(Naša radnja) Milan Petrović, komercijalni direktor Doncafe – „Novom atmosferom u prodjanim objektima, pojačaćemo inspiraciju potrošača da kupuju naše proizvode“

Ofra Strauss

Priča o kafi počinje još oko 850. godine naše ere u Abisiniji zahvaljujući običnom, znatiželjnom pastiru. Vekovi su učinili da taj napitak "porobi" čitav svet. U Evropu su kafu doneli trgovci 1600. godine, a zvali su je „arapsko vino“. Savremenom čoveku kafu danas prinose isti ti trgovci i, naravno, proizvođači koji nastavljaju viševekovnu misiju uživanja u čarobnom napitku. Kompanija u Srbiji koja je načinila sudbinske promene na bolje punom posvećenošću baš kafi je "Donkafe". Filozofiju poslovanja predstavlja nam menadžer koji je desetak godina zastupao planetarne gigante ("Balantajns" – gde je bio najmlađi od 68 direktora prodaje u 68 zemalja sveta, "Hajneken", "Pepsi"). Donosio je njihove brendove domaćem tržištu, a danas srpski brend broj jedan u 2006. iznosi na svetsku tržnicu. Sagovornik februarskog izdanja "Naše radnje" je komercijalni direktor "Donkafe" Milan Petrović.

U Srbiji se po stanovniku godišnje popije oko četiri kilograma kafe; veliki smo potrošači, ne baš kao Skandinavci (10-12kg), ali dovoljno za pomisao da je izvesno postojanje ciljne grupe - potrošača. Ako postoji, koliko ta izvesnost opušta, koliko obavezuje?

M. P: Izvesnost kao takva ne postoji, pošto trendovi na tržištu u svetu i kod nas pokazuju da ta izvesnost može brzo da postane i neizvesnost. To je više obaveza da u svakom trenutku naši proizvodi budu proizvedeni i dostupni potrošačima po najvišim standardima. Obaveza nam je da osluškujemo potrebe potrošača i da odgovaramo na njih, a radićemo još bolje da zadržimo postojeće i osvojimo nove potrošače. Dakle, više je obaveza nego neizvesnost, ali je sasvim izvesno da će potrošači piti kafu po svetskim standardima i kvalitetu koji žele; ostalo će biti rezultat borbe sa konkurentima na tržištu.

Ofra Strauss

Odasvud stižu razne ponude, ali se pokazalo da naši ljudi najviše vole kafu iz Brazila. Šta je tu opredeljujuće?

M. P: Opredeljujući je ukus tržišta i potrošača. Kafa je specifična, deo je života svih nas. Svako ima svoje minute za kafu, sam ili sa svojim bližnjima. Reč je o opuštanju i nekoj sigurnosti. Godinama je stvarana navika pa je striktno definisan ukus, tako da ne možemo da nudimo nešto što naši ljudi ne žele. Ukus je definisan, a po asortimanu kafe na tržištu jasno se izdvajaja "mejn strim" proizvod, tj. ta srednja vrednost koja nalazi put do potrošača. Postoje kafe koje su po svojoj mešavini kvalitetnije ali imaju manji broj potrošača.

Sa kojih svetskih plantaža koristite sirovine? Kakav nadzor imate, šta Vas vodi u odabiru?

M. P: "Donkafe" je deo kompanije "Štraus-Elit" koja ima svoju firmu za nabavku kafe. Bazirana je u Švajcarskoj i opskrbljuje celu grupu. Najviše sirovina dolazi iz Brazila, ali poznata je i proizvodnja u Indiji i Vijetnamu. Od godine do godine, od berbe do berbe, izvori kafe mogu da se menjaju. Poslednje dve godine su bile loše berbe, a to uzrokuje i pomeranja na tržištu sirove kafe. Profesionalni kupci kafe tačno znaju šta koja zemlja troši i koje su potrebe, pa tako deluje i naša nabavka, u saradni sa "Štrausom".

Ofra Strauss

Jesu li se ikada javljali planovi o sopstvenim plantažama?

M. P: Bavimo se proizvodnjom i plasmanom kafe, pa to nije prioritet. Berba može da oscilira po količini i kvalitetu roda, a onda sopstvena plantaža stvara zavisnost. Ako kupujete kafu na berzi, što je naše opredeljenje, imate jasnu sliku šta je dobro za vas, koje su cene povoljne, nabavljate samo najbolju kafu, bez obzira sa koje plantaže dolazi.

Domaći način poslovanja "otišao" je u prošlost, a međunarodni standardi postali su svakodnevica u Vašoj kompaniji. Kakav je bilans u 2006. godini doneo taj "raskid"?

M. P: Aprila 2005. postali smo deo kompanije "Štraus-Elit" (Strauss Elit). Jedan od osnovnih zadataka bio je lagano usavršavanje firme koja je imala uspeha, prelazak sa postojećeg sistema poslovanja na nove standarde radi unapređenja kompanije. U protekloj godini smo završili neke segmente unapređanja standarda, ostatak je za ovu godinu. Promenili smo tim dovođenjem ljude sa iskustvom iz stranih kompanija, sa novom kulturom poslovanja. Posao baziramo na ljudima, oni su osnova svake uspešne kompanije, čine tu ključnu razliku između uspešne i neuspešne firme. U 2006. smo ostvarili profit od 3,6 miliona evra, a plan je bio dvostruko manji. Dakle, duplirali smo očekivanja akcionara i vlasnika, pa to uvećava očekivanja za 2007, ali smo spremni da i ova godina bude bolja od prethodne.

Predstavite nam profil kompanije „Štraus Elit“. Ubrojena je u 10 najvećih svetskih proizvođača kafe, a osim u Izraelu i Brazilu, jedino je u Srbiji kupila domaći brend.

M. P: Jednim delom je stacionirana u Izraelu, a internacionalni posao ima sedište u Amsterdamu. Na čelu kompanije je gospođa Ofra Štraus, 47. žena među poslovnim ženama na svetu. U Izraelu proizvodimo hranu (sve što se jede, sem ribe, mesa i jaja). U partnerstvu smo sa najvećim kompanijama u svojim kategorijama: "Danone" za mlečne proizvode, "Juniliver" za sladoled (kod nas je to "alđida", tamo se sladoled zove "štraus", ne slučajno), "Pepsi-Ko" za slane grickalice ("fritolej" je čips broj jedan u svetu). Partnerstva uspešno funkcionišu godinama. Van Izraela fokus je na kafi, ali tu su i uspešne divizije mediteranskih salata (firma u Americi) i čokoladnih kafića. To su "Maks Brener" kafei u Singapuru, Australiji, Izraelu, Filipinima i Njujorku, gde novootvoreni bar ima preko tri hiljade potrošača dnevno, a koncept je u potpunom doživljaju čokolade; sve je u ponudi čokoladno, čak imate i sendviče od čokolade. Što se tiče kafe, prisutni smo u Brazilu gde posedujemo dva brenda i pet fabrika, zauzimamo drugu poziciju na tržištu. U Evropi smo lideri u Poljskoj, Ukrajini, Rumuniji, BiH, jaki smo u Rusiji, proizvodimo u Srbiji, a širiće se i dalje akvizicije po svetu.

Po preuzimanju „Donkafe“ je objavljen plan da „Srbija bude centar za proizvodnju kafe za jugoistočnu Evropu“. U kojoj ste fazi realizacije planiranog?

M. P: Proizvodno-distributivni logistički centar u Šimanovcima biće završen početkom avgusta, radovi teku po planu. Objekat je pod krovom, spoljna fasada je završena, nazire se budući izgled. Za kategoriju kafe, ovo je za sada jedina grinfild investicija "Štraus-Elita" bilo gde u svetu, čime se naročito ponosimo. Naša je obaveza da u budućnosti funkcioniše po najvišim standardima, a snabdevanje celog regiona biće realnost u bliskom periodu koji je pred nama.

Ofra Strauss

Dok ne zabeležimo otvaranje "Ela kafe centra", nagovestite nam „sadržaj“ objekta; imaće neke posebnosti, poput staklene pasarele, muzeja kafe ili salona za degustaciju.

M. P: Biće pokazan ceo proces proizvodnje kafe. Neko ko svakodnevno konzumira kafu ne razmišlja mnogo o tome koji put prođe kafa pre nego što je dopre u šoljicu. Edukovaćemo potrošače i prikazivanjem filmova o brazilskoj berbi, ljudima koji rade na plantažama, transportu kafe, kao i o procesu prženja, zaključno sa mlevenjem i pakovanjem. Naravno, moći će i da konzmiraju, pa i sami pripreme svoju kafu. Sigurni smo da će posle posete potrošači više razumeti i voleti omiljeni proizvod, a mi ćemo tako zdravo stvarati izvesnost sa početka našeg razgovora.

Razmerama investicija, poput ove u Šimanovcima koja iznosi deset miliona evra, od nacionalnog ste značaja. Na kakav prijem države Srbije nailazite?

M. P: Imamo samo pozitivna iskustva, počev od lokalne zajednice pa sve do državnog nivoa. Uvek je bilo razumevanja za naše zahteve i primedbe.

Ofra Strauss

Obezbedili ste sve kategorije crnog napitka. Kako ste se odlučili da uvrstite u portfolio instant kafu, čiju zahtevnu proizvodnju imate u Izraelu?

M. P: Naša ideja je da budemo najbolji u onome što radimo. Želimo da imamo sve ono što može da se proizvede od kafe. Imamo tradicionalnu kafu, prisutni smo sa espreso kafom u preko 800 kafića u Srbiji, a ušli smo i u instant kategoriju. "Donkafe ajs" je naišao na lep odziv potrošača u letnjoj sezoni, i to je bila naša priprema za pravi instant napitak. Proizvodnja jeste veoma skupa i postoji samo nekoliko fabrika u Evropi, a naša buduća proizvodnja ostaće vezana za Izrael. Pre lansiranja proizvoda, prateći želje potrošača, radili smo na kafi za ovdašnji osoben ukus. Uz neophodnu marketinšku podršku, krenuli smo u novembru i prve reakcije potrošača su veoma dobre. Znamo da je i konkurencija upoređivala naš proizvod sa ostalima na tržišu i da su ocene nepodeljene – reč je o veoma ozbiljnom proizvodu. To nas čini ponosnim, ali nas obavezuje da držimo visoke standarde i sledećim novim proizvodima. Inače, segment instant kategorije je veoma mali kod nas, ali u svetu raste i mi želimo da budemo aktivno prisutni kada rejting poraste i ovde.

Koji je odnos svih kategorija kafe koje plasirate, kakvu prometnost postižete?

M. P: Glavni segment je pržena mlevena kafa, predstavlja 96 odsto našeg prometa. Espreso i instant kafa imaju po 1,5 odsto, a ostatak je vezan za druge kafe, i to oslikava opšte tržište kafe u Srbiji. Zastupljenost specijaliteta ("2 u 1", "3 u 1" itd) raste brže od čisto topljene instan kafe. Godina iza nas pokazala je da je trend na strani mikseva. Nastavljajući razvoj instant kategorije, spremamo i odgovor na zahtev tržišta u segmentu koji trenutno ne pokrivamo.

Jeste li istražili koliko ste na potrošače preneli filozofiju kompanije da „u svakom trenutku treba uživati kao što se uživa u šoljici dobre kafe“?

M. P: Bilo je istraživanje na tu temu čiji nas rezultati raduju. „Donkafe“ potrošači prihvataju kao deo svog životnog stila i veoma su zadovoljni sa onim što im komunicira. Oni koji nisu verni potrošači imaju drugačiju percepciju. To je zadatak pred nama, da nekako dotaknemo one koji nisu konzumenti ili retko to čine, da se pronađu u ovoj inspiraciji života i trenucima opuštanja. Svi mi u Srbiji suočavamo se sa gomilom problema i neizvesnosti, ali naša filozofija je: u redu, ne možemo da rešimo sve probleme, ali hajde da bar za trenutak priuštimo opuštanje, sami ili u društvu, da pogledamo lepe stvari u životu, a ima ih puno. Sreća i inspiracija su u nekim malim stvarima: kafa sa voljenom osobom, sunčan dan, trenutak sa decom, sedenje na reci... a mi sve to imamo ovde u Srbiji.

Šta će biti u središtu nove kampanje?

M. P: Koncept koji smo krajem oktobra 2005. usvojili - „Donkafe inspiriše život“, sa sloganom „Uživaj u svakom trenutku kao što uživaš u šoljici Donkafe“ biće osnova naše dalje komunikacije sa potrošačima. Nova kampanja je u nastajanju, imamo više opcija u kom će se pravcu idejno razvijati, a čim budemo spremni za obraćanje javnosti biće mi zadovoljstvo da informaciju podelim sa "Našom radnjom".

Iz planiranih inovacija, šta sve profesionalni kupci i potrošači mogu da očekuju tokom godine?

M. P: Profesionalni kupci su naši partneri i mi smo sa iste strane; krajni potrošač je sa druge strane. Nije dovoljno da samo mi nudimo proizvode nego i profesionalni kupac treba da pruža uslugu na licu mesta da bi krajni potrošač bio zadovoljan kupovinom naših proizvoda. Ove godine stavićemo još veći fokus na objekte naših partnera, probaćemo za svakoga da napravimo novi ambijent, direktno vezan za kafu. To ne možemo da uradimo sami, trebaće nam razumevanje profesionalnih kupaca i zato ubrzo počinju poslovni razgovori nakon koji sam siguran da ćemo napraviti pomak u poslovanju. Novom atmosferom u prodajnim objektima pojačaćemo inspiraciju krajnjih potrošača da kupuju naše proizvode.

Ofra Strauss

Brojna su priznanja kojima možete da se podičite: najbolja marketinška kampanja 2005. i 2006. (UEPS); najbolji nastup na intenacionalnom sajmu brendova; 21 medalja (11 zlatnih) na 73. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu; priznanje "Biznis partner 2006"; najpoznatiji domaći brend; nagrada za kontinuitet u tržišnim komunikacijama, za redizajn ambalaže... Kako su započinjali kreativni procesi koji su rezultirali priznanjima?

M. P: Ljudi su osnova uspeha i svega urađenog u prethodnom periodu. Sjajna je saradnja našeg marketinškog tima i agencije „Lio Barnet“ koja nam radi kreativna rešenja. Imali smo dve različite komunikacije na istu temu. Jedna je bila veza kafe i umetnosti, lepote. To je oslikano u kampanji crtanja na kafi, za šta smo u 2006. dobili nagradu. Kampanja se razlikovala od svih koje su se pojavljivale u medijima, a istraživanja su pokazala da su i potrošači koji ne piju „donkafu“ pozitivno reagovali. Druga kampanja je bila vezana za novi dizajn, striktno je bila orijentisana na proizvod, novo pakovanje i komunikaciju promena, a ispoljila je svu čistoću i jednostavnost novog dizajna. Imali smo složenu situaciju za rešavanje - da se prikaže novo pakovanje, novi proizvod, a da se poveže sa inspiracijom, uživanjem u životu, što je veoma rizičan potez. Odlučili smo da se dozom humora predstavi običan svet koji živi u Srbiji, „jedan od nas“ u različitim situacijama. Kampanja je primećena, a naši proizvodi sa novim dizajnom zaživeli su bez ikakvih oscilacija u prodaji. Sada mogu da kažem da smo imali dilemu da li da uvodimo jedno po jedno novo pakovanje, dakle po nekim svetskim knjigama. Rešili smo se za frontalni napad jer imamo jak brend i dovoljno čvrstu poziciju kod ključnih kupaca. Nakon svega, i gospodin Štraus nam je priznao da je bio malo uplašen, ali čestitao nam je na ispoljenoj hrabrosti.

Redizajn ambalaže nije tako česta pojava, naročito u Srbiji. Koje je bilo polazište, a kakve rezultate imate nakon redizajniranja?

M. P: Hrabro smo to uradili, prvi i jedini. Kada smo 2005. počeli da radimo na promenama, napravljena je lista prioriteta, a to je bilo u vrhu. Svesni smo bili da proizvodi na polici ne izgledaju dovoljno jasno, da ne postoji direktna veza između „minasa“ i tadašnjeg „klasika“, želeli smo promene i direktnu vezu koju „donkafe“ porodica treba da ima. Pri odabiru agencije odlučili smo se da to bude inostrana, ne zato što ne verujemo domaćim, već smo hteli da se izmestimo korak unazad pa da se vidi šira slika nečega što nije lokalno vezano za tržište. Odlučili smo se za englesku kompaniju „Dizajn bridž“, jednu od najvećih na svetu za industrijski dizajn (dizajnirali su „lipton“ čaj, „hajneken“, a posebno su ponosni na znak „Lige šampiona“). Proces je trajao devet meseci, a radova je bilo u Beogradu, Milanu, Amsterdamu i London. Fotografisali smo u londonskom studiju Nika Karmana koji je najbolji fotograf hrane, a vodeći proces imao sam sreću da puno naučim o profesionalizmu te vrste. Na kraju, imali smo punu podršku naših poslovnih partnera, profesionalnih kupaca, a mi smo odradili komunikaciju i distribuciju. Nismo želeli da istovremeno imamo i stare i nove proizvode, pa smo sproveli akciju sa dosta materijalnih sredstava i ljudskog truda kojom smo za sedam dana povukli sa tržišta sve proizvode u starom pakovanju i usmerili ih u jedan kanal, a kupci su imali kompletno nove proizvode na polici. Sve je odrađeno visoko profesionalno.

Da li iz same nagrade nekada proizađe naredna ideja?

M. P: Da, i nagrade inspirišu. Svaki put kada dobijemo nagradu, kažem da ćemo da uživamo sad u ovoj nagradi a ona će nas inspirisati za neku novu. To je izazov za osvajanje. Nije lako iz godine u godinu biti uspešan: prve godine je u redu, ali već druga postavlja visoke standarde za onu treću koje je obično kritična. Veliki je uspeh u trećoj godini zadržati stabilnost i plan rasta, ne ići nadole. Uverenja sam da će ova godina u marketinškoj komunikaciji biti bolja od prethodnih jer smo svi nadahnuti, uz to i zreliji, razumemo čitav proces, fokusiramo se na istraživanje tržišta i razumevanje potrošača.

Koliko su pozitivni poslovni rezultati odraz zdravog ambijenta? Kako ga stvarate i održavate?

M. P: Ambijent je nešto što smatramo primarnim, ne verujemo u dobre rezultate bez dobrih odnosa u firmi. Pokušavamo da imamo ljude otvorene u komunikaciji, pune života, željne uspeha i svega što normalan čovek pokušava da ostvari. Svaka kompanija ima različite nivoe menadžmenta, ali su vrlo bitni „obični ljudi“ koji rade važne poslove, kao što je proizvodnja, distribucija, logistika. Svako od njih iziskuje različitu komunikaciju. U 2005. poveli smo sve zaposlene na inspirativno putovanje koje je trajalo 16 sati. Niko nije znao šta će se dešavati, dobijali su uputstva „na kašičicu“. Krenuli smo vozom „romantika“ sa beogradske „Dunav stanice“ gde je bio prvi zadatak za njih. Podelili smo timove u osam vagona, timova, boja, koji su bili vezani za našu kampanju (uživanje, male stvari, veliki život, radost, ljubav..). U toku putovanja su komponovali pesme na zadate stihove, bilo je takmičenje u crtanju šoljica „donkafe“, sportskog nadmetanja, posetili smo pećinu staru 36 hiljada godina gde je gudački kvartet svirao divnu muziku. Završili smo prezentacijom nove kampanje i koncertom u restoranu posebno sređenom za tu priliku. Sve ovo navodim jer je komunikacija toga dana funkcionisala u celom timu. Podjednako su menadžeri i radnici iz proizvodnje uživali u violini i pećini ili u crtanju šolja. Bio je to početak nove, dobre atmosfere u firmi i međusobnog poverenja. Mi funkcionišemo kao tim, bez hijararhijske podele u komunikaciji. Svako ima pravo i obavezu da kaže ono što uoči da nije dobro, da stoji iza svog stava, bez obzira da li je to u ravni sa onim ko je hijerarhijski iznad. Jedino tako se ljudi osećaju dobro. Uz to, ljudi imaju redovne edukacije, pohađaju seminare, dobijaju priliku da napreduju u poslu, da se edukuju i postanu najveći stručnjaci kod nas. Gradimo motivacione elemente na koje reagujemo svi mi – imamo vozni park, restoran sa besplatnom hranom, povoljne kredite kroz korporativne banke... Firma ulaže u zaposlene jer ih smatra bitnim.

S obzirom na kretanja u ponudi kafe na domaćem tržištu, kako se pozicionirate spram konkurencije?

M. P: Konkurencija na tržištu kafe u Srbiji je veoma jaka. Imamo konkurenta koji je počeo posao dve godine pre nas, pozicionirao se tu gde jeste i veoma je dobar u svom poslu. Pravi su profesionalci, što nama stvara dodatni motiv da budemo bolji i da se zdravo takmičimo sa njima. Na tržištu su trenutno dve grupe – stvarni brendovi, kao "grand" i "donkafe", i obilje malih kafa, baziranih na lokalne pržionice, ali zauzimaju svoj deo tržišta. Srpsko tržište u kategoriji robe široke potrošnje je cenovno veoma osetljivo i ostaće tako još godinama. Brendovi imaju svoje potrošače i zauzimaju sada 45+35 odsto tržišta, a naš je cilj da preuzmemo lidersku poziciju.

Sprovodili ste svojevremeno partnerski program "Zrno po zrno"; nameravate li nešto slično u 2007?

M. P: Ta akcija iz 2005. bila je bazirana na lojalnosti prodajnih objekata i rezultirala je i dobrim i lošim primerima saradnje. Bilo je trgovaca koji su veoma iskreno i lojalno odradili program, a sve što smo mi uložili vratilo nam se višestruko, ali je bilo i onih koji partnerski odnos nisu videli kao osnovu za poslovanje već su hteli sebično korist samo za sebe. Srećom, više je pozitivnih u tome. Moja vodilja – "veruj ljudima i vratiće ti se dobro" ostvarila se ovde u 80 odsto slučajeva, što je dovoljno jer su dobri odnosi još više unapređeni, a ostatak je realan i predstavlja stanje u društvu. Ove godine toga neće biti, ali ćemo nešto spremiti za prave partnere.

Imate li jednobrazne i transparentne uslove za ovdašnje trgovinske sisteme, kao što su veleprodaje i lanci, ili pojedinačno profilišete poslovnu politiku?

M. P: Imamo jasno definisane komercijalne uslove. Bazirani su na veličini sistema, količinama prometa koje ostvaruju i našem uzajamnom odnosu. To podrazumeva primarno i sekundarno pozicioniranje naših proizvoda u prodajnom objektu, zajedničke akcije i slično. Jeste transparentna politika i svako može da se pronađe u njoj. Ko želi da ostvari bolje uslove tačno zna koji su elementi za to.

Nova poslovna godina donela je novo ime na srpskom tržištu. Vaša očekivanja od saradnje sa trgovcima ujedinjenim u „Zdravu alijansu“ (osnivači: „Impeks-promet“-Niš, „Vir“-Loznica, „Coka“-Smederevo i „Kvin“-Kragujevac)?

M. P: Najpre, "Zdrava alijansa" je jedno lepo ime. Gledajući godinu za nama, po meni je logično što se deo jedne već bivše firme izdvojio i oformio novu, baš zdravu alijansu u odnosu na ono što je bilo prošle godine. Prisutne firme su zdravi članovi, svaka u svom regionu predstavlja ključno preduzeće u kategoriji kojoj pripada. Imamo velika očekivanja od "Zdrave alijanse", inicijalno smo već pričali šta možemo da ponudimo i da dobijemo kako bismo zajedno došli u "vin-vin" situaciju i ostvarili rezultate koji su, bar sa naše strane, postavljeni kao realno očekivanje, a predstavljaju rast u odnosu na prošlogodišnje poslovanje koje je, opet, bilo bolje spram prethodnog perioda. Mislim da će "Zdrava alijansa" u ovoj godini da zauzme značajno mesto među trgovcima, da će uspeti od ključnih dobavljača, uključujući i nas, da dobije status koji joj pripada – jednog od ključnih trgovaca u Srbiji, izuzimajući prisutne velike sisteme.

Iz dileme gotovo svakog mladog ambicioznog čoveka u Srbiji devedesetih – otići ili ostati, Vi ste u krupan posao ušli upravo u našoj zemlji, bez menjanja prebivališta i boreći se sa „sirotinjskim mentalitetom“, kako ste navodli. Ima li ga i danas u Srbiji, u kojoj meri i da li je savladiva kategorija taj srpski sindrom – „mentalitet“?

M. P: Srpski mentalitet je specifičan. Iako ima negativnih elemenata, ima mnogo više pozitivnih. Imam sreću da putujem dosta, radio sam za strane firme, boraveći ovde sretao se sa kolegama iz Evrope i takozvanog spoljašnjeg sveta i za vreme Miloševićevog režima. Uvek sam poredio dve kategorije: jedno je sistem država u kojima žive ti ljudi a drugo su oni sami. Sirotinja jeste vezana za mentalitet ali umnogome i za sistem u kojem smo živeli. Sve sam ponosniji na to šta srpski mentalitet ima i sve sigurniji da uz zdrav društveni sistem mi imamo potencijale koji su daleko iznad nekih zemalja koje su sada na višem stepenu razvoja. Dilemu sam imamo i one 2000. – ići ili ostati ako neko pobedi; taj je izgubio, a ja ostao. Supruga i ja smo tako odlučili, a danas smo četvoročlana porodica. Ako ima profesionalnih izazova vredi otići i raditi, pa se vratiti. Za razvoj čoveka veoma je bitno učenje i izgradnja, ali sebe sa porodicom definitivno ne vidim u drugoj zemlji. Zadatak svakoga od nas ovde je da se bori da izmenimo taj „sirotinjski mentalitet“. Ne postoje velike pobede u životu već samo male, ali svakodnevne. „Sitne“ pobede oplemenjuju, a ako svako od nas ostvari te „pobedice“, svi skupa ostvarićemo jednu veliku pobedu i društvo će biti na višem nivou. Ja sam optimista.

Ako čujete pitanje stranaca „kakav je srpski potrošač“, kako odgovorite?

M. P: Postoje stranci koji nemaju uvid u Srbiju i oni nas vide sasvim različito od onih koji ovde žive. „Ovdašnji“ stranci možda i bolje od nas mogu da definišu srpskog potrošača jer shvataju da on živi danas, bez obzira na sutra, na sredstva, sa željom da ima maksimalne doživljaje. Voli da potroši koliko ima na dobre i poznate brendove, ako to ne može uvek onda kombinuje, kvalitetom bar časti sebe, a nikada ne smetne s uma šta vredi. Uz sve komunikacije oko sebe želi bar na trenutak da bude deo te uspešne priče koju viđa. Veoma dobro zna šta je kvalitet, orijentisan je prema svetskim brendovima. Jedino dolazi u sukob sa materijalnim mogućnostima i tada pravi kompromis. Ne možete ga prevariti, uvek zna šta želi, a zna da potroši i više nego što ima.

Kako ste doživljavali kafu pre ulaska u „Donkafe“? Imate li svoju veštinu pripreme?

M. P: Iskustva su mi bila na nivou potrošača. Priznajem, nisam bio neki poznavalac tog čarobnog crnog napitka. Uglavnom sam ga konzumirao van kuće po kafićima ili u kućnim posetama kada se uobičajeno pije dobra crna kafa. Dolaskom u „Donkafe“ shvatio sam mnoge tajne, no u odnosu na prave profesionalce koji se bave pripremom kafe u našoj firmi ne mogu da kažem da sam još znalac. Ali ono što znam „iz cipela potrošača“ – niko ne želi da mu pričate šta je najbolja kafa, svako najbolje priprema svoju kafu i zna da traži „daj mi moju kafu“. Bitno je uživanje u njoj, a gledajući kako to rade naše majke ili bake shvatate da postoji hiljadu načina spremanja.

Ofra Strauss

U središtu filozofije gospodina Gilboa je „džej-džej“ princip (od „job&joy“) ili „Posao i uživanje“. Jeste li se srodili sa ovim geslom? Koja je Vaša intimna vodilja?

M. P: Lepa je to misao, oslikava naš ambijent. Pokušavam i uspevam da spojim te dve stvari, a balansom može da se proširi na porodicu, prijatelje, sva ostala zadovoljstva koja imate. Verujem da ne treba da činimo drugima ono što ne želimo da nama bude učinjeno. Iskustveno mogu da kažem da ta formula i u poslu funkcioniše, a često naglašavam da je u poslu kao u ljubavi, mora da postoji obostrano zadovoljstvo. Iz jedne divne knjige saznao sam da ima dva načina da se suočiš sa zmajem – prvi je da ga ubiješ, a drugi da ga pripitomiš, a potom će on da te prati i pomaže u životu. Moj je životni koncept „pripitomiti zmaja“.

autor teksta : Dejan Milošević

izvor :

Ofra Strauss