Spremni projekti obnove 7 česmi u Banji Koviljači, čekaju se investitori

Već nekoliko godina najavljuje se obnova česama u banjskom parku i oko njega koje su, uglavnom, u lošem stanju. Od projekta obnove česama u Banji nije se odustalo samo se traži najbolji način finansiranja i na tome se radi, kaže Dejan Stalović, pomoćnik gradonačelnika i gradski menadžer.

Posetioci, ali i meštani Banje Koviljače, i ovoga leta nisu mogli da se osveže na banjskim česmama, negde nema vode, negde je ima, ali su česme u lošem stanju. Građani i turisti obiđu, uglavnom, najpoznatiju "Tri česme" da se osveže sa jednog od njena tri izvora, dok za ostale česme uglavnom ne znaju, iako je nekadašnja "Smrdan banja" bogata vodom i to lekovitom, pišu Lozničke novosti.

Pre četiri godine postojala je namera tadašnje Direkcije za upravljanje i razvoj Banje Koviljače da uradi plansku dokumentaciju za uređenje sedam česama u "kraljevskoj banji". Na listi su bile "Tri česme", "Ilidža", "Rakina česma", sumporovita u banjskom parku, gvožđevita i bakrovita, bezimena česma ispod "Tri česme" i česma u blizini vile "Katarina". Tada je zvanično rečeno da je nabavljena saglasnost Zavoda za zaštitu kulturno-istorijskih spomenika i Zavoda za zaštitu prirode i dobijeni uslovi na osnovu kojih je potrebno uraditi projektno-tehničku dokumentaciju. Ideja je bila da se uradi rekonstrukcija česama i da posle toga sve imaju izvorsku, ili, ako su presušile, gradsku vodu.

Početkom ove godine Dejan Stalović, pomoćnik gradonačelnika i gradski menadžer, podsetio je da je urađeno nekoliko novih projekata za Banju Koviljaču, sanacija ulaznih kapija u banjski park, kojima treba vratiti nekadašnji sjaj, izgradnja dečjeg igrališta u parku, popločavanja staza u parku koje su građani vremenom utabali mimo postojećih, i sanacija šest banjskih česama, u i oko banjskog parka, čija je vrednost oko dva miliona dinara i istakao da ove projekte postoje saglasnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Valjeva. Od projekata, pa i uređenje česama nije se odustalo.

- Od tog projekta obnove česama u banji nije se odustalo, o tome se svakako razmišlja, samo se traži najbolji način finansiranja i na tome se radi. Predstoje značajna ulaganja, pre svega u turističku infrastrukturu u Banji Koviljači, izgradnja hotela i slično, i sa te strane fokus će u narednoj godini sigurno biti na ovom turističkom mestu. Sigurno ćemo traži najpogodniji model finansiranja, a ti mini - projekti, koje faktički imamo spremne, imaće prioritet. Sva predstojeća ulaganja u Banju Koviljaču prosto i nameću da se i te česme dovedu u red, urade ulazne kapije i još koja staza u banjskom parku - rekao je Stalović.

Najpoznatija banjska česma je ona pod imenom "Tri česme". Urađena je 1911. godine, kada je kralj Petar Prvi Karađorđević boravio u Banji Koviljači sa svojom ćerkom Jelenom. Tada je zvanično objavljena veridba princeze Jelene, a meštani su joj tim povodom priredili svečani program. Vladimir Vulović, autor knjiga o istoriji Banje Koviljače, beleži da je princeza u znak zahvalnosti sagradila česmu iznad samog banjskog parka, gde je izvirala planinska voda na više mesta. U prvom banjskom listu "Kovilje" u julu 1911. objavljena je fotografija sa svečanog otvaranja "kladenca knjeginice Jelene". Posle Drugog svetskog rata sve što je u Koviljači nosilo epitet "kraljevski" menja naziv pa je tako i ovaj izvor nazvan "Tri česme". Prema tome ko je sa kojeg mesta na "Tri česme" uzimao vodu znalo se kakve ima probleme. Voda sa leve strane je dobra za one koji imaju zdravstvenih tegoba, sa sredine su je uzimali oni koje je mučila nesrećna ljubav, dok je desna bila za one koji su mislili da im nedostaje sreće.

Na ovoj česmi voda stalno teče, dok je ona u banjskom parku, iz koje je tekla sumporovita voda, neupotrebljiva jer je svojevremeno prekinuta njena žila. Natkrivena je, ima šest stubova, kraljevska kruna od gvožđa nekada je bila na njenom krovu, ali je sklonjena posle rata. Svojevremeno je bila bela i imala ručnu pumpu za pumpanje vode, a ispred nje betonski lavabo.

Najlepše je uređena "Rakina česma", pored puta kojim se ide na planinu Gučevo. Tačnije prostor oko nje, ali vode sada nema i sam izvor je u lošem stanju. Meštani iz okoline tvrde da postoji oko sto godina, ali i da je sedamdesetih godina prošloga veka, u vreme gradnje puta ka vrhu Gučeva izvor zatrpan i tek pre nekih dvadesetak godina ponovo je ugledao svetlost dana. Tu nema stalno vode, a pretpostavlja se da dotiče sa iste žile kao i ona na "Tri česme".

"Ilidža" je česma koju redovno koriste meštani Koviljače, ali i mnogi koji dolaze sa strane, pa i susedne Republike Srpske, toče je u balone i odnose u gepecima automobila. Njena voda je jedna od najkvalitetnijih ne samo u Podrinju, a svojevremeno rađena ispitivanja u Švajcarskoj pokazala su da bi, s obzirom na njen mineralni sastav i kvalitet, kao flaširana mogla odmah da se plasira na evropsko tržište. U rangu je podalpskih izvora sa izuzetnim mineralnim sastavom, kvalitetnija čak i od čuvene "Evijan" vode.

Banja Koviljača ima svoje izvore, ima odavno urađene česme, ostalo je još da se najavljeni projekat o njihovoj obnovi sprovede pa da svi koji požele imaju gde da se osveže, na uređenim česmama, da one budu još jedan ukras banje koja poslednjih godina polako vraća nekadašnji sjaj.

Zavod za zaštitu prirode Srbije

Zavod za zaštitu spomenika kulture Valjevo

Banja Koviljača

planina Gučevo

Dejan Stalović

česme u Banji Koviljači

česma Ilidža

Rakina česma

Tri česme

Evian voda

kralj Petar Prvi Karađorđević

princeza Jelena

Vladimir Vulović

kladenac knjeginice Jelene