(Foto: S.Petrovic)
Užičani, ali i cela zapadna Srbija, već dugo godina se nadaju otvaranju aerodroma Ponikve, čiji početak komercijalnog rada vide kao šansu za razvoj ne samo turizma, već i celokupne privrede ovog kraja.
Prvi korak ka ulaganju u njegovu obnovu vide u nedavno potpisanom ugovoru o
prenosu vlasništva sa Grada Užica na državu, koje je obavljeno 10. januara ove godine. Kako je tada najavilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u Aerodrom Ponikve biće uloženo 20 mil EUR.
Iz Ministarstva za eKapiju kažu da je prvi korak kada su Ponikve u pitanju pripajanje JP Aerodrom Ponikve preduzeću Aerodromi Srbije kao budućem operateru, što je za očekivati da se realizuje do kraja 2020. Kao razlog za tu odluku, ističu to što aerodromi kapaciteta do milion putnika na godišnjem nivou nisu komercijalno održivi kada su operativni troškovi u pitanju, a pogotovo ne kada je reč o kapitalnim ulaganjima.
Aerodromi Srbije će po preuzimanju najpre raditi na podizanju nivoa bezbednosti, kao i obezbeđivanju potrebnih elemanata za unapređenje prihvata aviona u noćnim satima, kao i u uslovima smanjene vidljivosti.
- Ovo se prvenstveno odnosi na izradu ograde oko kompleksa aerodroma, svetlosnog obeležavanja piste, staze za voženje aviona i platforme. Vrednost ovih radova je oko 5 mil EUR i očekuje se početak radova u drugoj polovini 2021. godine, a završetak zaključno sa 2025. Posle toga, u skladu sa raspoloživim finansijama i potrebama saobraćaja, radiće se na daljem razminiranju terena i završetku rekonstrukcije piste u punoj dužini od 3.000 m. Ukupno ulaganje za kompletno uređenje kompleksa aerodroma Ponikve će iznositi oko 20 mil EUR – rečeno je eKapiji iz resornog ministarstva.
Osim navedenih ulaganja, neophodno je izgraditi i puteve za pristup aerodromu, od Užica i od Kremana.
Ponikve danas
Ponikve danas opslužuje generalnu avijaciju i obezbeđen je prihvat putnika malih aviona sa do 10 sedišta. U pitanju su sportski i poslovni avioni tipa Cessna 172, 500, Sila 350, 450, i slični. Letenje je, prema važećoj dozvoli, moguće samo danju. Pre 4 godine, ova, vazdušna luka, je dobila i novi putnički terminal.
Prema podacima Aerodroma Ponikve, dostavljenim našoj redakciji, u prošloj godini aerodrom je imao 399 operacija generalne avijacije, od čega 71 u međunarodnom saobraćaju, Aerodrom može na zahtev prihvatiti putnike iz inostranstva, uz prethodnu najavu graničnoj policiji i Upravi carine. Ne postoji stalni granični prelaz, ali je moguće organizovati privremeni granični prelaz - na zahtev.
Na aerodromu je doskora bio baziran i poslovni avion Emira Kusturice.
Inače, poletno sletna staza (PSS) na aerodromu je sa asfaltnim zastorom. Pre NATO bombardovanja, dimenzije PSS su iznosile 3087x45 m. Početkom 2000-ih, PSS je sanirana u punoj širini i dužine do 2.212 m. Otvoren je za civilnu upotrebu 2013. godine, sa dimenzijama piste od 1.830x30m, što zadovoljava potrebe prihvata aviona generalne avijacije.
(Foto: Billy Huynh/Unsplash)
Slaviša Dimitrijević, direktor Aerodroma Ponikve za naš portal kaže da bi se aerodrom mogao koristiti za prihvat većih, komercijalnih aviona poput Boeing-a 737, Airbus A320, ali je prvo neophodno sanirati poletno-sletnu stazu u punoj dužini, što uključuje i reparaciju postojećeg asfaltnog zastora.
- Kako bi se omogućio prihvat vazduhoplova novije generacije koji su trenutno u komercijalnoj upotrebi, neophodno je izvršiti sanaciju i izgradnju celokupne staze sa svim pratećim elementima i ugraditi sistem svetlosnog obeležavanja radi prihvata aviona noću i u uslovima smanjene vidljivosti. Zatim, ograditi kompleks radi prevencije neovlašćenog pristupa, kao i izvršiti nabavku neophodne aerodromske opreme za prihvat i otpremu vazduhoplova, putnika i prtljaga. Kada govorimo o završetku radova na postavljanju zaštitne ograde, do sada je izvršeno postavljanje ograde u dužini od 3.745 m od ukupnih projektovanih 8.928 m - govori za eKapiju Dimitrijević.
Za uspostavljanje redovnih komercijalnih letova, kako kaže, bilo je zainteresovanih avio-kompanija, ali dogovor nije postignut.
- Aerodrom Ponikve se nalazi u regionu koji je bogat turističkim sadržajem i kao takav bio je predmet interesovanja nekoliko avio-kompanija. Međutim, njihova realizacija nije moguća dok se ne ispune svi neophodni uslovi za efikasno funkcionisanje u skladu sa Zakonom, kao i pristupne saobraćajnice – kaže za eKapiju Dimitrijević.
Putnički i(li) kargo saobraćaj
Kako je Zapadna Srbija poznata po proizvodnji maline, jedna od ideja koja bi mogla biti realizovana jeste razvoj kargo saobraćaja sa Ponikava, time i lakši izvoz ovog voća do drugih zemalja.
Iz Ministarstva građevinasrtva, su za naš portal rekli da će ulaganja u aerodrom biti usmerena i za prihvat robe.
- U skladu sa saobraćajnim potrebama avio-tržišta Zlatiborskog okruga i zahtevima avio-kompanija, aerodrom će se opremati i za prihvat robe. Turizam je grana koja bi trebalo da inicira razvoj vazdušnog saobraćaja – odgovor je ministarstva.
Potencijal za turizam
Značaju Aerodroma Ponikve doprinosi njegova dobra pozicioniranost, jer se nalazi u blizini velikih turističkih centara - Zlatibora, Tare, Mokre Gore - kao i blizu grada Užica.
- Na osnovu statističkih podataka, postoji interesovanje stranih turista za Zlatibor, kao i generalno za Zapadnu Srbiju, što jasno govori da bi se postojanjem aerodroma taj broj svakako povećao – rečeno je iz Turističke organizacije Zlatibor (TOZ).
Inače, Zapadnu Srbiju karakteriše trend rasta turističkih poseta. Tokom 2019. je zabeležen rast broja turista i ostvarenih noćenja za 30% u odnosu na prethodnu godinu. Procene TOZ-a su da ova destinacija godišnje privuče oko 340.000 gostiju koji ostvare više od million noćenja.
U prvih 11 meseci 2019. najveći broj dolazaka ovde su ostvarili turisti iz Kine, a najveći broj noćenja turisti iz Bosne i Hercegovine. Ovog leta najviše je bilo turista iz daleke Kine, a beleži se porast broja posetioca iz Holandije, Nemačke, Austrije, Malte, Mađarske, Rusije, Izraela i Indije. Iz statsitike se ne smeju izostaviti i brojni gosti iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, koji su tradicionalno stalni gosti Zlatibora.
Čenej i Srebrno jezero
(Foto: Goran Lakovic/shutterstock.com)
Kako je eKapija nedavno pisala, najavljena su i ulaganja u
aerodrom Čenej, kao i mogućnost
otvaranja aerodroma na Srebrnom jezeru u opštini Veliko Gradište, pa se postavlja pitanja da li postoji realna potreba za ovim investicijama, imajući u vidu da se u Beogradu, Nišu i od skora u Kraljevu, odvija redovan putnički saobraćaj.
Na pitanje eKapije da li će blizina ovih aerodroma stvoriti međusobne konkurente – iz Ministarstva kažu da će Aerodromi Srbije kao operater ovih aerodroma omogućiti racionalno i komplementarno korišćenje, gde će se razvijati prednosti lokacije i u skladu sa time, prirodna konkurentnost.
- Opslužno područje Aerodroma Ponikve ide i izvan granica Srbije. Aerodrome ne planiramo i ne gradimo samo za aktuelni trenutak, već za buduće potrebe u skladu sa planovima razvoja našeg društva na značajno dužem vremenskom horizontu. Investicionim planom Srbija 2025. planira se gradnja auto-puta Preljina-Požega i dalje do Kotromana prema Sarajevu, što će ovom aerodromu otvoriti potpuno novu perspektivu. Pomenuti aerodromi Novi Sad-Čenej i Srebrno Jezero kod Velikog Gradišta su potrebni već sada – naglašavaju u Ministarstvu.
Kako dodaju, Aerodrom Novi Sad će biti jedini međunarodni na teritoriji AP Vojvodine, a Aerodrom Srebrno Jezero prvi turistički i jedini međunarodni u regiji Istočne Srbije, koja ima veliku dijasporu. Oba ova aerodroma, kako kažu, imaju velika opslužna područja.
- Ova dva aerodroma će biti fazno razvijana, i to u prvoj fazi za opslugu aviona do 100 sedišta. Kasnije će ići produžavanje piste za veće vazduhoplove - ističu u Ministarstvu.
Sandra Petrović
Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Ponedeljak, 27.01.2020.
Komentari
JP Aerodrom Ponikve Užice
Grad Užice
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije
Aerodromi Srbije doo Niš
Turistička organizacija Zlatibor
Aerodrom Morava Kraljevo
Aerodrom Morava
