Prijava

Moja eKapija

Kontakt
NavMenu
Agro Energija Industrija Građevina Saobraćaj Finansije IT/Telekomunikacije Turizam, sport, kultura Zdravstvo Lifestyle Posle posla
Početna Vesti

Kako da država stimuliše frilensere, a ne da ih otera

Izvor: Startit Utorak, 20.10.2020. 14:30
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Pixabay / AlfredMuller)Ilustracija
Da li se državi isplati da vrši poreski pritisak na frilensere? Da li će se tako u budžet sliti više novca? Da li će ekonomija postati jača? Na sva ova pitanja sagovornici Startit Dnevnika odgovaraju negativno.

- Domaća ekonomija već dobija time što frilenseri ostaju u Srbiji i svoj novac troše ovde. Oni kroz PDV takođe doprinose poreskom sistemu. Mi pričamo o digitalno pismenoj populaciji žena i muškaraca čije su veštine konkuretne na međunarodnom tržištu. Lako je zato pretpostaviti da bi većina njih mogla lako da se snađe u bilo kojoj drugoj zemlji, ali oni odlučuju da ostanu u Srbiji - kaže Branka Anđelković, osnivačica i direktorka programa Centra za istraživanje javnih politka, koji godinama istražuje ovu oblast.

Ona ukazuje i na to da ne treba zaboraviti da frilenseri ne rade samo za strane klijente, oni su često i deo inovativnih poduhvata i startapa u Srbiji, čime omogućavaju da njihov uspeh bude realizovan u Srbiji. Na taj način oni doprinose ne samo srpskoj ekonomiji, nego i načinu na koji se naša zemlja percipira u svetu, a posebno kod investitora.

- U tom smislu, mogli bismo lako da izračunamo da Srbija stvarno mnogo više gubi nego što dobija poreskim pritiskom na određene grupe frilensera, koji još profesionalno uspsotavljaju svoje karijere.

Frilenseri koji najviše zarađuju regulisali plaćanje poreza

Ono što pokazuju računice Centra jeste da su frilenseri koji najviše zarađuju regulisali plaćanje poreza ili pokretanjem preduzetničke delatnosti ili osnivanjem nekog pravnog lica. Frilenseri o kojima je ovih dana reč zarađuju oko 80.000 dinara mesečno, prema istraživanjima Centra, tako da bi im posle plaćanja svih dažbina ostalo manje od 50.000 dinara.

Ista situacija je i s influenserima, koji se pominju u Saopštenju Poreske uprave, kaže Goran Zarić iz programa Nova pismenost, koji se upravo bavi influenserima i njihovim uticajem na društvo.

- Svi ozbiljniji influenseri uredno izmiruju obaveze za poreze i doprinose i deo su našeg tržišta medijskih usluga. Brendovi sa kojima oni sarađuju to od njih i zahtevaju — retko ćete naići na primer da veliki prehrambeni proizvođač ili marka sportske opreme plaća nekome honorar u koverti. Isti slučaj je i sa njihovim prihodima u vezi sa oglašavanjem na platformama. Novac od AdSensea, na primer, uredno leže na njihove preduzetničke račune, nakon što oni izdaju fakturu koja glasi na Google. Novom inicijativom Poreske uprave biće pogođene, paradoksalno, sitne ribe: ljudi koji i inače ne raspolažu dovoljnom količinom sredstava, pa svoje budžete dopunjuju angažmanom preko interneta, bilo kreiranjem sadržaja ili prodajom nekih intelektualnih usluga - opisuje Zarić.

Povećanje neoporezive osnovice

Da nema prostora za priču o ogromnim zaradama, govori i iskustvo Katarine Lukić, jedne od moderatorki grupe Upwork Srbija na Facebooku. Kako ona opisuje, put do uspešnog frilensovanja je dosta trnovit.

- Mnogi počinju sa malim i neredovnim uplatama, i dosta vremena prođe dok uopšte dođu u stadijum da mogu razmišljati o nekom pravnom obliku poslovanja. Pritom su uplate neredovne i kada dođe do napretka. Ono što mislim da bi mnogim početnicima pomoglo jeste da postoji određena neoporeziva suma veća od minimalca, od koje mogu da se pokriju životni troškovi i poslovni troškovi."

Povećanje neoporezive osnovice predlaže i Branka Anđelković, smatrajući da bi to bilo održivo i za državu i za frilensere. Drugi način jeste da se povećaju takozvani normirani troškovi, odnosno da frilenseri poreze plaćaju samo na 50% svoje zarade, što bi bio značajan skok, jer mnogi sada porez plaćaju na 80% svoje zarade.

Smanjenje poreza i doprinosa

Još jedna mogućnost je da radnici koji zarađuju manje od neke sume na godišnjem nivou, budu oslobođenji plaćanja poreza, kako je ustanovljeno u nekim zemljama. Ekonomista Mihailo Gajić iz Libeka kao idealno rešenje vidi smanjenje poreza i doprinosa, smatrajući ih jako visokima, posebno kada se uporedi s količinom novca koja vam je potreba da preživite.

- Možda je oporezivanje zarade nešto veće u Nemačkoj ili Austriji, ali tamo vam nakon plaćanja poreza na prosečnu ili čak minimalnu zaradu ostane dovoljno za pristojan život, dok to nije slučaj u Srbiji. Dodatan problem na sve jeste i očekivanje od toga šta se dobija za plaćeni porez — država nas sve posmatra samo kao kmetove koji su dužni da ćute i plaćaju porez, a da sa druge strane se ne stresira oko toga da li treba nešto da nam ponudi zauzvrat - kaže Gajić.

Trošak za PIO i zdravstveno prebaciti na državu

Navodi i najčešći paradoks srpskih dažbina, a to je da "plaćamo socijalne doprinose za zdravstvo, a onda se lečimo privatno, plaćamo doprinose za penziju, ali se državnoj penziji ne nadamo jer je to samo daleko obećanje da ćemo u budućnosti dobiti neki iznos, a vidimo da su penzije sadašnjih penzionera užasno niske".

Kada su doprinosi i frilenseri u pitanju, neke države su to rešile na poseban način, koji Anđelković predlaže i za našu državu.

- Da bi nadomestile nedostatak poslodavca u zemlji i doprinose za PIO i zdravstveno koje bi poslodavac takođe trebalo da plaća, trošak je prebačen na samu državu. To bi bilo dobro rešenje i za Srbiiju u kojoj bi na ovaj način svojim učešćem država pokazala da joj je stalo da ovu zajednicu zadrži u Srbiji i stimuliše njen rad. Verujem da bi ova kombinacija predloga stimulisala frilensere da plaćaju porez i doprinose u Srbiji".

Firme:
Centar za istraživanje javnih politika Centar za istraživanje javnih politika
Poreska uprava Srbije Poreska uprava Srbije
Libertarijanski klub Beograd Libertarijanski klub Beograd
Tagovi:
Libek
Goran Zarić
Branka Anđelković
Mihailo Gajić
program Nova pismenost
influenseri
programeri
developeri
plaćanje poreza
PDV
frilenseri
Komentari
Vaš komentar

Top priče

15.04.2024.  |  Vesti

Srbija i Kenija jačaju privrednu saradnju - Povezivanje privrede i zapošljavanje radnika

Privredna komora Srbije (PKS) i Privredna komora Kenije (KNCCI) potpisaće Memorandum o saradnji u cilju snažnijeg povezivanja dve privrede u sektorima medicine i farmacije, poljoprivrede, građevinarstva, turizma, IKT-a i metalske industrije, kao i u sferi angažovanja kadrovskih kapaciteta iz Kenije na teritoriji Otvorenog Balkana, dogovoreno je na sastanku Marka Čadeža, predsednika PKS i Erika Rutoa, predsednika KNCCI. Čadež je na

15.04.2024.  |  Agro, Finansije

Digitalno svinjarstvo - Kupite Pig token, a posle dve i po godine dobijate 100 kilograma svinjetine

15.04.2024.  |  Agro, Finansije

13.04.2024.  |  Finansije

Srbija i Crna Gora blagovremeno da potpišu sporazum o otvaranju graničnih prelaza sa tačkom spajanja u Boljarima

13.04.2024.  |  Finansije

16.04.2024.  |  Energija, Industrija, Saobraćaj

MOL Serbia otvorio novu servisnu stanicu

16.04.2024.  |  Energija, Industrija, Saobraćaj

14.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj, Turizam, sport, kultura

Nacrt planskog dokumenta omogućava rušenje hotela Jugoslavija - U planu luksuzni hotel sa kazinom, kule do 155 metara i marina (FOTO)

14.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj, Turizam, sport, kultura

16.04.2024.  |  Vesti

Vesović: Naše firme će ostvariti odlične kontakte, imati kvalitetne sastanke i dogovoriti nove poslove u Mostaru

16.04.2024.  |  Vesti

13.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

Raspisan tender za projektovanje stambenog kompleksa Expo 2027 - Na 160.000 m2 u planu 1.500 stanova, podzemne garaže i lokali

13.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

eKapija+

Vidi sve

16.04.2024.  |  Energija, Industrija, Saobraćaj

MOL Serbia otvorio novu servisnu stanicu

16.04.2024.  |  Energija, Industrija, Saobraćaj

16.04.2024.  |  Vesti

Jovan Ćirić, Leasing Director Retail MPC Properties - MPC Echo simbolizuje našu želju da se dobre ideje i inovativni poduhvati šire nesmetano i donesu pozitivne promene

16.04.2024.  |  Vesti

16.04.2024.  |  Vesti

Želite da uložite u luksuznu nekretninu? - Vodite računa da ispunjava ove uslove

16.04.2024.  |  Vesti

13.04.2024.  |  Agro

Otvoren treći IQOS butik u Beogradu

13.04.2024.  |  Agro

12.04.2024.  |  Vesti

Potrošači ocenili - Lidl je "Izabrana prodavnica godine"

12.04.2024.  |  Vesti

12.04.2024.  |  Industrija

Zlato kao večni simbol vrednosti - Zlatne poklon pločice savršen izbor za posebne trenutke

12.04.2024.  |  Industrija

11.04.2024.  |  Industrija

Zadužbina Miodraga Kostića otkrila šta će se sve nalaziti u Palati nauke (FOTO, VIDEO)

11.04.2024.  |  Industrija

11.04.2024.  |  Agro

Otvoren novi IQOS butik u TC Delta City

11.04.2024.  |  Agro

Izdvajamo još...

Nekretnine - vesti
Mansard Invest u Kragujevcu planira gradnju zgrade sa 32 stana (FOTO)
Vranje objavilo oglas za prodaju više neizgrađenih građevinskih parcela u javnoj svojini grada
U februaru blagi porast izdatih građevinskih dozvola - Najveći broj odnosi se na stambene zgrade
Na prodaju državno građevinsko zemljište u radnoj zoni u Krnješevcima
Urbanističke priče
Šta se planira na Alibegovcu u Sremskoj Kamenici?
Šta predviđaju izmene plana za prostor između Sajlova i Veternika u Novom Sadu?
Na levoj obali Dunava u planu gradnja novog naselja na 300 ha - Između Ovče i Krnjače planirano oko 2.000 stanova, vrtići, škola, dom zdravlja, privredni parkovi...
Šta se sve planira uz toplanu Majevica u Novom Sadu?
StartUp
Otvoren konkurs za StarTech grantove do 50.000 USD i Program ubrzanog razvoja
Vlada usvojila zaključak za podsticanje rasta bioekonomskog startap ekosistema
Kako prepoznati i prevazići greške koje uništavaju startape
Koliko je rad na daljinu efikasan za startape?
Infrastruktura
Spojila se dva bulevara u Nišu - Najavljeno otvaranje jedne trake nove saobraćajnice
Autoput kroz Beograd i zvanično motoput - Maksimalno ograničenje brzine 100 kilometara na sat
U planu produženje piste i uvođenje kargo terminala na aerodromu Morava
Traži se izvođač za gradnju vodovodne mreže u leskovačkim selima Strojkovce i Beli Potok

Rubrike za dalje čitanje

U šta ulagati
Startup
Infrastruktura
Cirkularna ekonomija
Retrospektiva investicija
Intervjui
Filantropi
Poslovni saveti
Poslovno okruženje
Finansiranje
Ko je ko
Novi propisi
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.