Slobodan Švrakić, doktor urgentne medicine i direktor klinike za lečenje bolesti zavisnosti "Naltrex Zone" - lečenje narkomanije dugotrajno, ali uspešno

Slobodan Švrakić

Zavisnost je hronična bolest, koju karakteriše prinudna čežnja za uzimanjem hemijskih supstanci i koja stvara hemijske i molekularne promene u mozgu. Među najadiktivnijim supstancama prednjače heroin, metadon i alkohol. U Srbiji ima oko 80.000 registrovanih narkomana.To su oni ljudi koji su došli i tražili pomoć. Međutim, broj zavinika je mnogo veći. Tačnije, vlada epidemija, ne samo u našoj zemlji već i u celom regionu - počinje razgovor za ekapiju Slobodan Švrakić, doktor urgentne medicine, koji ima više od 27 godina iskustva u radu sa zavisnicima i u borbi sa ovim velikim društvenim zlom.

Slobodan Švrakić je i generalni menadžer specijalizovane klinike za lečenje bolesti zavisnosti "Naltrex Zone", koja je otvorena je 19. oktobra u Geršićevoj ulici 14a u Beogradu. Ta ustanova primenjivaće najsavremenije metode lečenja zavisnosti od heroina, metadona, cigareta, alkohola, hrane i hemijskih supstanci.

- Bolesti zavisnosti su kompleksna oboljenja za čije lečenje je potreban tim stručnih lekara. Mi smo okupili naše najbolje eksperte iz adiktivne medicine sa ciljem da suzbijemo masovnu pojavu ove teške bolesti.

Slobodan Švrakić napominje da će za efikasno lečenje pacijenata veliku pomoć pružiti njegov brat prof. dr Dragan Švrakić, član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), specijalista psihijatrije i redovni profesor psihijatrije na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu, koji će u Srbiju preneti višegodišnje iskustvo u radu sa zavisnicima, kao i nove metode lečenja koje se primenjuju u SAD.

Euforija, zavisnost i apstinencija

Dragan i Slobodan Švrakić

Prirodni stimulansi izazivaju oslobađanje endorfina, hormona zadovoljstva. Endorfin se svakog dana oslobađa kada doživimo osećaj zadovoljstva, bilo da je to zalazak sunca, pogodak u fudbalu, cvet koji nam je neko poklonio, šala koja nas je zasmejala. Nivo hormona u normalnim situacijama je konstantan. Međutim, heroin, koji unesemo u organizam, oslobađa ogromnu količinu endorfina. Čovek oseti blažentvo, i u tom poremećenom stimulansu dolazi do pražnjenja depoa tog hormona zadovoljstva. Kriza nastaje kada taj hormon ostane u minimalnim količinama.

- To vam je kao da imate jedan bunar, koji ima određeni nivo vode. Kada uzimate normalnu količinu vode bunar se dopunjava sam od sebe, ali ako uzimate sve više i više vode, u kofama svakoga dana , na kraju se izvuče sva voda i ostane malo u baricama. E to vam je narkoman, on nema dovoljno vode, ili potpuno presuši.

Tada nastaje kriza, jer je zavisniku potrebno da uzimanjem droge, izprazni i to malo "barica" koje su ostale u njegovom "bunaru".

- Kriza nastaje kad se isprazne svi depoi tog hormona zadovoljstva. Zavisnik, zbog uticaja vegetativnog nervnog sistema, oseća grčeve u stomaku, bolove u mišićima, slabost, a kada uzme samo malo heroina dolazi do pražnjenja i to malo hormona koji je ostao. Oni nisu svesni da se zavisnost uspostavlja brzo i da se iz nje izlazi veoma teško, jer postaju pred heroinom potpuno bespomoćni.

Lečenje bolesti zavisnosti - dugotrajno ali uspešno

- Najvažnije je da je zavisnik doneo odluku da prekine sa uzimanjem opojnih droga. To je prvi korak. Prvih nekoliko dana po prestanku korišćenja javlja se apstinencijalni sindrom. Apstinencija stvara nervozu, nemir, gubljenja sna, agresivnost, bunilo, gubitak moći rasuđivanja, nepovezan govor, bol u kostima i mišićima, dijareju i povraćanje. Da bi smo izbegli ovakve burne simptome mi naše pacijente uključujemo u proces detoksifikacije.

Proces detoksifikacije se sastoji od nekoliko dana intenzivne simptomatske farmakoterapije. To ukuljučuje intravensku infuziju uz dodatke vitamina i minerala u cilju čišćenja organizma. Već tokom detoksifikacije stavlja se akcenat na sledeću dugotrajnu fazu, a to je psihoterapija.

Doktor Švrakić objašnjava da posle detoksifikacije zavisnik ima osećaj kao da se vratio iz nekakvog sna.

- Pošto oni najčešće godinama uzimaju heroin njihova percepcija života je potpuno drugačija od stvarne – navodi Švrakić.

U borbi protiv ove opake bolesti, posle detoksifikacije, pacijenti nastavljaju lečenje uzimanjem leka "Naltrex".

- Bolnica "Naltrex Zone" blisko sarađuje s istoimenom bolnicom u Nju Džersiju koju je osnovao dr Guberman – pronalazač depo blokatora koji se koriste u lečenju heroinske i metadonske zavisnosti. Ovaj lek je moguće uzeti u obliku tableta, injekcija i depoblokatora. Lek se vezuje za odredjene receptore u mozgu i tako sprečava dejstvo droge i dok se se taj lek ne izmetabioliše pacijent nema želju za heroinom – objašnjava Švrakić i dodaje da se na taj način "dobija na vremenu".

On navodi da je najbolji način uzimanja ovog leka takozvani depo blokator, koji ima dejstvo i do tri meseca.

Ali problem nastaje tek tada, jer kada prestane da deluje lek, pojavljuje se ona stara "žeđ". I pitanje je dana kada će zavisnik opet uzeti heroin. On je nemoćan pred heroinom, objašnjava doktor.

Zato je važna individualna i grupna psihoterapija. Naši pacijenti posle detoksifikacije dolaze na terapije dva puta nedeljno. Psihijatar je tu da zavisnika nauči kako da prevaziđe svoje probleme.

- To vam je kao reli vožnja. Vozač upravlja automobilom, a navigacija mu pokazuje kako. Psihijatar je navigator u reli vožnji. Svako od nas upravlja svojim životom, ali je potreban i neko ko će nas usmeriti. Narkoman zna da vozi, ali ne zna kuda – dodaje Švrakić.

Švrakić objašnjava da je potrebno 8 do 10 meseci da se mozak fiziološki oporavi, a tada sledi dugoročna borba, u kojoj je psihijatar neophodno oruđe.

Lečenje bolesti zavisnosti nije tako jednostavno, put je mnogo duži, mnogo naporniji i mnogo zahtevniji, ali je izlečenje izvesno.