Massimo Pizzocri, potpredsednik za Centralnu i Istočnu Evropu kompanije EPSON - Budućnost štampe je u Inkjet tehnologiji

Kompanija EPSON svoju veliku šansu vidi u tržištu kancelarijske štampe. Smatramo da tu još postoji značajan prostor za rast i želimo da ovaj segment dodatno osvojimo. Naime, danas svako u kancelariji koristi laserski štampač, a mi dolazimo sa novom porodicom proizvoda zasnovanom na Inkjet tehnologiji. Štampači koje smo namenili kancelarijskoj upotrebi štampaju 100 strana u minutu, što je značajno više od standardnog laserskog štampača.

Ovako Massimo Pizzocri, direktor za Italiju i potpredsednik za region Centralne i istočne Evrope kompanije EPSON, opisuje aktuelne trendove i poslovne prilike u štamparskoj industriji. U intervjuu za eKapiju on kaže da, iako živimo u digitalnom vremenu u kome se papir sve manje koristi, papirni dokumenti ipak nisu nestali, a potrebe za štampom su samo malo izmenjene.

- Kada govorimo o tržištu štampe, slažemo se da ono neće rasti, ali postoje neke zanimljive brojke koje se tiču Evrope. Na primer, svake godine se u kancelarijama odštampa oko trilion strana, a biznis koji je povezan sa štampom vredan je oko 39 mil EUR! Mi smo realni i ne mislimo da će ukupan broj odštampanih strana rasti, prvenstveno zbog digitalizacije, uprkos činjenici da količina podataka raste. Naprotiv, smatramo da je razumno očekivati pad tržišta od oko 3-4% godišnje - navodi Pizzocri.

eKapija: Kako objašnjavate svoju tezu da je budućnost štampe u InkJet tehnologiji?

- Do tog zaključka dovodi jednostavno poređenje sa laserskom štampom u ključnim elementima – jeftinije je napraviti mašinu za Inkjet štampu, jeftinije su sirovine, jednostavnija je logistika i pouzdaniji su od lasera, sa znatno manje intervencija. Naravno, mi nismo jedina kompanija koja veruje u Inkjet. Ako pogledate i kompatibilne grane, poput industrijske štampe tekstila, na primer, i ona se kreće ka InkJetu, jer je to najfleksibilnija tehnologija koja može da štampa na bilo kojoj podlozi, bez kontakta. Dakle, mislim da nema sumnje da će budućnost štampe biti Inkjet, a izazov za nas je da budemo lideri u ovom sektoru.

Mislim da smo dobro pozicionirani i trenutno napadamo i tržište štampe u boji, modelima A3 i A4, a pre oko mesec dana napravili smo i monohromatski štampač. Očekujemo da EPSON zauzme 10-20% udela na tržištu u narednih 5 godina.

eKapija: Na koji način EPSON planira da unapredi poslovanje i osvoji dodatni deo tržišta?

- Želimo da promenimo tri stvari u industriji. Prva se odnosi na kanale prodaje, odnosno partnere. Pošto razvijamo tehnologiju koja zahteva mnogo manje intervencija i tehničke podrške, prva stvar koju ćemo promeniti je frekvencija servisa i održavanja mašina. Kod mašina koje štampaju po pet miliona strana tokom svog životnog veka, mi obezbeđujemo 6-7 puta manje intervencija. Tako naši partneri i prodavci imaju održiviji biznis i potrebno im je manje tehničara.

Druga ključna promena tiče se logistike. Pošto na svakih 5-6 meseci odštampate 100.000 strana, nakon toga su vam potrebne palete novog tonera. Za njih su vam neophodne kutije da ih spakujete, treba vam transport, sve to zahteva vreme i iziskuje značajan dodatni rad u kancelariji, a stvara i do znatan finansijski trošak. Mi imamo drugačiju tehnologiju i za naše štampače vam je dovoljna jedna mala kutija. Tako kompletno menjamo logistiku i smanjujemo troškove.

Treći element je činjenica da je naša tehnologija mnogo čistija. Koristimo manje energije - čak 90% i proizvodimo 90% manje otpada, što sve zajedno daje totalno drugačiju sliku naših uređaja.

eKapija: Kako ocenjujete poslovanje na srpskom tržištu i saradnju sa lokalnim partnerima? Kakvi su planovi kompanije za naredni period?

- Prilično smo zadovoljni poslovanjem u Srbiji i lokalnom saradnjom. Već sarađujemo sa dosta lokalnih distributera i sistem integratora i mislim da će teži deo posla biti da ubedimo naše partnere da se "klade na nas" i u sektoru kancelarijske štampe. To nije pitanje prodaje proizvoda, već stvar izbora sa kim radite projekte za banke, vlade, osiguravajuće kuće...

Inače, EPSON ima 10 mlrd USD godišnjih prihoda i to je dobar rezultat. Ipak, za kompanije naše veličine imamo relativno "čudne" dve cifre. Prva je 50.000 aktivnih patenata, što je prilično veliki broj. Svakodnevno u proseku lansiramo 13 novih patenata. Dakle, posvećeni smo inovacijama i želimo da menjamo stvari. Drugi interesantan broj je 70.000 zaposlenih, što je rezultat činjenice da imamo 150 fabrika. Tako kontrolišemo svaki deo procesa i maksimalno smanjujemo cenu proizvodnje.

Što se tiče planiranog rasta, želimo da u narednih nekoliko godina na evropskom tržištu podignemo svoje prihode na 300 mil EUR godišnje, od čega će 250 mil EUR biti od kancelarijske štampe. U regionu Centralno-istočne Evrope, za koji sam zadužen, trenutno imamo prihod od 180 mil EUR, a planiramo da stignemo do 250 mil EUR. Radi ostvarenja tog cilja, nameravamo i u Srbiju da dovedemo još nekoliko ključnih ljudi, a već ove godine smo otvorili kancelariju u Poslovnom centru Ušće. Za 2019. planiramo još 4-5 zaposlenih kao tehničku podršku, koja će pomoći našim partnerima da rastu zajedno sa nama.

eKapija: Osim štampača i projektora, po kojima je EPSON možda najpoznatiji ovdašnjoj javnosti, imate velike planove i u sektorima robotike i automatizacije?

- Kao japanska kompanija sa 150 fabrika i 50.000 patenata, svakog dana u naš sektor istraživanja i razvoja (R&D) ulažemo 1,5 mil USD. Zato nam je važno da otkrijemo ne samo sledeću priliku, što je u ovom slučaju kancelarijska štampa, već i narednih nekoliko. U EPSON-u je srednjoročno planiranje zasnovano na 10-15 godina, a R&D se bavi planiranjem i na 20 godina, pa je strategija na kojoj sad radimo 2050.

Prilika nakon kancelarijske svakako će biti industrijska štampa, a zatim industrija, za koju je jedna od glavnih tehnologija koje ćemo razvijati – robotika. Druga značajna tehnologija će biti 3D štampa – automatizacija i generisanje delova integrisanih u proizvodnju. To je ono što mi planiramo, jer smatramo da će industrija u budućnosti zahtevati veliku fleksibilnost - zaključuje u razgovoru za eKapiju Massimo Pizzocri.

Marko Andrejić