Inspektori na terenu i visoke kazne u borbi za finansijsku disciplinu - Šta nam donosi Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji?

Najavljujući ovaj zakon, ministar finansija Lazar Krstić je objasnio da će država kontrolisati firme dva puta mesečno, a prvi čovek Poreske uprave Aleksandar Miljković je obelodanio da pri naplati poreza planiraju primenu svih zakonskih mera, koje toj instituciji stoje na raspolaganju - od plenidbe imovine do izvršenja hipoteke.

Na pitanje "eKapije" upućeno Ministarstvu finansija kako će ta kontrola izgledati, objasnili su da će novi sistem analize rizika dovesti do precizno ciljanih kontrola.

- Obveznici će se kontrolisati na osnovu pomenute analize rizika i u tom pogledu neće se praviti razlika između malih, velikih i srednjih firmi. Kada govorimo o kontroli, pre svega, mislimo na kontrolu prijave zaposlenih i fiskalizaciju. Takođe, treba reći i da će paušalni obveznici biti obuhvaćeni kontrolom.

Dalje kažu da će se kontrola Poreske uprave znatno unaprediti tako što će i oni poreski službenici koji nisu završili fakultet moći da idu u kontrolu.

- Takođe, dodatnih 400 ljudi koji su oslobođeni iz administracije u narednom periodu baviće se terenskom kontrolom poreskih obveznika. Poreska uprava je do sada već imala više od 2.000 inspektora, a plan je da se u narednom periodu taj broj dodatno poveća kroz dalja unapređenja poslovnih procesa. Inspekcije će ići koliko god puta to analiza rizika nalaže, tj. koliko god je potrebno. Kod obveznika koji imaju istoriju nepoštovanja propisa one će biti veoma učestale. Što se kazni tiče, one su definisane zakonom i zavise od tipa učinjenog prekršaja, a uključuju novčane kazne, zaplenu dobara i privremene mere zabrane obavljanja delatnosti.

Zakon o poreskom postupku i adminstraciji predviđa bolju i efikasniju organizaciju Poreske uprave, jasno razgraničava odgovornosti unutar Poreske uprave, što će rezultirati efikasnijom borbom protiv sive ekonomije, a sve u funkciji veće finansijske discipline, kažu za "eKapiju" u Poreskoj upravi.

- Bolje definisan prostor rada i koordinacija Poreske uprave sa ostalim državnim institucijama radi efikasnije razmene podataka će dovesti do efikasnije kontrole. Zakon jasnije definiše način kontrole neregistrovanih delatnosti. Cilj novog zakona je ujednačavanje, objedinjavanje i pooštravanje prekršajne politike u domenu poreskih propisa kroz usklađivanje sa novim Zakonom o prekršajima, po kome su predviđene i pooštrene kazne – navode u Poreskoj upravi.

(Foto: Ivana Vuksa)

Osim dodatnih inspektora na terenu, poreske obveznike će kontrolisati i banke. Obaveza banaka dosad je bila da se Poreska uprava obaveštava o uplatama zarada svih građana, a izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji samo bolje definišu način razmene tih podataka. Novina je dostavljanje podataka vezanih za uplate nadevizne račune fizičkih lica.

Kako je navedeno u Zakonu, banka je dužna da Poreskoj upravi dostavi u elektronskom obliku podatke o: izvršenim platnim nalozima za isplatu, odnosno nalozima za prenos po isplatiocima prihoda i šiframa plaćanja do 5. u mesecu za prethodni mesec.

Zatim, banke će morati da dostave podatke o uplaćenim novčanim sredstvima na devizne račune fizičkih lica, u roku od 30 dana od dana uplate, kao i o uplatama na račun obveznika poreza na dohodak građana po osnovu prihoda od samostalnih delatnosti u kalendarskom mesecu, u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca.

Beg iz sive ili u sivu zonu

Poslanici opozicije kritikovali su izmene zakona o poreskom postupku, naročito visinu kazni, ocenjujući da će to uništiti mala i srednja preduzeća, na šta je Krstić kazao da zakon neće pogoditi mala i srednja preduzeća, već one koji ne plaćaju porez.

Izmenama zakona predviđene su kazne za one koji ne poštuju poreski zakon od 100.000 do dva miliona dinara.

Opozicija je naglasila da će izmene tog zakona uticati na smanjenje sive ekonomije, već upravo suprotno - oterati preduzeća u sivu ekonomiju.

(Foto: Ivana Vuksa)

Nepodnošenje i neblagovremeno podnošenje poreske prijave, neobračunavanje, neplaćanje i neblagovremeno plaćanje poreza – najmanje 500.000 dinara za preduzeće i 100.000 za preduzetnike

Prijavljivanje manjih iznosa poreza i davanje netačnih podataka u poreskoj prijavi – najmanje 200.000 za preduzeća i 100.000 dinara za preduzetnike

Nedostavljanje dokumentacije uz poresku prijavu, evidencionih prijava i zahteva, obaveštenja i dokumenata - od 100.000 do 2.000.000 dinara

Postupanje suprotno pravilima poslovanja propisanih poreskim zakonom – 100.000-2.000.000 dinara

Uskoro elektronska prijava ostalih poreza

Poreska prijava podnosi se isključivo u elektronskom obliku za poreze koji se plaćaju po odbitku u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana i zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, za porez na dodatu vrednost, kao i za:

1) porez na dobit pravnih lica - od 1. oktobra 2014. godine;
2) akcize i za porez na prihod od samostalnih delatnosti za preduzetnike koji vode poslovne knjige - od 1. januara 2015. godine;
3) godišnji porez na dohodak građana - od 1. aprila 2015. godine;
4) sve ostale poreske oblike - od 1. oktobra 2015. godine.

Do dana prelaska na podnošenje poreske prijave isključivo u elektronskom obliku, poreska prijava se može podneti neposredno ili putem pošte.

Za kompletan tekst Zakona

Preuzmite PDF dokument