(Ekonomist) Upravljanje gradovima – Siemensova rešenja

Milenijumski strateški cilj koncerna Simens je zadovoljavanje potreba stanovnika megapolisa. U definisanju te strategije učestvovali su nekoliko godina „lokalci“, kompanijski „master mind“, elektroinženjeri, tehnolozi, softveraši, ali i demografi, sociolozi, filozofi …

Već prvog dana takmičenja na nedavno održanom Evropskom prvenstvu u vaterpolu u Beogradu, došlo je do velikog propusta organizatora: akreditacije su počele da se izdaju na sam dan početka takmičenja i na njih se čekalo i do dva sata. Na samo jednom mestu trebalo je da se podignu akreditacije za predstavnike timova, članove reprezentacija, sudije, delegate, novinare - izveštače, fotoreportere, snimatelje i tehničko osoblje za tv prenos, volontere i sponzore što je stvorilo neopisivu gužvu, redove i nervozu učesnika.

Poverenje
Da bi se ovakva „iznenađenja“ izbegla, na sledećem velikom takmičenju čiji će domaćin biti Beograd, organizatori Letnje Univerzijade 2009. i kompanija Simens Beograd, potpisali su Ugovor o strateškom partnerstvu. Ovaj dokument garantuje „da će u pripremi i samoj organizaciji Univerzijade biti korišćena najsavremenija tehnologija, oprema i znanje Simensa koji, kao multinacionalni koncern, zajedno sa organizatorima, preuzima i brigu o celokupnoj organizaciji ove manifestacije“. To podrazumeva najviši standard za tehnička rešenja, informacione tehnologije i bezbednosni sistem Univerzijade 2009.

Obrad Spremić, generalni direktor Simens d.o.o. Beograd, iako „lokalac“ imao je pri potpisivanju Ugovora dovoljno „kredita“ da obeća - i da mu se veruje - da će biti primenjeni najviši svetski standardi za jednu sportsku manifestaciju u Srbiji, jer iza njega stoji - moćni multinacionalni koncern koji se već dokazao na najvećim svetskim takmičenjima.

Na letošnjem Svetskom fudbalskom šampionatu, Simens je imao svoju tehnologiju i tehniku na svih 12 stadiona. Ali, posebno zahtevan bio je posao na Olimpijskom stadionu u Berlinu, o kome su brinuli i stručnjaci za zaštitu spomenika. Ispod krova stadiona, Simens je instalirao 300 kilometara električnih i optičkih kablova, sigurnosnih kamera i 2.300 zvučnika. Pored toga, Simens je tako „postavio“ bezbednosni sistem stadiona, da na jednu platformu „pristignu“ svi podaci dobijeni od detektora za dim, senzora za pokret, telefona za hitne slučajeve... Na taj način, službenici za bezbednost bili su detaljno informisani da li se dogodio neki oblik nereda, šta bi u tom slučaju trebalo da se preduzme i kako doći do mesta incidenta u najkraćem mogućem vremenu. „Sada su aktuelna rešenja za velike sportske događaje. Simens će 2008. godine imati rešenja za Evropsko fudbalsko prvenstvo u Austriji i Švajcarskoj, a već se spremio za Azijske igre u Kataru koje se održavaju decembra ove godine. To su integrisani multidisciplinarni projekti koji objedinjuju sve aktivnosti Simensa“, kaže Spremić.

U susret prekretnici
Iako su sportska takmičenja odlična referenca za kompaniju, Simensu je grad Berlin, kao evropski megapolis, bio mnogo veći, zapravo milenijumski izazov. Naime, Megapolis kao „main stream“ koncerna Simens definitivno je kao ideja uobličena 2005. godine, mada se u kompaniji na tu temu diskutovalo nekoliko godina (i još se razgovara). Bio je to interaktivan dijalog u kome su učestvovali Simensovi „lokalci“, kompanijski „master mind“, elektroinženjeri, tehnolozi, softveraši, ali i demografi, sociolozi, filozofi... Ideja vodilja stratega Simensa bila je (naravno) profit, ali način kako ga zaraditi pokazao je zapravo kako danas funkcionišu multinacionalne kompanije. Strategija Simensa zasnovana je na milenijumskom razvoju kroz zadovoljavanje potreba građana u megapolisima. Posmatrajući na primeru Simensa poslovnu i razvojnu filozofiju multinacionalnih kompanija stiče se utisak da one funkcionišu na principu seizmografa - reaguju na tržišne signale, ali deo strategije zasnovan je i na predviđanju događaja a ne retko i na proizvodnji potreba koje se kasnije prodaju kao autentične potrebe potrošača.

Inicijalna „kapisla“ Simensove strategije razvoja bila je analiza Ujedinjenih nacija iz koje se vidi da je 1800. godine samo tri odsto svetskog stanovništva živelo u gradovima a da će se 2007. godine dogoditi prekretnica u istoriji čovečanstva - više ljudi živeće i raditi u gradovima nego u ruralnim sredinama. Ujedinjene nacije procenjuju da će se ta brojka do 2030. popeti na 61 odsto i da će se populacija ljudi u gradovima popeti sa tri milijarde (kolika je danas) na pet milijardi. Predviđanja su da će samo četiri od dvadeset najvećih megapolisa sa populacijom od preko 10 miliona stanovnika biti u industrijskim zemljama, ostali će nastati u zemljama u razvoju. Već 2015. godine, oko 350 miliona ljudi živeće u tim megapolisima. Ubrzanje urbanizacije i rast ekonomije prouzrokovaće velike potrebe za adekvatnom infrastrukturom, kao što su energija, zalihe vode, transport i upravljanje saobraćajem. Ekonomska privlačnost gradova nastaviće da raste, kažu ekonomski analitičari i to dokazuju činjenicom da su već danas gradovi, kao što su Pariz, Bankok, Meksiko Siti, Buenos Ajres, Seul i Tokio zaslužni za 30 do 50 odsto bruto društvenog proizvoda svojih zemalja.

Obrad Spremić

Elektronski pogled
Izazovi nagle urbanizacije postali su i korporativni izazovi Simensa čiji proizvodi i rešenja čine gradove održivim u budućnosti i poboljšavaju kvalitet života njihovih stanovnika. Već nekoliko godina na regionalnim (evropskoj, američkoj i azijskoj), ali i na globalnoj biznis-konferenciji Simensa, 500 menadžera različitih profila diskutuje o megapolisima kao strateškom cilju koncerna. „U megapolisima je najveća koncentracija ljudi, potreba i kapitala. Megapolisi iniciraju razvoj i ukupan biznis jer su u njima najveći izazovi koji traže odgovarajuća tehničko-tehnološka rešenja za populaciju od deset miliona ljudi. Nije to samo rešavanje problema infrastrukture, od saobraćajne do telekomunikacione, nego je važno naći odgovor za, recimo medicinske, potrebe stanovništva koje sve više stari u velikim evropskim gradovima“, objašnjava Spremić.

Za 3,3 miliona stanovnika Berlina i 7,6 miliona stanovnika Londona ipak je najveći dnevni problem vezan za gradski saobraćaj. Simens je na berlinskom aerodromu Tempelhof postavio najmoderniji evropski centar za upravljanje i kontrolu saobraćaja gde se u jednu informaciju spajaju podaci iz 22 saobraćajna kompjutera, 2.000 semafora i na stotine Simensovih „traffic eye“ infracrvenih senzora i video kamera iz celog područja grada. Na osnovu tih podataka, stručnjaci centra podešavaju i regulišu elektronske saobraćajne znake i semafore na ulicama Berlina.

U Londonu, autobuska mreža obuhvata 700 linija. To je najveći i najkompleksniji javni autobuski gradski prevoz na svetu kojim se svaki dan preveze oko šest miliona putnika. Kompanija Simens trenutno radi na sistemu satelitskog praćenja autobuskih linija koji će moći da odredi poziciju 8.000 autobusa u realnom vremenu. U Londonu će 2009. godine elektronski paneli na 2.000 autobuskih stanica pokazivati putnicima bitne informacije zasnovane na satelitskim podacima, uključujući i vreme dolaska sledećeg autobusa. Kontrolni sistem će i izračunavati tačnost autobusa, što će pružiti važnu osnovu za određivanje kvaliteta usluga koji obezbeđuju auto prevoznici.

Infrastruktura, međutim, nije samo saobraćaj. Više od 110.000 korisnika u vladinim odeljenjima Ujedinjenog kraljevstva koriste Simensova komunikaciona rešenja (Life Works) koja korisnicima omogućavaju lakše i fleksibilnije poslovanje tako što jednostavno mogu da preusmeravaju pozive do telefona po njihovom izboru i da komuniciraju bez ikakve barijere bilo da se nalaze u kancelariji, kući ili su u pokretu.

Direktor beogradske „ćerke“ Simensa napominje da „inputi“ za ovu vrstu razvoja dolaze sa tržišta. Tako je za potrebe Šangaja, megapolisa od 13 miliona stanovnika, razvijen voz na magnetnim jastucima „Transrapid“. Brzina od 500 kilometara na čas, ovaj voz čini najefikasnijim prevozom od aerodroma do grada. U razvoj tog rešenja išlo se jer je prepoznato da u megapolisima kakav je Šangaj - ali i jako naseljenim industrijskim područjima u Nemačkoj - postoji problem efikasnog transporta putnika.

Megapolisi postaju sve ranjiviji na količine „proizvedenog“ smeća. U berlinskom Reinickendorf distriktu Simens je instalirao upravljački i kontrolni sistem u objekat za preradu otpada, gde se 160.000 tona otpada pretvara u kuglice koje se koriste kao visokokvalitetno gorivo u termoelektranama na ugalj. A u bečku Toplanu ugrađena je Simensova tehnologija koja radi na otpad - reciklira gradsko smeće i proizvodi energiju.

Simens trenutno radi na „milenijumskim“ projektima u Bangkoku, Hong Kongu, Pekingu, Singapuru, Moskvi, Njujorku, Buenos Airesu, Sao Paolu...

Ključna uloga
Obrad Spremić napominje da koncern Simens godišnje za razvoj izdvaja šest milijardi evra: „Ako se zna da je ukupan budžet Srbije 5,5 milijardi evra, onda je jasno da nije lako potrošiti tolike pare, tako da se u kompaniji intenzivno razmišlja o razvoju. Kao i u sportu, i u biznisu je najteže ostati na vrhu, a pogotovo u tehnološkom vrhu gde su promene brze zato što mnogo sposobnih ljudi radi na tim promenama“.

Simens je glomazna anglomeracija različitih firmi sa 440.000 zaposlenih u 190 zemalja. Često se upotrebljava poređenje, po kome je Simens posle Vatikana najzastupljenija „firma“ u svetu. Kako je moguće razmišljati o razvoju u tako široko postavljenom poslovnom sistemu? „Posao se generiše tamo gde nastaju potrebe. A veliki gradovi, velike koncentracije ljudi, stvaraju te potrebe. Zato je ključna uloga lokalnih kompanija Simensa. One donose poslove nastale na osnovu potreba građana, a zatim te poslove u gotova integrisana rešenja pretvara centralni razvoj matične kuće. Osnovni kriterijum je da naša rešenja budu ekonomična“, kaže Spremić.

Takav model se pokazao kao isplativa strategija za koncern i on sada određuje strukturu firme koja mora da se neprekidno prilagođava poslovima i programima. Direktor Spremić kaže da se „kompletan portfolio firme neprekidno menja i na te promene odlučujuće utiču potrebe megapolisa“. Kao potvrda takve strategije uzima se projekat vezan za vodu. U Šangaju (12,8 miliona stanovnika) jedno od najvećih postrojenja za preradu otpadnih voda u Kini, uz pomoć Simensovog kontrolnog sistema preradi 1,7 miliona tona otpadne vode na dan. Da bi Simens mogao da uradi taj projekat, morao je da kupi vodeću svetsku firmu za oblast vode - US Filter. „Da bi rešenja koja su zamišljena bila realizovana, moraju da budu praćena odgovarajućim znanjem i tehnologijom. I kada to Simens nema, onda kupuje firmu koja to ima. Simens je u poslednjih nekoliko godina imao dosta akvizicija, kupljeni su Wauateh, Flender, deo farmacije Bajera koji se bavi dijagnosticiranjem, a sa kompanijom Nokia od 1. januara 2007. Simens pravi zajedničku firmu - na bazi istovetnog (50 odsto) vlasništva - u oblasti telekomunikacija. Dakle, neprekidno se racionalizuje poslovanje i prilagođava tržišnim uslovima. Kad Simens kompletira portfolio u nekoj oblasti, onda tržištu daje kompletna rešenja. Tu i jeste osnovna prednost Simensa, da integriše rešenje u svim njegovim segmentima. U Simensu ne postoji ni jedna proizvod stariji od pet godina. Istina, postoje električne centrale koje rade od 1908. godine ili telefonske centrale koje rade od Drugog svetskog rata. Ali, to ne ometa neprekidne inovacije. Svi inženjeri znaju za Simensov proizvod Simatik, on je osnovni element industrijske automatike i jedan od najuspešnijih proizvoda u istoriji Simensa. E, taj brend svake godine dobija novu verziju“, objašnjava Obrad Spremić.

Vlasnici Simensa ne kriju da sve ovo rade ne samo zato da bi usrećili čovečanstvo, već i da bi zaradili novac. I to veliki novac. U zadnje tri godine, vrednost akcija koncerna Simens porasle su tri puta.

poziv na pretplatu na

Obrad Spremić