Iskoristiti zapuštene delove grada - promene Generalnog urbanističkog plana Beograda

Odbornici Skupštine grada danas (13. novembar 2009. godine) bi trebalo da glasaju o izmenama Generalnog urbanističkog plana u tri važna segmenta: poljoprivredno zemljište uz Ibarsku magistralu, obilaznicu i autoput postaće lokacije za "privredne parkove", industrijsko zemljište kod Luke "Beograd" komercijalno i stambeno, a zapuštena i oronula Ada Huja mogla bi ovom prenamenom postala sportsko rekreativni centar, po ugledu na Adu Ciganliju.

Ove tri promene u Generalnom urbanističkom planu, izdvajaju se kao tri ključne šanse za razvoj Beograda. Veliko interesovanje investitora već vlada za privredno zemljište oko glavnih prilaza gradu, delovi oko Luke "Beograd" popularni su zbog same lokacije, a izuzetan potencijal za investiranje vidi se i u Adi Huju, prirodnom bogatstvu Beograda.

Privredni parkovi

Izmenama GUP-a predviđa se i uvođenje "privrednih parkova", kao nove ponude velikih kompleksa na glavnim saobraćajnicama.

Privredni parkovi su korak više u odnosu na industrijske zone, moraju da budu kompletno infrastrukturno opremljeni, što sa industrijskim zonama nije slučaj. Gradnja privrednih parkova predviđena je na ukupno 800 hektara zemljišta, koje je sada poljoprivredno. Novi pravci "privrednih parkov" biće uz Ibarsku magistralu i autoput ka Nišu, planiraju se između Aerodroma "Nikola Tesla" i Bežanije, Gornjeg Zemuna i Batajnice i između Krnjače i Reve, duž Pančevačkog puta.

Beograd trenutno ima više od 20 industrijskih zona i samo jedan privredni park, "Airport city".

Stanovi oko Luke

Oko Luke "Beograd", osim privrednih i skladišnih kapaciteta, vremenom je svoje mesto našlo niz proizvodnih preduzeća kojima tu nije mesto. Planirano je da se u ovoj zoni u budućnosti zadrže samo delovi na kojima se obavljaju saobraćajne i robno transportne aktivnosti, a koji su neophodni za funkcionisanje Luke "Beograd".

Međutim, oslobodiće se, prostor od oko 70 hektara, koji je sada zauzet proizvodnim, skladišnim i transportnim aktivnostima, a koji treba da preraste u komercijalne i stambene sadržaje.

Tako će namenu promeniti isključivo prostor koji nije u direktnoj vezi sa delatnosti Luke "Beograd". To se, pre svega odnosi na blokove koji su uz urbani deo Dorćola. Deo koji ima regulisane ulice, izvedenu komunalnu infrastrukturu i nema ekoloških problema. To je prostor između Dunavske ulice i područja Luke koji je viđen kao komercijalna zona i gradski centar. Svi ovi delovi, kojima će namena biti promenjena ne utiče na gradski i državni sistem transporta, dok će prostor Luke "Beograd" i delovi koji su u funkcionalnoj vezi sa tom delatnošću ostati privredna zona.

Ada Huja

Prema izmenama GUP-a, Ada Huja prestaje da bude privredna zona i postaće sportsko rekreativni centar ovog dela grada, po ugledu na Adu Ciganliju. Plan je da se naprave nasipi, uredi zemljište, izgrade sportski sadržaji, urede parkovi i sagradi marina za manja plovila. Ideja je da se ovaj prostor ekonomski oživi.

Oko deset hektara Ade Huje zauzimao bi sportsko-rekreativni centar za motonautičke sportove i kartodrom, uz mogućnost formiranja manje marine.

Proverom stanja vegetacije i tla na terenu utvrđeno je da poluostrvo Ada Huja, a posebno "špic" potpuno ogoljen, bez vegetacije, a delom zapušten i zagađen. Rukavac Dunava zatrpava se i nanosima Mirijevskog potoka. Na ovo području se osim fabrike papira, karting kluba i teniskih terena, nalaze velike deponije šuta i čvrstog otpada, pozajmišta šljunka i peska, a delovi su nasuti tako da je geometrija poluostrva promenjena.

Prenamenom ovog područja uz regulaciju obale Dunava, omogućava se sanacija tla kao i rehabilitacija rukavca, kako bi se ovaj deo uredio što bi učinilo atraktivnom celu zonu Ade Huje. Područje će biti organizovano tako da bude funkcionalno vezano za urbanizovani prostor. Javni prostor planiran je konstantno duž obala i kroz područje Ade, a kroz planove će biti propisano da bude projektovan i izveden za stalno javno korišćenje, pristupačan i atraktivan za boravak.

Kako procenjuju stručnjaci, novom prenamenom i propisanim uređenjem javnog prostora, stvaraju se uslovi za nova velika ulaganja u Adu Huju, koje bi nakon nekoliko godina, bila ekonomski veoma isplativa za investitore.

Strogi uslovi za "privredne parkove"

Propisani su strogi uslovi za korišćenje novog privrednog zemljišta. Investitor će morati da napravi "privredni park" na najmanje 10 hektara, od čega će 30% zemljišta moći da zauzmu sagrađeni objekti, najmanje 50% moraće da bude prekriveno zelenilom, vodenim i sportskim površinama. Deset odsto zemljišta zauzimaće saobraćajne površine unutar parka, a isto toliko mora biti odvojeno za parking mesta.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 13.11.09.)