Prijava

Moja eKapija

Kontakt
NavMenu
Agro Energija Industrija Građevina Saobraćaj Finansije IT/Telekomunikacije Turizam, sport, kultura Zdravstvo Lifestyle Posle posla
Početna Vesti

Brza železnica neisplativ projekat za Srbiju? - Izgradnja pruge od Beograda do Budimpešte do kraja 2022. godine

Izvor: Danas Utorak, 10.07.2018. 15:35
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: potowizard/shutterstock.com)Ilustracija
Kada se završi deonica od Novog Sada do Subotice, a očekuje se da će to biti do kraja 2022. godine, u potpunosti će biti izgrađen srpski deo brze pruge Beograd – Budimpešta. Nakon njenog završetka, od glavnog grada Srbije do glavnog grada Mađarske stizalo bi se za tri sata, umesto sadašnjih osam.

Nadležni u Srbiji i Kini potpisali su komercijalni ugovor vredan 943 mil EUR za rekonstrukciju postojećeg koloseka i izgradnju još jednog za brzu prugu, a prema najavi Zorane Mihajlović, ministarke građevinarstva Srbije, radovi bi trebalo da počnu najkasnije 1. marta 2019. godine, piše Danas.

Tu prugu će graditi konzorcijum kineskih kompanija China Railway International i China Communication Construction Company. Kako su za Danas rekli u Ministarstvu građevinarstva rok za izvođenje radova na deonici Novi Sad – Subotica je 33 meseca, računajući od trenutka izdavanja građevinske dozvole i zaključenja ugovora o finansiranju sa kineskom Exim bankom.

Podsećanja radi, dve deonice pruge Beograd – Budimpešta već se rade, a reč je o deonicama od Beograda do Stare Pazove i od Stare Pazove do Novog Sada. Dužina prve deonice je 34,5 km, a projektom je predviđena kompletna rekonstrukcija i modernizacija građevinske i elektrotehničke infrastrukture sa podizanjem brzine na deonici Beograd centar – Batajnica do 120 km na sat, dok bi od Batajnice do Stare Pazove iznosila do 200 km na sat.

Deonica Beograd centar – Stara Pazova delom će imati četiri koloseka, što će biti prva takva pruga u Srbiji, a na dva koloseka vozovi će ići brzinom od 200 km u putničkom saobraćaju, dok će na druga dva ići brzinom od 120 km na sat u teretnom saobraćaju. Ta pruga bi trebalo da bude izgrađena do 2020. godine. U Ministarstvu građevinarstva ističu da su radovi na ovoj deonici počeli 28. novembra prošle godine.

Deonicu od Beograda do Stare Pazove grade iste dve kineske kompanije koje bi najkasnije 1. marta sledeće godine trebalo da počnu izgradnju deonice od Novog Sada do Subotice. Vrednost radova na toj trasi je 350,1 mill USD, realizuje se iz kredita Exim banke. Rok otplate je 20 godina, sa grejs periodom od pet godina.

Kada je pak reč o izgradnji druge deonice, od Stare Pazove do Novog Sada, ona bi trebalo da bude završena za dve godine, a reč je o jednoj od najzahtevnijih na trasi s obzirom da prelazi preko Fruške gore te je tokom projektovanja bilo veoma važno uvažiti sve potrebne parametre kako bi se zaštitila životna sredina na najadekvatniji način.

Ta deonica se gradi iz ruskog kredita a ugovor o izvođenju radova je potpisan sa kompanijom RZD International. Izgradnja pruge Stara Pazova – Novi Sad u dužini od 40 kilometara košta 338 mil USD, a radi se i modernizacija postojećeg i izgradnja drugog koloseka. Radovi na ovoj deonici započeti su u septembru 2017. godine radovima na tunelu Čortanovci, kažu u Ministarstvu građevinarstva.

Projekat predviđa i izgradnju tunela, ukupne dužine 1,1 kilometar koji se sastoji iz dve cevi, vijadukta i železničkog mosta dugačkog oko četiri kilometra. Planirana je izgradnja 111 km koloseka u stanicama i na pruzi, od kojih će biti 84 km rekonstruisanih i 27 km novih koloseka. Biće ugrađeno 150 skretnica, od kojih one na glavnim kolosecima omogućavaju brzine od 220 na pravcu i 100 km na sat pri skretanju.

Ilustracija (Foto: Franz Pfluegl/shutterstock.com)Ilustracija
Izvođenje radova na prve dve deonice pruge Beograd – Budimpešta (Beograd – Stara Pazova i Stara Pazova – Novi Sad) odvija se u rokovima definisanim ugovorom, navode u Ministarstvu građevinarstva Srbije. Inače, ukupna vrednost svih radova na pruzi Beograd – Budimpešta koštaće oko 2 mlrd EUR.

Konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija kaže za Danas da kada je reč o izgradnji brze pruge Beograd – Budimpešta postoje dva osnovna problema.

– Prvi problem je ko će vraćati skupe kredite koje su odobrile strane banke kako bi se realizovao taj posao. Druga stvar je ta da li je neko od nadležnih u Srbiji uopšte razmišljao o tome da li je našoj zemlji potrebna brza pruga ili ne. Da je neko zaista ozbiljno razmišljao na tu temu došlo bi se do logičnog zaključka da su sve brze pruge izgrađene u Evropi nerentabilne i da zavise od dotacija železnice, a negde i države.

Nemoguće je napraviti isplativu i održivu prugu, pa se onda osnovano postavlja pitanje zbog čega se Srbija odlučila na tako nešto. Naime, izgradnja brzih pruga je veoma skupa, održavanje tih vozova je skupo, a problem je što troše više energije nego drugi vozovi, bez obzira na to da li se pokreću na dizel ili struju – naglašava Bušatlija. On dodaje da je veliko pitanje i ko će se voziti tim vozovima i da li će te linije donositi zaradu na koju se računa.

– U razvijenim zemljama je uobičajeno da brze vozove koriste poslovni ljudi. Za razliku od Beograda primera radi, u svim drugim velikim evropskim gradovima postoje železničke stanice u samom centru grada tako da biznismenima nije problem da brzo dođu do stanice i otputuju gde treba a da ne gube vreme kao što je to slučaj na aerodromima. S obzirom na kategoriju ljudi koji putuju brzim vozovima kao i na činjenicu da su oni klimatizovani i hermetički zatvoreni, karta je za njih skuplja. Dakle, ne treba očekivati da se brzim prugama u Srbiji prevoze turisti. To će gotovo isključivo biti poslovni ljudi. Putnika koji su u mogućnosti da za sebe obezbede tako skupe karte u Srbiji nema puno, pa postoji velika opasnost da brze pruge u Srbiji budu potpuno nerentabilne – smatra Bušatlija.

Prema njegovim rečima, Srbija ne treba da se orijentiše ka brzim vozovima kao preskupoj investiciji već ka izgradnji železničkih linija ka svim gradovima gde je u planu industrijski razvoj, to jest izgradnja fabrika.

– Srbiji je potrebna železnica i za prevoz putnika, ali i za prevoz robe. Prvi i osnovni preduslov za razvoj industrije je razvijena železnička infrastruktura. Umesto da se grade pruge ka industrijskim centrima u Srbiji se brojne linije koje bi mogle da budu rentabilne ukidaju, a nepotrebno se razmišlja o brzim prugama – zaključuje sagovornik Danasa.
Firme:
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije
China Railway International co. ltd. Serbia ogranak Beograd China Railway International co. ltd. Serbia ogranak Beograd
China Communications Construction Company ltd Beograd China Communications Construction Company ltd Beograd
RZD International Beograd RZD International Beograd
The Export-Import Bank of China The Export-Import Bank of China
Tagovi:
Eksim banka
pruga Beograd Budimpešta
izgradnje pruge Beograd Budimpešta
izgradnja deonice Novi Sad Subotica
izgradnja deonice pruge Stara Pazova Novi Sad
igradnja deonice pruge Beograd Stara Pazova
deonica pruge Beograd centar Batajnica
deonica pruge Batajnica Stara Pazova
brzina vozova na deonici Beograd Stara Pazova
vrednost radova na pruzi Beograd Stara Pazova
Mahmud Bušatlija
brzi vozovi u Srbiji
brzi vozovi
Zorana Mihajlović
dužina dpruge Beograd Budimpešta
dužina deonice Beograd Stara Pazova
pruga Beograd Stara Pazova
pruga Stara Pazova Novi Sad
pruga Novi Sad Subotica
pruga Beograd Subotica
Komentari
Vaš komentar

Top priče

23.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

Najavljen tender za prvu deonicu brze pruge Beograd-Niš od Velike Plane do Paraćina

Delegacija Evropske unije u Srbiji najavila je raspisivanje tendera za izgradnju jednog dela brze pruge Beograd-Niš za 1. jul ove godine. Naručilac posla je Infrastruktura železnice Srbije, a tender se odnosi na deonicu Velika Plana-Paraćin. Kako je navedeno u prethodnom obaveštenju o raspisivanju tendera, pruga Beograd-Niš dužine 230 km je strateška za državu i njenu povezanost sa evropskim železničkim mrežama, a troškovi

24.04.2024.  |  Građevina, IT, Telekomunikacije

Platforma "Budi deo plana" korak ka formiranju jedinstvenog eProstora - Građani Srbije dobili prva obaveštenja za radove u Kragujevcu

24.04.2024.  |  Građevina, IT, Telekomunikacije

23.04.2024.  |  Saobraćaj, IT, Telekomunikacije

Kentkart tuži Grad Beograd i zahteva 17 mil EUR odštete

23.04.2024.  |  Saobraćaj, IT, Telekomunikacije

27.02.2024.  |  Zdravstvo

Bolesni smo od posla, ali dijagnozu nemamo - Iako je u vrhu evropskih zemalja po sindromu "sagorevanja" na radnom mestu, Srbija još ne priznaje "burnout"

27.02.2024.  |  Zdravstvo

23.04.2024.  |  Građevina

Prihvaćene primedbe iz Topole na trasu puta Vožd Karađorđe

23.04.2024.  |  Građevina

24.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

Raspisan pretkvalifikacioni tender za izgradnju deonice auto-puta od Mateševa do Andrijevice

24.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

22.04.2024.  |  Saobraćaj

Grad Beograd prodaje garaže - Početna cena 7.000 EUR

22.04.2024.  |  Saobraćaj

eKapija+

Vidi sve

24.04.2024.  |  Građevina

Prezentovan rad Centra za rešavanje sporova u građevinarstvu na stručnom skupu

24.04.2024.  |  Građevina

24.04.2024.  |  Finansije

Mobi banka postaje Yettel Bank

24.04.2024.  |  Finansije

23.04.2024.  |  Građevina

Predvodnici dekarbonizacije cementne industrije - Lafarge Srbija na putu karbonske neutralnosti

23.04.2024.  |  Građevina

23.04.2024.  |  Energija

Miloš Colić, direktor kompanije New Energy Solutions - Prvi zeleni megavati iz vetroparka Pupin već ove godine, u pripremi još mnogo novih projekata

23.04.2024.  |  Energija

23.04.2024.  |  Energija, Građevina

Vladan Komatović, generalni menadžer Green Energy 360 - Solarna elektrana "ključ u ruke" za mesec dana

23.04.2024.  |  Energija, Građevina

23.04.2024.  |  Industrija

Georgi Hristov, direktor kompanije Tavex zlato&srebro: Zašto je investiciono zlato poželjna investicija poslednjih godina?

23.04.2024.  |  Industrija

23.04.2024.  |  Finansije

ProCredit Banka: Nula izgovora za nula emisija

23.04.2024.  |  Finansije

22.04.2024.  |  Vesti

Miodrag Perović, Senior Development Manager, CPI Property Group - STOP SHOP Subotica do kraja godine postaje naš najveći ritejl park

22.04.2024.  |  Vesti

Izdvajamo još...

Finansiranje
Objavljeno 5 javnih poziva za subvencije za beogradske poljoprivrednike
EIB potpisala ugovore sa bankama o garancijama za kredite malim i srednjim preduzećima na Zapadnom Balkanu
Javni poziv za mere energetske efikasnosti do 29. aprila
Regionalni čelendž fond finansira projekte 11 obrazovnih ustanova u Srbiji
Investirati u nekretnine?
Trend visokih cena zakupa stanova u Beogradu će se nastaviti
Želite da gradite ekološku montažnu vikendicu? - Ipak se posavetujte sa arhitektom
Garaža kao garsonjera - Na Starom gradu parking mesto prodato za čak 63.000 EUR
Novi Sad lider po trgovanju građevinskim zemljištem - Parcela od 100 m2 košta kao garsonjera
U šta ulagati?
Evo gde 0,001% najbogatijih ulaže svoj novac
Ove biljke su dobre za zdravlje, ali i za paorsku zaradu
Sibirski limun uspeva i u Srbiji - Kako se uzgaja?
Pet pravila za uspešno ulaganje u investiciono zlato
Poslovni saveti
Stručnjak tvrdi: Ovih pet pitanja morate postaviti poslodavcu na razgovoru za posao
Kako zamoliti menadžera da vam bude mentor?
10 pravila koja svaki zaposleni mora da zna
Da li na poslu manipulišu vama? - Ovu su znakovi upozorenja

Rubrike za dalje čitanje

U šta ulagati
Startup
Infrastruktura
Cirkularna ekonomija
Retrospektiva investicija
Intervjui
Filantropi
Poslovni saveti
Poslovno okruženje
Finansiranje
Ko je ko
Novi propisi
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.