Željko Tomić, OSA Računarski inženjering - Borac za originale

(Foto: Osa)

Željko se baš i ne uklapa u stereotip klasičnog kompjuteraša. Završio je ETF, ali nema poslednje čudo tehnologije od računara i mobilnog telefona, ne četuje, ne posećuje blogove, kod kuće uključuje računar samo kad mora, a nije ni pravio svoju web prezentaciju. Smatra da kompjuter nije baš najbolja igračka ni za decu. Dok fotoreporter namešta objektiv, odaje da je fotografija njegova velika ljubav još iz studentskih dana. "Imam malu decu, jedno od tri i po godine i drugo od devet meseci, tako da je sve orjentisano ka njima, pa i fotoaparati i tehnika. Kupio sam teleobjektiv pošto je decu teško namestiti za poziranje. Ovako mogu da se sakrijem i hvatam prave trenutke", otkriva kako koristi tehnička dostignuća.

Olakšanje
Osim o porodici, Tomić najradije priča i o zaštiti autorskih prava softverskih kompanija na domaćem tržištu. Ima i razlog jer dobar broj domaćih firmi nelegalno u računaru drži upravo ono što Željko Tomić prodaje legalno. Naime, firma čiji je on većinski vlasnik i direktor, OSA Računarski inženjering, već godinama je zastupnik Autodeska i njihovog poznatog softvera Autocad, kao i ostalih softvera za projektovanje u inženjerstvu. OSA se, takođe, bavi razvojem i sopstvenog softvera za dokument menadžment, odnosno, za praćenje i upravljanje tokovima dokumentacije UniDocs. Taj softver bi ubrzo mogao da se nađe na tržištima susedne Mađarske i Rumunije u kojima je OSA našla partnere za plasman ovog proizvoda.

Prisećajući se vremena kad je osnovana OSA 1989. godine, Tomić ističe da se otad mnogo toga promenilo i u poslovnoj klimi, ali i na polju legalizacije softvera. Firma je najteže sankcije preživela kroz poslove uvođenja informacionih sistema na pet aerodroma u Sibiru. Ali, i nakon 2000. ovo malo preduzeće jedva da je zarađivalo za vodu jer je trebalo prodati softvere za pet hiljada evra, koje su inženjeri kupovali na ulici za 20 evra i još se smejali istrajnosti OSE u prodaji originala. Danas Željko Tomić ima razloga da se osmehuje budući da ljudi, ipak, shvataju da je bolje nabaviti legalne softvere.

"Kršeći autorska prava velikih firmi i negujući pirateriju, sečemo granu na kojoj sedimo. Jer, osnovna je teza da smo mi potencijalno jaka zemlja u pogledu razvoja softvera. Drugo, međunarodna zajednica traži da se taj segment legalizuje, i treće - država i firme proizvođači gube ogromna sredstva na piratskom softveru", ističe Tomić. Kako kaže, firme u Srbiji još nisu svesne kakve ih zakonske posledice čekaju kad se sazna da imaju "pirate" u računarima. Najpre, sve međunarodne firme koje se bave proizvodnjom softvera svoja prava u Srbiji štite preko, opet međunarodne, organizacije BSA (Business Softwer Aliance). BSA radi u Srbiji od 2002. godine, a nelegalni softver se može prijaviti anonimno preko njihovog sajta. "Poznajući naš mentalitet, nije isključeno da prijave mogu da dođu iz unutra, iz same firme", u polu-šali će Tomić.

BSA sve dozna
"Moj sin bi me sad opomenuo da su mu u vrtiću rekli da se ne priča dok se jede", smeje se dok u restoranu Gaston bira vino koje ide uz zečetinu. Hvali meni i obećava da će doći da proba i guščju džigericu. Ali, ne zaboravlja da nastavi o piratima.

"U Srbiji je u 2005. godini bilo ukupno 76 prijava. Od toga su tri slučaja završena poravnanjem što znači da firma mora da plati sav nelegalan softver koji je kod nje zatečen i odštetu što ga je koristila. Ako neko ne prihvata poravnanje, onda se nastavlja sudski proces. U 2005. je doneto 12 krivičnih prijava. Među tuženima ima i velikih poznatih preduzeća, ali i malih", otkriva Tomić. On ističe da je jako važno da korisnici nelegalnog softvera u firmama shvate da sa BSA nema šale, niti kompanija može da kaže "izvini, nećemo više." BSA najpre firmama koje koriste nelegalni softver pošalje pisma upozorenja. Ako to ne deluje, ide se na krivične prijave. To znači da specijalne ekipe iz MUP-a upadaju u firmu, svi koji su u firmi ustaju od računara i milicija pregleda svaki računar. Ako firma nema dokaz da je programe kupila - svi računari sa nelegalnim softverom se oduzimaju.

Po analizi BSA, najniža stopa piraterije je na nivou od 35 odsto u nekim zemljama EU. U Ukrajini je čak 91 odsto, a u Srbiji je u 2005. godini 75 odsto onoga što se koristi na tržištu bilo nelegalno. Na gubitku su ne samo firme proizvođači softvera, prodavci originala, već i država. Prema računici koju iznosi Željko Tomić, kad bi se piraterija u Srbiji, u periodu od 2006. do 2009. smanjila samo za 2,5 odsto, to bi omogućilo 1.812 novih radnih mesta u industriji softvera, povećalo bi BDP za 420 miliona dolara, a poreski prihodi bi porasli za 63 miliona dolara. "Procenjuje se da je potencijal našeg tržišta, onoga što se koristi a nije legalizovano, između 80 i 100 miliona evra", upozorava on.

Direktor OSE dosad nije nikoga prijavio zbog korišćenja piratskih kopija, ali gde god ode - govori o važnosti legalizacije. Takođe tvrdi da u OSI nema pirata, ali priznaje odmah da ih privatno ipak ima. "Kod kuće od piratskih stvari imam jedino neke Diznijeve crtane filmove, i to zato što kod nas nema zvaničnih zastupnika Diznija. Kad negde putujem, onda kupim deci originale, a kad se pojave u međuvremenu, onda od prijatelja dobijem piratsku kopiju. Priznajem - koristim pirate za decu, i to ono što ne mogu legalno da kupim".

Gajbice
Završio je Elektrotehnički fakultet pre 25 godina, smer energetika, tako da njegovo obrazovanje nema baš puno veze sa računarima. "Jesam nosio gajbice kad sam bio student, ali nisam mogao od toga da napravim firmu", pravi aluziju na dobro poznatu priču o gajbicama. Kaže da je kao student dodatno zarađivao i tako što je fotografisao svadbe ispred opština. Kad je završio fakultet bio je profesor u školi 13 meseci, a onda je radio u Svetlosti. Nakon toga je dve godine bio u Iraku, te je novce koje je tamo zaradio uložio u početak firme. Otkriva da ima zainteresovanih koji bi kupili OSU u kojoj je on vlasnik 60 odsto kapitala, ali je sentimentalno vezan za tu firmu.

Iako je reč o malom preduzeću sa 25 zaposlenih, po poslovnim rezultatima OSA spada u srednja preduzeća, a može se pohvaliti i izuzetnim međuljudskim odnosima. Kako otkriva Tomić, "pravilo" u ovoj firmi je da se zaposleni poslednji sat radnog vremena svakog petka druže uz grickalice i osvežavajuće napitke.

Iako je direktor firme, proteklih godina možda je pet puta došao kući posle četiri. "Jako mi je važna porodica i mislim da čovek za radnog vremena, ako ne može da uradi svoj posao, bolje da ne radi".

Iako mu je računara i softvera preko glave na poslu, male muke, ipak, ima kod kuće u nastojanjima da deci dozira kompjuter i gledanje TV-a. "TV se ne uključuje do sedam sati uveče, i supruga i ja se tu slažemo. Onda sin stalno pita: ’Tajo, jel’ pao mrak?’ jer zna da kad padne mrak, to je znak da će moći da gleda crtaće. Ima i neki plastični računar koji se zove ’mali genije’, ali crtaći su glavni u tom terminu", govori o vaspitanju dece. Inače, sina su dali u vrtić, iako je supruga kod kuće jer imaju i bebu. "Ide u državni vrtić, ne privatni. Mislili smo da treba da se igra sa svojim vršnjacima, sa musavom, običnom decom. A ne da odrasta sa odraslima i u nekim ekskluzivnim, zatvorenim krugovima".

Uveče, kad se završe obaveze oko dece, obavezno pogleda vesti na B92.
Tad malo otprati i šta se dešava u Velikom bratu. Ali, generalno je protivnik emisija koje zadiru u privatnost i prave šou od toga. Iz istog razloga mu se ne dopada i Las Vegas.

Kad ima slobodnog vremena voli i da kuva, ali i da pojede. Hvali se da dobro sprema školjke na buzari, kao i klasična jela. Ove godine je čak i sam pravio ajvar da bi u potpunosti nasledio porodični recept. Tvrdi da je ajvar odličan jer je sve uradio po starom receptu majke domaćice.

poziv na prtplatu na na www.ekonomist.co.yu