Veća sigurnost za kupce i prodavce nekretnina - Šta donose notari i Zakon o prometu nepokretnosti?

Svi koji budu hteli da sastave ugovor o prodaji ili zakupu nepokretnosti od 1. septembra ne bi trebalo da idu u sud ili opštinu već isključivo kod javnih beležnika koji su nova pravosudna profesija kod nas.

To je ključna stavka Zakona o prometu nepokretnosti koji je juče, odmah po usvajanju 31. avgusta, stupio na snagu.

Ugovor o prometu nekretnina biće zaključivan u obliku javnobeležničkog zapisa kod javnih beležnika, koji se popularno naziva notar, i to u onim opštinama u kojima su otvorene notarske kancelarije. U Beogradu sada ima 43 notara, dok je 51 raspodeljen u drugim mestima širom Srbije. Imenovanja će se nastaviti jer bi Srbija trebalo da ima 371 notara.

Veća sigurnost u prometu nekretnina

Notari bi u sektor nekretnina trebalo, pre svega, da uvedu veću sigurnost, kako za kupce, tako i za prodavce nepokretnosti.

Dužnost notara je i da proverava zakonitost poslova zbog kojih je angažovan i da postupak bude legalan po sve strane, a ne samo za njegovog klijenta.

Na primer, kada je u pitanju kupoprodaja nepokretnosti notar je dužan da proverava da li stan može da se proda, da li je prodavac zaista vlasnik, da li je stan možda već nekoliko puta prodat što se ranije dešavalo, da li je uknjižen, da li kupac uopšte može da kupi stan i drugo.

On će imati pravo da odbije da sačini ispravu ili ugovor ukoliko smatra da je posao o kom je reč nezakonit.

(Foto: Ivana Vuksa)

Direktor firme "Adventis Real Estate Management" Ervin Pašanović ističe da se sudovi do sada nisu upuštali u sam sadržaj prilikom overe ugovora, što je sa uvođenjem javnih beležnika promenjeno.

- Sudovi su samo identifikovali stranke u ugovoru i da li imaju dokumenta odnosno da li je nepokretnost upisana u zemljišne knjige. Za razliku od sudskih službenika notari će sami sastavljati ugovore o prodaji nepokretnosti i vršiti formalnu i sadržinsku kontrolu punopravnosti ugovora. Notari su zaduženi za ceo proces praćenja ugovora o prometi nepokretnosti. Oni odgovaraju krivično i materijalno što povećava nivo sugurnosti i za kupce ili prodavce – objašnjava sagovornik "eKapije".

Da će uvođenje notara svim stranama pružiti veću pravnu sigurnost mišljenja je i Nedeljko Malinović, vlasnik agencije za promet nekretnina "Legat".

- Agencije podržavaju novi sistem sastavljanja i overe ugovora jer je na njima manja odgovornost. Takođe, biće manji redovi u sudovima i verujem da će se ovaj posao kvalitetnije i brže obavljati preko notara. Nedavno se pojavio slučaj u Žarkovu da je dobijena overa od suda i da je zgrada uknjižena sa sedam nepostojećih stanova. Takve greške se sada neće praviti jer će javni beležnici biti stroži - kaže Manilnović za naš portal.

Ključni problem nepoverenje građana

Naši sagovornici se slažu da građani imaju veliki problem da prihvate uvođenje novina u pravni sitem.

Malinović ukazuje da su prošle nedelje bile velike gužve u sudovima kako bi građani svoje poslove u vezi sa prometom nepokretnosti završili pre 1. septembra kada su to preuzeli notari.

Direktor firme "Adventis Real Estate Management" napominje da bi građani trebalo da prepoznaju kao dobru stranu uvođenje licenciranog agenta, prema Zakonu o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, kao i uvođenje javnih beležnika.

- Ubediti ljude da potpišu ugovor o prometu nepokretnosti je sizifov posao jer ljudi ne vole da potpisuju ugovore. Iako je digitalni katastar olakšao proveru nekretnina, notari će imati dosta problema kod objekata koji nisu legalizovani ili su u procesu legalizacije. Uvek postoji rizik ali je država napravila ovaj krak da taj rizik umanji. Naravno, cilj je da se poveća promet nepokretnosti.

Cena nekretnina

Vlasnik "Legata" ocenjuje da uvođenje notara ne može da utiče na povećanje cene nekretnina, već ističe da na to mogu uticati samo nove investicije u Srbiji, a kao primer navodi projekat "Beograd na vodi".

Direktor firme "Adventis Real Estate Management" smatra da iako bude dodatnih troškova, to će na kraju platiti kupac.

Notarstvo postoji u svim zemljama u region, a Srbija je poslednja koja uvodi ovu delatnost.

Kraljevina Jugoslavija donela je Zakon o javnom beležništvu pre 84 godine, 1930. Međutim, ta profesija nije bila dugog veka, niti se ukorenila u svim delovima države, a ukinuta je već 1944. godine.

U Zakonu o prometu nepokretnosti nema izmena kada je reč o postojećim obligacionim odnosima. Ovaj dokument možete pogledati OVDE.

S.O.