Marinos Vatis
Vlada Srbije nedavno je donela Strategiju za rešavanje problematičnih kredita (non-performing loan, NPL) koja predviđa unapređenje kapaciteta banaka i državnih institucija za rešenje ovog problema koji već dugo pritiska banke, ali i državu, građane i privredu.
Marinos Vatis (Vathis), predsednik Izvršnog odbora Vojvođanske banke, u razgovoru za portal "eKapija" kaže da pozdravlja usvajanje Strategije kao vrlo detaljnog dokumenta koji je obuhvatio sve aspekte problematike ovih kredita, izuzev mogućnosti prodaje potraživanja od stanovništva trećim licima koje nisu banke.
Vatis navodi da su u Strategiji navedeni svi problemi sa kojima se suočavaju bankari, kao i predložena rešenja, i dodaje da je njima naročito važno što je država prepoznala neophodnost unapređenja sudskog i vansudskog restrukturiranja i stečaja, izvršenja, pitanja procene vrednosti založene imovine, kapaciteta i stručnosti sudova, kao i uklanjanje poreskih prepreka.
On naglašava da je, imajući u vidu složenost ovog problema, neophodno zajedničko delovanje i usaglašenost i javnog i privatnog sektora i dodaje da banke treba da imaju izbor kako će rešiti problem problematičnih kredita - kroz otpis, prodaju ili već na drugi način.
eKapija: Uporedo sa Strategijom, Vlada je donela i Akcioni plan za njenu realizaciju. Smatrate li da su rokovi u tom planu, naročito oni koji se direktno odnose na bankarski sektor, realni i dostižni?
- Akcioni plan koji je Vlada Srbije usvojila na prvi pogled mi deluje da se odnosi najpre na delovanje ministarstava i izmene propisa što, složićete se, nije primereno da ja komentarišem kao predstavnik privatnog sektora. Ali mogu da kažem da Akcioni plan za sprovođenje ove Strategije koji je usvojila Narodna banka Srbije sadrži obiman plan aktivnosti i još važnije očekivane rezultate sa dostižnim rokovima.
eKapija: Koliko ste zadovoljni dosadašnjim delovanjem države i centralne banke na rešavanju problema nenaplativih kredita?
- Problem nenaplativih kredita je dugogodišnji problem koji se vremenom akumulirao i sada preti da ugrozi kreditnu aktivnost pa čak i ekonomski rast zemlje. Pad kupovne moći i agregatne tražnje, visok stepen nenaplativih potraživanja i posledično ugrožena likvidnost su najveći izazovi sa kojima se svi susrećemo.
Jedini način za njihovo prevazilaženje jeste da država obezbedi dobar privredni ambijent, prvo donošenjem odgovarajućih sistemskih zakona a potom i efikasnim spovođenjem tih zakona i vođenjem kredibilne ekonomske politike. Sveobuhvatne reforme uz primenu usvojene Strategije su siguran put ka rešenju problematičnih kredita, kao i privlačenju ozbiljnih stranih direktnih investicija bez kojih ekonomski oporavak neće biti moguć.
U suprotnom, visoko učešće nenaplativih kredita negativno se odražava na sklonost banaka ka preuzimanju rizika i kreditni rast i predstavlja sistemski rizik. Dakle, jesmo zadovoljni delovanjem države u smislu da je Vlada prepoznala i donela određene zakone ali nadležne institucije imaju prostora da budu efikasnije u sporovođenju tih zakona i tu najpre mislim na sudove, katastre, stečajne upravnike... Ova Strategija je zaista veliki korak napred.
eKapija: Koliki je procenat problematičnih kredita u Vašoj banci u odnosu na ukupnu vrednost kredita?
- Na primeru Vojvođanske banke dokazali smo da je dobra politika procene rizika ključna za uspešno poslovanje a time i za naše klijente. Ostvarili smo uspešno povećanje ukupnih plasmana uz zadržani procenat nenaplativih kredita daleko ispod tržišnog proseka. Za banke je ključno da imaju jake plasmane privredi bez negativnog uticaja na ukupan rast poslovanja.
eKapija: Koliki deo NPL se odnosi na privredu, a koliko na građane?
- Ako me pitate za ceo bankarski sektor, ukupan iznos problematičnih kredita je u aprilu ove godine iznosio 3,7 mlrd EUR od čega oko 52% se odnosi na privredu, a 16% na stanovništvo. U Vojvođanskoj banci je manje više sličan odnos takođe.
eKapija: Kako izgleda struktura dužnika? Iz kojih privrednih grana dolazi najviše dužnika?
- Pročitao sam da svaka druga građevinska firma ima problem, svaka četvrta u trgovini i prerađivačkoj industriji ima problem i ovo je pre svega problem realne ekonomije. U Vojvođanskoj banci daleko najveći procenat rizičnih plasmana je zabeležen kod klijenata koji se bave trgovinom na veliko i maloprodajom.
eKapija: Koliki deo nenaplativih kredita se odnosi na preduzeća u stečaju?
- Kod nas je to dosta manje od tržišnog proseka koji iznosi 20,2%.
eKapija: Kakva je struktura NPL u odnosu na ročnost i docnju?
- Što se tiče aspekta ročnosti problematičnih kredita, kratkoročni krediti dominiraju, dok najviše imamo onih kredita sa danima docnje preko 5 godina.
eKapija: Bankama trenutno nije dozvoljeno da prodaju potraživanja od stanovništva trećim licima koja nisu banke. Smatrate li da bi trebalo razmotriti ovo rešenje u okviru rešavanja problema NPL?
- Strah klijenata je da će, radi rešavanja problematičnih kredita, banka moći njihove dugove da prodaje raznim agencijama za naplatu potraživanja. Međutim, to može biti neopravdan strah, jer na razvijenim i sofisticiranim tržištima postoje profesionalne agencije koje se time bave i problemu pristupaju sa više pažnje, više znanja i iskustva a klijentu nude struktuirana i povoljnija rešenja od banaka.
U svakom slučaju, ponoviću da banke trebaju da imaju izbor kako će rešiti problem problematičnih kredita, uključujući i mogućnost da prodaju potraživanja od stanovništva ako smatraju da je to ispravno. S druge strane, treba strogo regulisati i nadzirati agencije koje mogu da otkupljuju ta potraživanja kako bi se građanima obezbedio profesionalan ali i ljudski odnos.
eKapija: Na koji način se Vaša banka do sada "nosila" sa problemom problematičnih kredita?
- Problem nenaplativih kredita je vezan za generalno loše stanje u ekonomiji i dugoročno se može rešiti jedino stabilizacijom ekonomskih prilika i privrednim rastom. Banke moraju da očiste svoje bilanse od nenaplativih plasmana kako bi došle do svežeg novca i imale vise likvidnosti da se bave svojom osnovnom delatnošću a to je plasiranje zdravih plasmana. Sve je više zemalja gde centralne i komercijalne banke zajedno rade na tome i to će se neminovno desiti i kod nas.
Vidim da Strategija predviđa i rešenja kao što su unapređenje kapaciteta banaka da rešavaju loše kredite i to pozdravljam. Mi u Vojvođanskoj banci imamo posebnu funkciju koja se isključivo bavi pitanjem rizičnih plasmana.
Zahvaljući konzervativnom pristupu kreditiranja i strogoj politici procene rizika procenat rizičnih plasmana je daleko ispod tržišnog proseka i nismo imali problema sa najvećim posrnulim preduzećima. Uvek se trudimo da pronađemo neko rešenje koje bi odgovaralo i nama i klijentu, kroz odobravanje grejs perioda, manjih kamatanih stopa, reprogramu duga...
eKapija: Koliki je interes privrede za novim kreditiranjem?
- Interes uvek postoji za kreditiranjem ali je sve manje kompanija koje su kreditno sposobne i tu leži ključ.
eKapija: U koje svrhe preduzeća najčešće uzimaju kredite?
- Održavanje likvidnosti je u poslednjih nekoliko godina, na žalost, postalo primarni cilj većeg dela srpske privrede i stoga je kreditna tražnja već dosta dugo usmerena pretežno na kredite za održavanje likvidnosti i finansiranje obrtnih sredstava.
POSEBNA PAŽNJA USMERENA NA PODRŠKU ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA
- Imamo u ponudi široku lepezu proizvoda i usluga i negujemo blizak odnos sa našim klijentima u vidu savetovanja i edukacije sa jedne strane dok sa druge strane prilagođavamo proizvode njihovim potrebama. Posebna pažnja je usmerena na podršku za mala i srednja preduzeća i to finansijska i savetodavna podrška kroz četiri regionalna poslovna centra koja su strateški locirana u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Kragujevcu.
Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Utorak, 25.08.2015.
Komentari
