Najjeftinija energija je ona koju ne potrošimo - Privatna i javna preduzeća treba da budu inicijator promena u zelenoj tranziciji Srbije

Smanjenje potreba za energijom kroz energetsku efikasnost je najbrži i najdirektniji način da povećamo energetsku sigurnost, smanjimo troškove za energiju i povećamo BDP, bez narušavanja životnog komfora, kvaliteta usluga i proizvoda.

Osim toga, povećanje energetske efikasnosti bi dovelo i do poboljšanja kvaliteta vazduha i smanjenja zagađenja životne sredine, a time i do boljeg zdravlja stanovništva. Istovremeno, Srbija bi emitovala manje gasova sa efektom staklene bašte, čije je dominantan izvor upravo sektor energetike, sa 79% emisija.

Ovo su neke od poruka panela održanog danas na 22. Beogradskom ekonomskom forumu, na kome se govorilo o tome kako podržati javna i privatna preduzeća u Srbiji da posluju na energetski efikasniji način.

Na panelu su učestvovali Kristijan Šiling, šef odeljenja za privrednu saradnju Ambasade Savezne Republike Nemačke, Nikola Bertolini, šef odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji, Ričard Koli, šef razvojne saradnje Ambasade Švajcarske u Srbiji, direktor USAID-ovog projekta "Bolja energija", Danijel Berg i Boni Norman, predsednica E3 International. Panel je vodio Žarko Petrović, vođa tima za vitalni razvoj u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.

Petrović je rekao da Srbija ima veliki potencijal da poveća energetsku efikasnost, na primer tako što bi obnovila javne zgrade koje, kako je naveo, u 85% slučajeva ne zadovoljavaju minimalne uslove energetske efikasnosti, s obzirom da je većina njih građena 70-ih i 80-ih godina prošlog veka.

- Ukoliko bi se sprovela obnova svih javnih zgrada u Srbiji, čija je površina procenjena na 27 miliona kvadratnih metara, postigli bi uštedu jednaku godišnjoj proizvodnji električne energije termoelektrana Kostolac A i Kolubara - rekao je Petrović.

On je naglasio da sektor privrede, uključujući i privatna i javna preduzeća, treba da bude inicijator promena i odigra ključnu ulogu u zelenoj tranziciji Srbije, i dodao: - Da bi se to ostvarilo, UNDP zajedno sa Vladom Srbije već uveliko radi na stvaranju stimulativnog zakonskog okvira, ali i na obezbeđivanju finansija, jer je zelena tranzicija koja je pred nama istovremeno i neophodna i skupa, a mnogi privrednici nisu u mogućnosti da sami obezbede sredstva koja su im neophodna za uvođenje novih tehnologija i rešenja.-

Petrović je kao primer podrške privredi naveo javne pozive za inovativna rešenja za sprovođenje zelene tranzicije u Srbiji, koje je UNDP raspisao uz podršku Evropske unije i Vlade Japana. On je naveo da je do sada, za dobijanje finansijske podrške odabrano 21 rešenje kompanija iz privatnog i javnog sektora, za koja je procenjeno da mogu da donesu najveću ekološku, društvenu i ekonomsku korist građanima Srbije.

UNDP Beograd

Ambasada SR Nemačke Beograd

Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji Beograd

Ambasada Švajcarske Beograd

USAID Srbija

E3 International Beograd

Vlada Republike Srbije

Kristijan Šiling

Nikola Bertolini

Ričard Koli

Danijel Berg

Boni Norman

Žarko Petrović

Beogradski ekonomski forum

energetska efikasnost

obnova javnih zgrada

TE Kostolac

zelena tranzicija Srbije

energetska sigurnost