Beogradskim Unutrašnjim magistralnim poluprstenom upravljaće najsavremeniji sistemi za kontrolu saobraćaja - u toku pripreme za uvođenje inteligentnih transportnih sistema

Izgradnja Unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP), dužine 17 km, koji će po obodu grada povezati Novi Beograd sa Pančevačkim mostom, ušla je u prvu fazu, a trenutno su u toku radovi na pilonu novog mosta preko Ade Ciganlije, najvažnijem i najskupljem objekatu UMP-a. Buduća saobraćajnica, čiji se završetak može očekivati u 2020. godini, biće opremljena inteligentim transposrtnim sistemima (Inteligent transfer sistem, ITS) za kontrolu saobraćaja, a tehničku pripremu za njegovo uvođenje radi beogradski Saobraćajni fakultet u saradnji sa Hidroprojektom.

ITS radi u realnom vremenu i integriše različite funkcije, kao što su - upravljanje saobraćajnim zahtevima, regulisanje pristupa vozila na pojedinim delovima mreže, upravljanje radom svetlosnih signala. On obuhvata i strategije za brzo reagovanje i organizovanje saobraćaja pri incidentnim situacijama, kao i napredne sisteme informisanja korisnika.

Profesor Saobraćajnog fakulteta Branko Stanić naglasio je u razgovoru sa urednicima eKapije da je neohodno da projekat upravljanja UMP-om bude rađen paralelno sa gradnjom saobraćajnice, kako bi se na vreme stvorili tehnički uslovi za kasnije implementiranje sistema.

- Planirano je da UMP bude opremljen svetslosnim signalima, znakovima, senzorima i detektorima. Vozači će na različite načine dobijati određene tehničke informacije. Deo tih informacija stizaće preko sistema vertiklane signalizacije, tj. panoa. Neka obaveštenja vozači će moći da dobiju i putem GPS uređaja u automobilima. Svi učesnici u saobraćaju biće upozoravani o metereološkim uslovima, stanju na putevima, prohodnosti, zagušenjima na mreži, kao i usmeravanju ka alternativnim elementima putne mreže - objašnjava Sanić.

Prema njegovim rečima, Beograd nema najsavremeniju kontrolu upravljanja saobraćajem. Trenutno postoji jedan komandni centra u Ulici 27. marta, a upravljanje saobraćajem zasniva se na monitoringu raskrsnica, putem TV kamera. Delovi saobraćajne mreže su povezani u sistem, ali postoji i dobar deo onih koje nisu integrisane, tako da iz centra nije moguće u potpunosti delovati na saobraćajni sistem u prestonici.

- Upravljanje UMP-om najverovatnije će se takođe vršiti iz tog centra. Ali, kako će ova saobraćajnica sadržati dva izuzetno značajna i velika objekta, most preko Ade Ciganlije i tzv. Senjački tunel, upravljanje će biti prilično komplikovano, tako da je naš zadatak da od velike ponude izaberemo najbolje softvere i opremu. Ideja je da se kroz projekat opremanja UMP i čitav sistem upravljanja saobraćajem stavi pod kontrolu.

Prema rečima našeg sagovornika, UMP je jedina saobraćajnica u Beogradu koja je prošla sve faze projektovanja- i ima više puta verifikovani generalni, idejni i izvođački projekat.

(buduća petlja u Bloku 70)

Trasa UMP

UMP ide od saobraćajnice T6 u Novom Beogradu do Pančevačkog mosta, a najveće prednosti imaće žitelji Rakovice i Čukarice, jer će im biti olakšano putovanje ka Novom Beogradu, Zvezdari i Voždovcu, s obzirom da više neće morati da se voze kroz centar prestonice.

UMP ide paralelno postojećem autoputu, prolazi pored novih naselja na Bežanijskoj kosi i ide do denivelisane raskrisnice sa Tošinim bunarom, zatim prolazi pored blokova 37 i 38, 28 i 24 gde seče Ulicu Omladinskih brigada i Španskih boraca i paralelno sa železničkom prugom stiže do sadašnjeg otvorenog tržnog centra gde skreće ka Brodogradilištu.

(buduća petlja u Točideru)

Dugo planirani most preko Ade Ciganlije je projektom UMP-a pomeren do samog špica jezera. Trasa UMP-a nas dalje vodi pored hipodroma do Topčidera gde ulazi u brdo ispod Dedinja, tzv. Senjački tunel. Tunel izlazi u Ulici Ljutice Bogdana kod stadiona FK Partizan. Na Autokomandi nalazi se denivelisana petlja. UMP nas dalje vodi dolinom Mokroluškog potoka ka Šumicama gde prelazeći autoput, seče Ustaničku ulicu i tu ponovo ulazi u tunel. Kod raskrsnice sa Ulicom gospodara Vučića UMP je ponovo na površini gde njegova trasa prelazi preko Južnog bulevara.

UMP se nastavlja trasom na poziciji Ulice Grčića Milenka i ponovo ulazi u tunel ispod Ulice Vojislava Ilića i Bulevara kralja Aleksandra. Nastavak trase ide ka raskrsnici sa Ulicom Baje Sekulića i pored Novog groblja dolazi do zone Bogoslovije, prelazi preko Ruzvaltove ulice i uključuje se na Pančevački most. Ukupna dužina UMP-a iznosi više od 17 km od čega je u tunelima oko tri, a na objektima oko 5,5 km.

Most preko Ade Ciganlije

Most preko Ade Ciganlije, najskuplji objekat na budućem UMP-u gradi austrijsko-slovenački konzorcijum „Porr Technobau und Umwelt SCT d.d. und DSD Bruckenbau”, a vrednost radova je 118.652.230 mil EUR. Ugovorm su obuhvaćeni i evenutualni nepredviđeni i naknadni radovi u iznosu od 5% ukupne cene. Najvećim delom biće finansiran iz kredita koji je Grad Beograd obezbedio kod Evropske banke za obnovu i razvoj, dok će izgradnju prilaznih saobraćajnica finansirati Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

Izgradnja mosta treba da bude završena za 44 meseca od potpisivanja ugovora, dakle kraj 2011. godine. Idejno rešenje izradila je maribroska firma “Ponting”, sa partnerima DDC Ljubljana i CPV Novi Sad.

(budući tunel na Dedinju)

Most će biti dugačak 929 metara, s stubom visine 200 m, i imaće šest kolovoznih traka, dve staze za pešake i dvostruke šine namenjene lakom metrou.

Prema rečima profesora Stanića most je najskuplji i najveći objekat budućeg UMP-a, a posle njega sledi Senjački tunel. Naš sagovornik naglašava da postoje alternative tom tunelu, kao što je Rakovički put.

- Izgradnja UMP-a na novobeogradskom delu neće biti mnogo zahtevna. Problemi će se javiti kad on pređe reku, odnosno već kod Ade Ciganlije i Hipodroma, jer se saobraćajnica smešta u jedan korozivan prostor, koji je potpuno isplombiran - objašnjava Stanić

Najmanji profil UMP su dve plus dve trake i on će ličiti na glavnu gradsku arteriju- Ulicu kneza Miloša, s tim što će na novobeogradskoj strani, gde postoji bogatiji prostor biti širi.

Ukoliko bi UMP danas postojao slika bi bila sledeća: sa današnjim brojem vozila na mreži u vršnom satu na mostu Gazela broj vozila bi bio manji za 27%, na Brankovom mostu za 24%, a u Bulevaru vojvode Mišića kod sajma za 42%. Prosečna brzina bi se povećala sa postojećih 19 na 26 km na čas.

Grad Beograd

JP Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda

PORR TECHNOBAU UND UMWELT AG Wien

Saobraćajni fakultet Beograd

PREDSTAVNIŠTVO PORR TECHNOBAU UND UMWELT AKTIENGESELLSCHAFT

SCT d.d Ljubljana

EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj

Ponting Inženirski biro d.o.o Maribor

DDC Consulting & Engineering Ltd Ljubljana, Slovenia

Centar za puteve Vojvodine a.d. Novi Sad

Gradska opština Novi Beograd

Hidroprojekat-saobraćaj doo Beograd

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije

Opština Rakovica

Opština Čukarica Beograd

Gradska opština Zvezdara

Gradska opština Voždovac

Slovenijaceste

DSD Bruckenbau

Unutrašnji magistralni poluprsten

UMP

Pančevački most

most preko Ade Ciganlije

Ada Ciganlija

inteligenti transposrtni sistem

Inteligent transfer sistem

ITS

kontrola saobraćaja

semafori

signalizacija

pristup vozila

rad svetlosnih signala

saobraćajne nesreće

sudari

Branko Stanić

senzori

detektori

vertikalna signalizacija

GPS

metereološki uslovi

stanje na putevima

prohodnost

zagušenja na mreži

monitoring raskrsnica

Senjački tunel

T6

Bežanijska kosa

Tošin bunar

Blok 37

Blok 38

Blok 28

Blok 24

Omladinskih brigada

Španskih boraca

Brodogradilište

Buvljak

OTC

Beogradski hipodrom

Topčider

Dedinje

Ljutice Bogdana

stadion FK Partizana

FK Partizan

Autokomanda

Mokroluški potok

Šumice

Ustanička

gospodara Vučića

Južni bulevar

Grčića Milenka

Vojislava Ilića

Bulevar kralja Aleksandra

Baje Sekulića

Novo groblje

Bogoslovija

Ruzveltova

Rakovički put

Gazela

Brankov most

Bulevar vojvode Mišića