(Ekonomist) Ivica Smolić, Komercijalna banka - "Akcije ne kupuju špekulanti"

Akcija Komercijalne banke (simbol na berzi: KMBN) prošle godine je bila jedna od najinteresantnijih hartija na Beogradskoj berzi. Nakon naglog skoka cene od 299,68 odsto prvog dana trgovanja (17. avgust 2006.), kad je vredela 68.900 dinara, vrednost akcije te banke naglo je pala na manje od 60.000 dinara. Uz ujednačenu ponudu i tražnju, akcija te banke se oporavljala tokom jeseni, da bi početkom ove godine dostigla istorijski maksimum od 75.000 dinara.

Nagli skok cene akcije na Beogradskom tržištu ne bi bio neobičan da nije poznato da su se dva najveća akcionara Komercijalne banke, država i EBRD, obavezala da do 2009. godine neće prodavati svoje udele.

„Mislim da je prioritetni razlog povećane tražnje za akcijama poverenje u Banku i njene rezultate koji će doneti rast vrednosti akcija i kapitalnu dobit“, kaže za Ekonomist Ivica Smolić, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke.
„Strategija države i EBRD-a, kao dva najveća akcionara, jeste da akcije Banke na kraju 2009. godine dostignu što višu vrednost. Banka će da se razvija po svim segmentima poslovanja. U naredne tri godine predviđen je rast prinosa na aktivu i prinosa na kapital od šest puta u odnosu na 30. jun 2006. godine. Predviđen je rast profita od 50 odsto svake godine u odnosu na prethodnu. Takođe, Banka će raditi na daljem jačanju svoje mreže i banaka u inostranstvu.

Prava vrednost Komercijalne banke videće se tek za tri godine. Sadašnja cena je formirana trgovinom malih paketa. Sasvim će drugačije biti kad za tri do četiri godine EBRD bude prodavao svoj paket akcija. Ugovorom je predviđeno da se nakon perioda „blokade“, tokom koga ni država ni EBRD ne mogu da prodaju akcije, uradi priprema za inicijalnu javnu ponudu na Beogradskoj berzi“, kaže Smolić.

Bankarski sektor je tokom cele godine beležio gubitke, ali je u poslednjem kvartalu ipak „u plusu“. Da li taj kliše važi i za komercijalnu banku?
Ivica Smolić: Komercijalna banka je tokom 2004. i 2005. godine bila u „kontra ritmu“ od drugih banaka, jer smo na teret tekuće dobiti morali da kompenzujemo kreditni rizik iz prethodnog perioda i za rezervacije smo izdvojili više od pet milijardi dinara. Tako smo postavili dobru osnovu za izbegavanje udara spoljnih talasa koji su kod većine banaka rezultirale u klišeu o kome govorite. Time smo stvorili i solidnu bazu za ostvarivanje dobiti i u 2006, tako da na kraju očekujemo dobit od oko 850 miliona dinara.

Hoće li uprava sugerisati akcionarima šta da urade sa profitom?
I. Smolić: Uprava je i postavljena da bi vodila računa o interesima akcionara i njihovog kapitala. U tom smislu mi smo u obavezi da damo i predloge o raspodeli dobiti. Deo će svakako ići na jačanje rezervi, a deo na dividende za prioritetne akcije.

Da li to znači da će Banka ubuduće biti okrenuta maksimiziranju profita?
I. Smolić: Naš cilj je da optimizujemo formulu povećanja profita, uz istovremeni rast na tržištu. Kad je reč o učešću aktive Komercijalne banke u ukupnoj aktivi srpskog bankarskog sektora planiramo da i dalje zauzimamo između 8,5 i 10 odsto tržišta, ali nameravamo da ostanemo bankarski lideri u poslovanju sa stanovništvom, pre svega u štednji i u nekim drugim segmentima poslovanja.

Za većinu banaka je stroga monetarna politika predstavljala problem?
I. Smolić: Poslovna politika Komercijalne banke ne zavisi isključivo od mera NBS. Ko svoju politiku bazira samo na odlukama NBS, uvek je u zakašnjenju. Manje smo bili osetljivi na promene monetarne politike, jer smo na vreme postavili srednjoročnu strategiju po svim bankarskim principima.

Postoji veliki broj banaka koje su kasnije ušle u Srbiji i koje pokušavaju da osvoje što veće tržišno učešće „dampingujući“ cene svojih usluga. Te banke imaju jake matice u inostranstvu i na srednji rok mogu da se šire na račun profita. Da li mislite da bi takva konkurencija mogla da ugrozi vaše planove?
I. Smolić: Siguran sam da na srednji rok takva strategija ne može da donese veće tržišno učešće. Nije samo cena to što opredeljuje korisnika. Neke banke neće ispuniti svoje planove. Politika „damping“ cena ne može da opstane na dugi, pa ni na srednji rok, jer neminovno vodi padu profita, a vlasnici kapitala to ne mogu predugo da tolerišu.
Plan Komercijalne banke je realan. Mi smo čak predvideli pad tržišnog učešća po bilansnoj aktivi u 2007. godini. Komercijalna banka će, realno posmatrajući, tokom 2007. da raste sporije ili na nivou proseka bankarskog sektora, ali sve sa ciljem da se obezbedi brži rast od drugih u 2008. i 2009.godini.

Priželjkujete li da po „izlasku“ EBRD-a, Komercijalna banka ima disperzovanu vlasničku strukturu, ili neku poslovnu banku za strateškog partnera? Da li ti znači da će tad biti moguće i da neka inostrana banka postane većinski vlasnik Komercijalne banke?
I. Smolić: Moguće su obe opcije i sve zavisi od toga kako će biti struktuirana javna ponuda akcija. Ali, još je jako rano pričati o tome.

Vlada je ranije obećavala da će Komercijalna banka ostati u većinskom vlasništvu domaćih akcionara. Znači li to da je to obećanje neizvesno, s obzirom na to da kažete da su za javnu ponudu otvorene sve opcije.
I. Smolić: Velike banke, za sada, neće ući direktno. Ući će ili preko investicionog fonda, ili preko specijalizovanog preduzeća za tu namenu. Ukoliko Država kao najveći pojedinačni akcionar bude i dalje smatrala da Banka treba da ostane u većinskom domaćem vlasništvu, ima načina kako tu strategiju da ostvari.

Nedavno ste izjavili da domaće banke imaju šanse da prežive jedino ako se prodaju. Da li i dalje to mislite?
I. Smolić: Biti samo domaća ili strana banka ne garantuje kvalitet, niti opstanak. Ali, siguran sam da na srednji rok neka banka ne može da ima perspektivu na ovom tržištu ukoliko preovlađuju domaći privatni investitori. Ako je Država jedan od vlasnika, to može srednoročno da joj obezbedi opstanak, ali uz ispunjenje i mnogih drugih uslova. Imati državu u strukturi vlasništva je i šansa i opasnost. Sa druge strane, ni pojedine strane banke se nisu snašle u Srbiji. Siguran sam da će u narednom periodu kvalitet menadžmenta, mnogo više od porekla vlasnika, određivati poziciju banke na tržištu.

Guverner Jelašić kaže da NBS gledajući bilanse ne vidi razlog da cene njihovih akcija budu tako visoke. Kako Vi to komentarišete?
I. Smolić: Većina sadašnjih investitora, na žalost, ne gleda ni bilanse ni strategiju banaka čije akcije kupuju. To ne važi za Komercijalnu banku. EBRD je ušao u banku zbog njene atraktivnosti i na bazi promena u prethodnom periodu. Sa druge strane, ulazak EBRD-a dao je banci dodatnu snagu. Što se tiče drugih banaka, siguran sam da postoji spekulativni efekat. Većina kupuje akcije da bi ih prodala u kratkom roku očekujući krajnjeg kupca tih banaka. Investitori dokapitalizuju banku, a da pri tome ne pitaju šta će banka da radi sa tim sredstvima i kakva joj je strategija razvoja. Da je kvalitet bilansa razlog za kupovinu akcija, mnoge od tih banaka ne bi vredele ni jednu trećinu od današnje cene na tržištu. Nisam siguran da će sve te banke uspeti da nađu kupca.

I Vi planirate novu dokapitalizaciju. Mislite li da će banka biti prekapitalizovana nakon toga?
I. Smolić: Komercijalna banka mora da jača kapitalnu bazu. Ni jedna banka u Srbiji nije prekapitalizovana, sve dok na tržištu postoji tražnja za novim kreditima i investicijama. Banke u okruženju imaju kapital po nekoliko puta veći od srpskih. Deo sredstava od dokapitalizacije predviđen je za jačanje naših banaka u BiH i Crnoj Gori.

Kakvi su prvi rezultati tih banaka u susednim zemljama.
I. Smolić: Jako smo zadovoljni visinom dobiti i načinom rada banke u Crnoj Gori. Dalji zadatak je jačanje njenog tržišnog učešća. Crnogorsko tržište nije veliko, ali postoji prostor za dalji razvoj. Sve što se dogodilo u Srbiji moraće da se dogodi i u toj državi. Mislim da su banke koje su propustile da ranije otvore svoje poslovnice u Crnoj Gori pogrešile. Komercijalna banka u Banjaluci je tek na startu, ali smo još krajem novembra premašili ciljeve za prošlu godinu.

Jedan od Vaših prioriteta je rast udela u radu sa stanovništvom. Kako će na taj cilj da utiče namera NBS da ograniči plasmane stanovništvu kako bi snizila inflaciju?
I. Smolić: Od polovine 2004. do danas naši proizvodi su minimalno korigovani, bez obzira na to što je NBS donosila neke drastične mere. To znači da su naši proizvodi bili na vreme dobro strukturirani i malo zavisni od mera NBS. Na primer, naši prvi proizvodi su podrazumevali upit u kreditni biro i nismo imali problem kad je to NBS kasnije uvela kao obavezu. Isto važi i za obavezno učešće, depozit i sl.

Očekujete li da će Udruženje banaka ubuduće imati više uticaja kad je u pitanju odnos sa NBS?
I. Smolić: U poslednje vreme dosta se poboljšala komunikacija bankara i centralne banke. Udruženje banaka se „probudlilo“ i motivisalo banke na saradnju, na stvaranje „zajedničkog mišljenja“ prema NBS. Takođe je imalo odlučujuću ulogu u radu Kreditnog biroa. Do problema u komunikaciji sa NBS došlo je „ad hoc“ i ne verujem da će se ponavljati narednih godina. Svi imaju deo krivice zbog toga. Bankari moraju da rade po savesti i ne mogu da gledaju stalno kako da „nadmudre“ pojedine odluke NBS, jer centralna banka ne može da predvidi sve prekršaje niti da se time bavi.

Komercijalna banka je ranije planirala da izdaje dužničke hartije od vrednosti. Dokle ste stigli sa tom namerom?
I. Smolić: Na tome se radilo krajem 2004. i početkom 2005. i ceo sistem je razrađen, a imali smo i konkretne ponude određenih inostranih banaka. Ali, ulazna cena i korekcija NBS u pogledu obavezne rezerve učinila je taj posao neisplativim. Od te ideje se nije odustalo, ali u ovom trenutku takav način finansiranja nije isplativ.

Banka ima 275 poslovnice. Mislite li da je to veliki trošak. Planirate li da smanjujete troškove?
I. Smolić: Druge banke bi sve dale da imaju mrežu kao mi. Jedan od problema Komercijalne banke bio je, a i sada je izrazito prisutan, racio rashoda i prihoda koji je iznosio više od 98 odsto. Danas smo ga spustili na 85, cilj je 67, a idealno bi bilo kad bi bio oko 50 odsto. Naš cilj nije, isključivo, da smanjujemo troškove, nego, prirodno, i da povećamo prihode. Niko se nije obogatio samo štedeći nego i dobro zarađujući.

Koliko ima osnova za tvrdnje da su kamate u Srbiji previsoke, na ivici zelenašenja?
I. Smolić: Posmatrajući prvih pet banaka u Srbiji, to sigurno nije slučaj. U ovoj godini možemo očekivati da se pojedine kamate snize za jedan ili 1,5 procentni poen, ali ne više od toga. Svi koji očekuju da kamate padnu pre nego što se zaduže trebalo bi da se okrenu svojoj prihodnoj strani i da razmisle kako da više zarade da bi mogli da isplate tu kamatu. Privreda više ne može samo da traži opravdanja u visokim kamatama.

Očekujete li da će preduzeća ubuduće posegnuti i za drugim izvorima finansiranja, prvenstveno preko tržišta kapitala?
I. Smolić: Novom organizacijom Komercijalne banke predviđeno je i razvijanje investicionog bankarstva. Pokušaćemo da našim klijentima, ne samo preduzećima, već i lokalnim samoupravama, obezbedimo i druge načine finansiranja, a ne samo kredite. Dakle, da budemo konsultanti i eventualno administratori za emisije hartija od vrednosti.

Da li možete da budete konkurentni u odnosu na inostrane banke koje već posluju sa velikim investitorima na razvijenim tržištima?
I. Smolić: U tehničkom smislu smo izuzetno konkurentni. Postoji čitav niz inostranih banaka koje nas svakodnevno kontaktiraju i traže dobre projekte u Srbiji.

Sve više stranih banaka omogućava „cross border“ finansiranje. Na koji način se Komercijalna banka nosi sa takvom vrstom konkurencije?
I. Smolić: Nemogućnost „cross border“ finansiranja je jedan od naših hendikepa. Neke strane banke se time izuzetno aktivno bave, ali mislim da za sada uspevamo da taj nedostatak amortizujemo. Nama nije problem da se „podvučemo“ pod određenu cenu. Ali, mislim da je jedan od izlaza naša institucionalna saradnja sa EBRD-om, kao i mogućnost saradnje sa bankama koje nisu prisutne u Srbiji.

poziv na pretplatu na