Stručnjaci upozorili - Ne izbegavajte zasićene masti

Reći ljudima da ne jedu zasićene masti je loš savet koji može naneti više štete nego koristi, upozorili su stručnjaci u istraživanju objavljenom u British Medical Journalu.

Izbegavanjem zasićenih masnoća u potpunosti možemo izbeći i neke važne hranjive materije. Na primer, jaja, crna čokolada, meso i sir sadrže puno masnoća, ali i mnogo hranjivih materija i vitamina.

Istraživači su uputili kritiku Svetskoj zdravstvenoj organizaciji koja je ljudima dala preporuku da smanje unos zasićenih masti umesto da budu specifičniji o kojim je spornim namirnicama reč.

- Takva preporuka može smanjiti unos ukupnih zasićenih masnoća, odnosno može smanjiti unos namirnica bogatih hranjivim materijama - rekli su naučnici predvođeni Arneom Astrupom, upravnikom Odeljenja za ishranu na Univerzitetu u Kopenhagenu.

Iako se povezuju s većim rizikom od srčanih bolesti, mnoge namirnice koje sadrže zasićene masti imaju i zdravstvenih prednosti.

NHS odraslim muškarcima savetuje unos do 30 grama zasićenih masnoća dnevno, a ženama 20 grama.

Prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije, manje od 10% dnevnih kalorija trebalo bi da bude iz zasićenih masnoća, odnosno i te zasićene bi trebalo zameniti nezasićenim masnoćama.

Naučnici već godinama raspravljaju o opasnostima i prednostima masnoća jer prekomerno konzumiranje može povećati holesterol i dovesti do srčanih bolesti, navodi NHS.

Dr Astrup i njegove kolege rekli su kako je kampanja usmerena protiv zasićenih masti dovela do veće proizvodnje namirnica s trans mastima koje imaju negativno dejstvo po zdravlje i nisu nužne u našoj ishrani.

- Smatra se da je potrošnja trans masti odgovorna za šest do 19% svih bolesti srca u SAD-u u 2006. godini i da to uzrokuje čak 2.700 smrtnih slučajeva godišnje u Velikoj Britaniji - rekao je dr Astrup.

Danska je 2004. zabranila trans masti, a očekuje se da bi taj primer uskoro mogla da sledi i Evropska unija.

S druge strane, prof. Navid Satar sa Univerziteta u Glazgovu smatra da su ove tvrdnje istraživača pomalo zbunjujuće.

- Ako ljudi protumače ovo kao da ne treba biti umeren u konzumaciji zasićenih masti, bojim se da bi to moglo imati štetne posledice po javno zdravlje. Bez obzira na to što studija kaže, zasićene masti povećavaju nivo holesterola i rizik od bolesti srca - rekla je prof. Satar.

Prof. Tim Čiko sa Univerziteta u Šefildu je poručio sledeće:

- Savetujem ljudima da se drže onoga što je sigurno. Neka ishrana bude bogata povrćem, voćem, orašastim plodovima, semenkama, maslinovim uljem, itd. Međutim, budite oprezni s konzumacijom slatkiša i grickalica.