Arne Sannes Bjornstad, ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji - Put Srbije u EU privlači norveške kompanije

Na Srbiju se gleda kao na dobru proizvodnu bazu i tržište koje obećava, ali za norveške kompanije perspektiva članstva u EU jeste odlučujući faktor za ulaganje u vašu zemlju, kaže u razgovoru za portal eKapija Arne Sannes Bjornstad, ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji.

Bjornstad dodaje i da se nada da će članstvo u EU pomoći u ublažavanju određenih problema koje Srbija trenutno ima.

U tom cilju, navodi, i Norveška će ispitati načine da Srbiji pomogne u oblastima e-uprave i informatičke bezbednosti, kao i u drugim povezanim aspektima koji bi našoj zemlji mogli da pomognu da uhvati korak sa članicama EU.

eKapija: Kako vidite trenutno stanje ekonomskih i političkih odnosa naše dve zemlje?

– Mnogo toga se dogodilo od 2000. godine, posebno u poslednjih 10 godina. Norveške kompanije Telenor, Rapp Marine i UBConnect imale su značajne investicije u Srbiji, a McCann Srbija je investirao u Norveškoj. Postoji, međutim, ogroman neiskorišćen potencijal u oblasti razmene robe i usluga.

Takođe se približavamo politički. Posete Oslu premijerke Brnabić ovog novembra i zamenika premijera i ministra spoljnih poslova Dačića u maju, kao i dve ovogodišnje posete norveškog ministra spoljnih poslova Srbiji to pokazuju.

Postoji i određena vojna saradnja, posebno u oblasti vojne medicine in mirovnih misija UN-a, a tu je i saradnja na akademskom nivou i određena razmena u oblasti kulture.

eKapija: Norveška je jedan od važnih trgovinskih partnera Srbije. Prema podacima kojima raspolažete, koliko je iznosila robna razmena Srbije i Norveške prošle godine? Šta je Srbija najviše uvozila, a šta izvozila iz Norveške?

– Prema Zavodu za statistiku Republike Srbije, vrednost izvoza is Srbije u Norvešku 2016. godine dostigla je 19 mil EUR, a prva tri mesta na listi proizvoda zauzimaju maline, med i delovi motornih vozila. Izvoz Norveške u Srbiju vredan je 35 mil EUR, a glavni proizvodi su hemijski aktivna organska jedinjenja, losos i polietilen.

Saradnja najbrže napreduje u oblasti inženjerstva, ali trebalo bi da postoje i dobre mogućnosti za saradnju u oblasti hrane, kao i u zelenim tehnologijama.

eKapija: U prethodnom periodu često su organizovani norveško-srpski biznis forumi. Kakvi su konkretni rezultati tih događaja?

– Smatram da norveška poslovna zajednica sada ima jasniju sliku o Srbiji, kako u pogledu izazova, tako i u pogledu mogućnosti. Istovremeno, njeni članovi pomažu srpskim političarima da uvide koje su prepreke prisutne u privlačenju daljih norveških investicija.

eKapija: Koliko norveških kompanija trenutno posluje u Srbiji i koliko su srpske kompanije prisutne u Norveškoj?

– Verovatno ne znamo za sve norveške kompanije, ali znamo za otprilike 15 njih, od Telenora do malih firmi.

Nažalost, osim kompanije McCann Srbija, koja funkcioniše kao važan igrač u oblasti marketinga i PR-a u Norveškoj kroz svoju zavisnu kompaniju, veoma je malo srpskih kompanija u Norveškoj.

eKapija: Koliko često vam se norveški privrednici obraćaju za savet kako da dođu do ovog tržišta i na koji način potencijalnim investitorima predstavljate Srbiju kao investicionu destinaciju?

– Teško je to reći, jer se sve uglavnom odvija ciklično. Svakog meseca dobijamo zahteve, ali njih ponekad šalju kompanije koje su nam već upućivale zahteve.

Saveti koje pružamo zavise od vrste posla, ali uglavnom Srbiju predstavljamo kao dobro mesto za poslovanje, ako ste spremni da se nosite sa njenim kompleksnostima, i kao buduću članicu EU i njenog jedinstvenog tržišta.

Imam utisak i da se sada može videti novo interesovanje norveških kompanija za Srbiju. Već je potvrđena jedna nova investicija ove jeseni.

Neki investitori, međutim, ne idu preko ambasade, što je dobar znak. To znači da im ne treba pomoć ambasade, koja inače ne bi trebalo da ima ulogu u jednoj razvijenoj tržišnoj ekonomiji. Međutim, to isto tako znači da nismo svesni njihovih investicija.

Skoro sam upoznao jednog norveškog biznismena na letu za Srbiju, koji mi je rekao da radi za jednu malu norvešku softversku kompaniju koja posluje i u Srbiji, što je ambasadi nepoznato. Siguran sam da ima još takvih primera.

eKapija: Koje su najveće prednosti Srbije kada je privlačenje investicija u pitanju? Gde su mane, šta može bolje?

– Odnos cene i kvaliteta rada je verovatno najveća prednost. Na Srbiju se gleda kao na dobru proizvodnu bazu i tržište koje obećava, ali, za norveške kompanije, perspektiva članstva u EU jeste odlučujući faktor, zbog toga što će ulazak Srbije na jedinstveno evropsko tržište olakšati izvoz u EU/EEA zemlje i, ništa manje važno, stvoriti predvidljivije uslove za rešavanje nekih od problema sa kojima se investitori sada suočavaju.

Članstvo u EU takođe će pomoći u ublažavanju određenih bezbednosnih problema, što znači da određene tehnologije ne mogu da se koriste u Srbiji, zbog čega neke usluge mora da pruži NATO ili države koje su članice EU, dok ostale aktivnosti mogu da se obave u Srbiji.

Mogu kao primer da navedem ne baš tako transparentan sistem javnih nabavki i državnih subvencija, kao i druge vrste podrške kompanijama koje su već etablirane na tržištu Srbije.

Takođe dobijamo primedbe na veliki broj "skrivenih poreza" i na nepredvidljivost propisa. Primer oba ta problema jeste doskorašnje obavezno i skupo članstvo u Privrednoj komori Srbije.

eKapija: Norveška je veoma angažovana u našoj zemlji u različitim oblastima od obrazovanja, socijalne inkluzije, kulture, ekologije... Možemo li najaviti neke nove aktivnosti Ambasade u Srbiji?

– Očekujem da digitalizacija, koja je jedan od prioriteta sadašnje srpske vlade, postane glavni novi prioritet sledeće godine. Srbija kasni u ovoj oblasti, dok je Norveška na samom čelu.

Ispitaćemo načine da se Srbiji pomogne u oblastima e-uprave i sajber/informatičke bezbednosti, ali i u drugim povezanim aspektima koji bi Srbiji mogli da pomognu da uhvati korak sa članicama EU.

eKapija: Iako nije članica EU, vidimo da Norveška aktivno pomaže Srbiji na putu ka učlanjenju. Kako ocenjujete dosadašnje rezultate Srbije na tom putu?

– Poslednjih nekoliko godina, ostvaren je impresivan napredak. Ostaje da se uradi još mnogo toga da bi se ispunili uslovi za učlanjenje, ali dok kod postoji politička volja, smatram da je realistično da Srbija napreduje ka članstvu u okviru vremenskog roka koji pominje Evropska komisija.

eKapija: Sve više građana Srbije odlazi poslednjih godina u Norvešku u potrazi za boljim poslom. Postoji li statistika o kolikom broju ljudi se radi i koje su to oblasti u kojima je Norveška deficitarna radnom snagom?

– Po podacima Centralnog biroa za statistiku Norveške, u Norveškoj ima oko 7.000 stanovnika koji su ili sami rođeni u Srbiji ili im je bar jedan roditelj poreklom odavde. Tržište rada se stalno menja i stanovnici zemalja van EU teško dobijaju radne dozvole za određena zanimanja.

Čini se da su zanimanja u oblastima inženjerstva i medicine najpopularnija među skorašnjim doseljenicima u Norvešku, ali imajući u vidu deficite na zajedničkom EU/EEA tržištu, ta mesta brzo popune oni kojima ne treba radna dozvola.

Miloš Vlahović