(AG Nekretnine) hotelska industrija - arhitektura i turizam u tranziciji

Boris Podrecca

Polovinom novembra 2009. godine održan je premijerni FREI, Festival nekretnina. U tri dana trajanja od 10-13. novembra u hotelu Maestral u Budvi ova manifestacija je okupila domaće i inetrnacionalne profesionalce kao i predstavnike državne uprave Crne Gore visokog ranga. Svi zajedno, oni su prodiskutovali sadašnje stanje razvoja nekretnina u Crnoj Gori a internacionalni profesionalci su posebno u svojim domenima, predstavili svoje sadašnje projekte i aktuelna istraživanja. Ta predavanja su bila komprimovani doprinos daljem efikasnijem razvoju nekretina na lokalnom tržištu jer su ukazali na specifične probleme koje treba izbeći u budućnosti.

Posebno interesovanje je pobudilo završno izlaganje profesora arh. Borisa Podrecce na temu „Ovde ili bilo gde – arhitektura turizma u tranziciji“. Sledeći tekst predstavlja sublimaciju tog predavanja.

Boris Podrecca

Kada se posmatra trenutno stanje arhitekture u turizmu, nameću se sledeće misli: postoji nesigurnost potrošača zbog bankarske krize i opšte tržišne nesigurnosti. Zbog toga tačne prognoze nisu moguće, ali se može očekivati opadanje posla i Commontravel područja. Ali ni jedna grana privrede se ne oporavlja tako brzo kao turizam. Čak i u vremenima krize, u kojima se izbegavaju skupe nabavke, odmor uživa najviši značaj i stoga, visoku potrošačku preferentnost.

U Nemačkoj je prošle godine investirano 58 milijardi evra za putovanja u inostranstvo, ali skoro duplo više, naime 108 milijardi evra za putovanja unutar zemlje, gde su ekologizacija i kvalitet arhitekture poboljšani. Uprkos ekonomskom usporavanju, prihodi od putovanja će globalno sa 600 milijardi dolara u 2005. skočiti na 1000 milijardi dolara u 2010. godini.

Turistička arhitekura

U hotelskoj industriji arhitektura je odavno postala elementarni sastavni deo marketinga. Uprkos tome, usred trenutne recesije, u zemljama nove Evropske demokarije nastaje prvenstveno pretrpana horor – arhitektura, sa ogromnim potencijalom za uništenje životne sredine.

Ali upravo takve situacije, poput ove krize, pružaju nam priliku da preispitamo odnos tržište - investicije - kvalitet i da forsiramo inovativne proizvodne ideje u svim segmentima, kao u arhitekturu i životnu sredinu.

Šta mi arhitekte možemo da doprinesemo tome da turizam i arhitektura stupe u još bliži odnos i da se povežu sa konceptualnim i regionalno - kulturnim parametrima?

Boris Podrecca

Arhitektonski diskurs, u ovom kontekstu više volim reč arhikultura, može samo u ukupnoj tržišnoj mreži turističke branše da pruži pomoć prilikom orijentacije i samo pokrene održivi razvoj. Šta to onda nedostaje?

1. Preduzetnici, developeri i operateri nemaju potrebno iskustvo sa upotrebom kvalitetne, savremene arhitekture;

2. Pozitivni efekti koji se mogu stvoriti kvalitetnom savremenom arhitekturom nisu poznati. Ovo je posledica manjkavog obrazovanja u ovoj oblasti;

3. Odgovornost za sopstvenu životnu sredinu u odnosu na turističku arhitekturu se od strane etičkih i političkih instrumenata ne prenosi, ne podržava i ne štiti na adekvatan način. Najvažnije je saopštavati čisto komercijalnu korist projekta;

U tri Centralnoevropske zemlje nemačkog govornog područja - Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji - pitanje kvaliteta se odlučno probija, kako bi istaklo ono pozitivno u ovoj dilemi. Preko 80% ispitanika turističke ankete je potvrdilo da je savremena arhitektura i njeno zračenje regionalnog identiteta odlučujući marketinški faktor.

Dobra arhitektura, njena kreativna transformacija lokalne građevinske kulture, inovativna obnova, razdvajanje toposa i tipusa, pravilna mera prostora i tela u specifičnim i jedinstvenim miljeima mogu čak trajno da garantuju stil života, duh vremena i prisustvo medija i posetilaca. Odlučujuće je čulno opažanje vizit - karte, profila.

projekat profesora Podrecce u Bloku 11a na Novom Beogradu

Dobra arhitektura - a to platežno sposoban i polovično obrazovani potrošač u budućnosti želi da ima – više ne košta mnogo. Pre svega u zemljama bivšeg Istočnog bloka se rasipaju milijarde za slikovite arhitektonske surogate, lažne timpanone, dorske stubove, ja to nazivam istorizujuća pornografija i pseudomodernističke orgije po ukusu skorojevića. Na žalost, ne postoji arhitektonska policija, iako ubistvo prirode ili grada - urbicid - po dugoročnom učinku, važi skoro kao ubistvo čoveka.

Developeri, ali i agencije za planiranje su često uzročnici pada arhikulture. Aktuelne superzvezde bivaju angažovane za brend i marku, esperanto - arhitektura ispunjava predeo, koja nikada ne doseže do dubine lokalnih potreba i jedva doprinosi građevinsko - kulturnom identitetu regiona ili jačanju lokalne arhitektonske zajednice. Dnevno poslovanje se, uz nekoliko malih izuzetaka, obavlja u svakodnevnoj, sivoj građevinskoj praksi.

Ipak poboljšanja

U vezi sa tim trebalo bi, kao što se to već odigralo u nekim emancipovanim zemljama, etablirati odgovarajuću obuku, programe savetovanja za stručnjake, arhitekturističke programe obuke, manifestacije koje su s tim u vezi u organizaciji privatnih preduzetnika, arhitektonska predavanja o analognoj problematici, stručne skupove.

Naravno postoje ambiciozni developeri koji koriste ove instrumente i kvalitet modeluju u marketinški faktor. Dosadašnje iskustvo sa projektom po nameni mešovitog kompleksa BEKO u Beogradu, je pokazalo da od strane investitora postoji potrebno razumevanje za arhikulturu.

Na kraju bih želeo da kažem da građevinska kultura skoro da ne može da se definiše monocentrično. Potrebno je razumeti kao pluralni fenomen. Kultura gradnje je i kultura življenja i stoga ju je skoro nemoguće regulisati normama. Nedostaju i pravi adresati, jer je sopstvena odgovornost postajala sve likvidnija i difuznija. Uzročnik bruke (politika), samo na dobit orijentisani (developer) i maltretirani proizvođač objekta (arhitekta) postoje kao deo društva koje često, a primeri su jako blizu, brka demokratiju i anarhiju. Potrebno je razviti novu vodeću kulturu koja od strane države i njenih organa neće biti regulisana apodiktično, več će spajati učesnike i posredovati između teško premostivih svetova uprave, branše nekretnina i stručnjaka. Važno je da kontingencija građevinske kulture bude prihvaćena. Bez države u ulozi posrednika, bez ljudi sa zahtevom za kvalitetom i njegovog konstantnog tematizovanja i podrške, uništenje životne sredine, u mnogim turističkim regionima koji tek treba da budu osvojeni, će nas budućim generacijama predstaviti kao počinioce!

izvor :