnicima konferencije do sledećeg okupljanja istim povodom, povodom Globalnog dana vetra?

- Do sledećeg okupljanja želimo da u regionu bude instalirano barem 400 MW novih VE jer imamo potencijala i imamo projekte koji su spremni za izgradnju. Naši političari treba da shvate da je vetar nezaobilazan izvor čiste energije koji danas možemo graditi bez da neprimereno opteretimo građane velikim nametima za podsticanje, jer vetroenergija vrlo brzo dolazi u zonu tržišne isplativosti i bez podsticaja. Na sledećoj konferenciji ćemo razgovarati o tome kako je prošla prva aukcija i za koju cenu se može graditi VE, da li smo tržišno konkuretni i uz koliki podsticaj bismo bili konkurentniji. Verujem da ćemo na sledećim "Danima dobroga vjetra" sa zadovoljstvom konstatovati da je ovogodišnje okupljanje stvorilo sinergiju koja je proizvela dobru energiju!

IFC

EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj

Erste Bank a.d. Novi Sad

Banca Intesa a.d. Beograd

UniCredit Bank Srbija a.d.

Udruženje Obnovljivi izvori energije

IRENA Abu Dhabi

Wind Europe

Zagrebtrans d.o.o. Zagreb

FRACTAL d.o.o. Split, Hrvatska

EBRD London

Dani dobrog vjetra

Dani dobrog vetra

Maja Pokrovac

konferencija Dani dobrog vetra

konferencija Dani dobroga vjetra

obnovljivi izvori energije

izgradnja vetroelektrana

vetroenergija

Evropski dokument Čista energija za sve

Nacionalni energetski i klimatski plan

NECP

ulaganje u vetroelektrane

Direktiva o obnovljivoj energiji

smanjivanje emisije CO2