Porez manji, zarade iste - Većina radnika nije osetila smanjenje državnih troškova prema poslodavcima

Većina radnika u Srbiji nije osetila na svojoj plati smanjenje državnih troškova prema poslodavcima pri obračunu zarade, koji se primenjuju od Nove godine. Iznos neoporezivog dela zarade je pri obračunu januarske plate iznosio 15.000, umesto dotadašnjih 11.790 dinara, ali, nažalost, ta razlika nije završila u džepovima zaposlenih.

Januarske plate, osim onima koji svakog meseca rade za minimalac, ostale su iste ili je eventualno povećanje gotovo neprimetno. Kada se prošle godine dogovarao procenat povećanja minimalne zarade, jedan od uslova da je poslodavci prihvate bio je da se istovremeno poveća i neoporezivi deo zarade i na taj način smanje njihova opterećenja. Vlada im je izašla u susret, pa je tako priliv u budžet Srbije po ovom osnovu manji.

Duško Vuković, potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže za Novosti da poslodavci imaju stalne zahteve za poreske olakšice. On smatra da bi trebalo uvesti progresivan način oporezivanja, a ne regresivan, gde ista poreska stopa od 10% važi i za minimalnu i za zaradu od milion dinara.

- Primera radi, prosek zarade u prošloj godini bio je 47.893 dinara, odnosno bruto iznos je bio 66.639, uz neoporezovani deo od 11.790, porez se plaćao na iznos od 54.849 - kaže sagovornik Novosti. - Umanjenje na bruto platu je sada od 500 do 600 dinara, što bi trebalo da pripadne radniku, međutim, to se najčešće ne radi. To je samo smanjen trošak za gazdu.

On smatra da na minimalnu zaradu ne treba plaćati porez i da ne treba davati poresku olakšicu firmi koja nekome može da isplati mesečno 10.000 EUR. Vuković navodi da se u zapadnoj Evropi ugovara bruto zarada, od koje svako sam plaća porez državi. Kod nas to uplaćuje poslodavac, odnosno firma umesto nas popuni četiri obrasca i plati.

- Radnici su neinformisani i ne shvataju da je to njihov novac i da razliku zbog uvećanja neoporezovanog dela treba da pripadne radniku. Stav sindikata je da zaposleni, a ne poslodavac treba da bude oslobođen poreza. Sadašnji sistem je napravljen tako da se puni njihova kasa, a da se predstavlja da su poslodavac i privreda jako opterećeni, a to nije tačno - kaže Vuković.

Svetlana Budimčević, rukovodilac pravnog sektora u Uniji poslodavaca Srbije, kaže za Novosti da je isključivo zahvaljujući ovom udruženju pokrenuta inicijativa za smanjenje neoporezivog dela zarade.

- Taj iznos se nekoliko godina nije menjao - kaže sagovornica Novosti. - Ostatak plate se oporezuje, a 15.000 se ne oporezuje. To znači da manje novca ide u budžet Srbije. Zarade se povećavaju za 300 dinara po neto zaradi zaposlenog, a mesečna ušteda za poslodavca na bruto iznos zarade se kreće u rasponu od 750 do 1.250 dinara po zaposlenom. Ukoliko poslodavac ima više radnika, ušteda je naravno veća.

Ona objašnjava da je to veliki benefit za preduzeća sa 1.000 i više radnika. Procene su da će troškovi za poslodavce biti na godišnjem nivou manji za oko 11,6 milijardi dinara. Sve ovo donosi rasterećenje poslodavcima, a novac se može usmeriti na poboljšanje benefita preduzeća i zaposlenih, na povećanje broja zaposlenih, uvećanje profita preduzeća, poboljšanje privrednog ambijenta, nova zapošljavanja.

Minimalac veći za 2.500

Koverte zaposlenih koji rade za minimalac od početka godine su deblje, jer je minimalna cena radnog sata viša za 13 dinara i iznosi od Nove godine 143 dinara. Tako je za jaunar, u kojem su bila 184 radna sata, minimalna zarada 26.312 dinara, dok je prošle godine za isti broj sati minimalac bio 23.920 dinara, pa je veća za nepunih 2.500 dinara.