Marek Kuhta, "Lufthansa" – za polaske sa Beogradskog aerodroma tražiće se karta više

Marek Kuhta

Izuzetno liberalan sporazum o avio saobraćaju koji je Srbija skopila sa Nemačkom obezbedio je "Lufthansi" vodeću poziciju među stranim avio kompanijama koje posluju u našoj zemlji. Od početka godine "Lufthansa" je prevezla više od 182.000 putnika na srpskom tržištu na kom ima udeo od 22%, a prema rečima Mareka Kuhte, direktora "Lufthanse" za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru, ova kompanija će se u narednom periodu u držati strategije tri P - prodaja, prodaja i prodaja. Marek Kuhta u razgovoru za eKapiju naglašava da će u Srbiji neminovno rasti potražnja za uslugama avio saobraćaja što dodatno podstiče "Lufthansu" da među brojne najavljene investicije uvrsti i one vezane za poslovanje u našoj zemlji.

eKapija: Trenutna kriza u avio industriji dobra je prilika da velike kompanije za malo novca kupe slabije konkurente. Koliko su ambiciozni planovi "Lufthanse"?

- Vrlo ambiciozni. Najveća "Lufthansina" akvizicija bila je kompanija "Swiss International Airlines" koja je nakon preuzimanja 2007. nastavila da posluje kao nezavisan brend, ali uz saradnju menadžmenta u pogledu daljih ulaganja i širenja. Početkom godine investirali smo u "Jet Blue", američku aviokompaniju, kupovinom oko 35 % akcija. Takođe, "Lufthansa" je ušla i u trku za austrijski "Austrian Airlines", a u toku su i pregovori o italijanskoj "Alitalia" i investiranju u skandinavsku kompaniju SAS. Zatim, posedujemo 45% "Brussels Airlinesa", koji smo nedavno kupili za 65 mil EUR, a sa 20% učestvujemo u vlasništvu "British Midlend". "Lufthansa" ima i udeo od 39% u kompaniji "Eurowings", u čijem sastavu je low-cost kompanija "Germanwings". Sada je dobro kupovati kompanije, ne toliko zbog brenda ili njihove flote, već zbog tržišta koje poseduju, i "Lufthansa" trenutnu situaciju i te kako koristi da učvrsti svoj položaj.

Oni koji su zaista jaki, a nema ih mnogo, će sigurno preživeti krizu i tada ćemo imati mnogo jasniju sliku u avio-industriji. Opstaće one kompanije koje sebi mogu da dopuste da, recimo godinu dana, posluju sa gubitkom. S druge strane, ovo je vrlo loš period za kompanije koje žele da se prodaju.

eKapija: Kako komentarišete nezainteresovanost aviokompanija za "Jat"?

- Mi nismo učestvovali na tenderu i nisu nam poznati detalji prodaje, tako da ne mogu da komentarišem pokušaj privatizacije srpskog avioprevoznika.

eKapija: Da li je, s obzirom na trenutnu krizu, nezainteresovanost kupaca za "Jat" "sačuvala" srpsku kompaniju za neka bolja vremena?

- Moglo bi se reći. Prodaja jedne aviokompanije u ovom trenutku ne može bezuslovno da bude dobro rešenje zbog krize koja višestruko obara cenu. Naravno, neki manji prevoznici upali su u ogromne gubitke, tako je prodaja za njih bila jedini izlaz. Smatram da je Srbiji svakako potreban nacionalni prevoznik, a isto tako je neophodno i njegovo restruktuiranje i modernizacija, i dobro je što Vlada pokušava da ga spase. O tome na koji način je to poželjno realizovati ne bih komentarisao, ali bih naglasio da se ulazak strateškog partnera pokazao kao jedno od dobrih rešenja kada su u pitanju male kompanije kakva je "Jat Airways". On je naš višedecenijski partner, zadovoljni smo poslovanjem u Srbiji i nadam se da će kriza biti prevaziđena.

Marek Kuhta

eKapija: Da li je za privatizaciju "Jat tehnike" izabran pravi trenutak?

- Da. Mislim da je prodaja 70% kapitala tog preduzeća, pametan potez, jer je u periodu krize i stalnih finansijskih pritisaka neophodan serviser koji može da ponudi kvalitetnu uslugu za primamljivu cenu. Smatram da bi se ovi zahtevi u Srbiji lako zadovoljili. Ohrabrio bih svakog potencijalnog investitora koji razmišlja o ulaganju u "Jat tehniku". Buduće modernizovano preduzeće za popravku i održavanje aviona sigurno bi privuklo znatno veći broj stranih aviokompanija od onih koje "Jat tehnika" trenutno servisira.

eKapija: Ranije se pričalo o saradnji "Jat tehnike" i "Lufthansa Technik". Znate li nešto više o tome?

- Znam da su vođeni neki razgovori između "Jat tehnike" i "Lufthansa Technical Training" , ćerke kompanije "Lufthansa Technik", o osnivanju škole za obuku mehaničara i tehničara. Međutim, nemam nove informacije, tako da ne znam šta se desilo sa realizacijom tih ideja, jer "Lufthansa Passenger Airlines" (Lufthansa putnički saobraćaj) posluje potpuno nezavisno od "Lufthansa Technik", naravno u okviru iste grupacije, koncerna.

eKapija: Rekli ste da ste vrlo zadovoljni poslovanjem u Srbiji. Kako to zvuči u brojkama?

- Beležimo stalni rast broja prevezenih putnika- u 2007. ih je bilo 203.000, a od početka ove godine imali smo povećanje od oko 20%. Lufthansa je najveća strana aviokompanija na ovom tržištu sa više od 22% tržišta

"Lufthansa" trenutno ima 42 leta nedeljno iz Beograda za Nemačku, odnosno 14 za Frankfurt, 7 za Diseldorf i 21 za Minhen. "Swiss" je uveo 2 nedeljna leta za Bazel, a imaju i 7 za Cirih, odlično posluju i zauzimaju 3% tržišta u Srbiji. Putnicima, u sopstvenom aranžmanu nudimo, uzimajući podatke za zimski red letenja 2008, 194 destinacije širom sveta do 79 zemalja, a zahvaljujući članstvu u "Star Alliance" i saradnji sa drugim avio prevoznicima obezbeđujemo više od 960 destinacija u 160 zemalja.

eKapija: Gde najviše putuju ljudi iz Srbije?

- Iznenadićete se odgovorom – u Šangaj. Najviše prodatih karata imamo za ovaj grad, a zatim slede evropske zemlje u kojima je brojna srpska dijaspora- Nemačka, Austrija, Švajcarska… Takođe, veoma su tražene i karte za Njujork, mada sam mislio da ćemo više prodavati one za Čikago. Španija i Portugal su takođe veoma popularni.

eKapija: Koliko je naše tržište primamljivo low-cost kompanijama?

- Vrlo. Ovdašnje tržište i te kako pogoduje poslovanju low cost kompanija jer je Srbija multikulturalna i multinacionalna zajednica, što znači da njeni stanovnici često posećuju svoje rođake i prijatelje u susednim zemljama. Usluge ovih prevoznika koristili bi svi putnici koji trenutno putuju autobusom, automobilom, ili nekim drugim prevoznim sredstvom. Takođe, Srbija ima veliku dijasporu i to je jedna od izuzetnih prednosti kada je u pitanju low-cost saobraćaj. Kada ove kompanije uđu na neko tržište one navikavaju ljude da lete, čime se automatski povećava i tražnja za avionskim saobraćajem, a putnici vrlo lako od low cost prelaze i na skuplje prevoznike. Ljudi u Srbiji voleli su da putuju i jedva čekaju da ponovo putuju, takođe su spremni da potroše novac za praznike. Nažalost, za sada na srpskom tržištu saobraćaju jedino "Germanwings", koji leti do Kelna i Štutgarta i "Norwegian Air Shuttle" koji saobraća do Osla.

Marek Kuhta

eKapija: Šta je glavni razlog njihovog slabog poslovanja u Srbiji ?

- To je pre svega stroga regulacija tržišta, pri čemu je Srbija potpisala Sporazum o otvorenom nebu, ali on još nije stupio na snagu i zbog toga su važeći bilateralni ugovori sa određenim zemljama čije aviokompanije posluju na njenom tržištu. Takođe, postoje i znatna ograničenja u pogledu kapaciteta i broja aerodroma na koje mogu da sleću avioni. To u praksi znači da mnogim stranim low-cost kompanijama nije dozvoljeno da lete za Srbiju što bi sigurno bilo vrlo unosno. Ipak, ugovor koji je Srbija sklopila sa Nemačkom je liberalniji od ostalih jer nema pomenutih ograničenja. Nakon stupanja na snagu Sporazuma o otvorenom nebu Srbija će biti mnogo privlačnija i za ostale avio prevoznike. Takođe, taj Sporazum će i srpskim prevoznicima olakšati otvaranje novih linija ka zemljama potpisnicama.

eKapija: Koje prednosti će "Lufthansa" imati od Sporazuma o otvorenom nebu koji je u martu potpisan između SAD i Evrope?

- Taj Sporazum ima za nas kako pozitivne tako i negativne posledice. Njime je data velika sloboda avioprevoznicima jer im je dozvoljeno da, osim aerodroma u svojoj zemlji, poleću i sa bilo kog drugog u Evropi, pri čemu su jedina ograničenja vezana za kapacitete aviona i aerodroma na koje žele da slete. Do sada je, na primer, "Lufthansa" mogla da leti samo na linijama iz Nemačke za Čikago, a sada, ukoliko to želi, može da za Čikago poleće i sa londonskog "Hethrowa". Dakle, sa jedne strane vam se otvara šansa za mnogo većim tržištem, ali se ta šansa pruža i svim ostalim avioprevoznicima, što znatno uvećava konkurenciju. Tržište je deregulisano, ali da li stvarno mislimo da će biti šanse da "Lufthansa" leti iz Francuske za Njujork ili iz Londona za Čikago. Takođe, to su i velike investicije, jer morate platiti smeštaj aviona i mnoge naknade, a pri tom niste nacionalni avioprevoznik tako da vam je dosta teže da privučete klijente. Jedno je sigurno- Ugovor o otvorenom nebu je odličan za putnike, jer će im omogućiti više ponuda. Efekte primene ovog sporazuma videćemo tek posle krize.

eKapija: "Lufthansa" je poznata kao kompanija koja posebno ulaže u savremene tehnologije. Koja su najnovija rešenja ?

- Imamo dosta inovacija, kao što je mogućnost čekiranja za let od kuće, što je veoma prihvaćeno kod mušterija. Sledeći korak je čekiranje putem mobilnog telefona, koji će u stvari predstavljati vašu bording kartu. Potrebno je da telefon ima pristup internetu, kako biste preuzeli kartu koju pokazujete pri ukrcavanju u avion. Vi zapravo kontroli na aerodromu pokazujete vaš mobilni telefon, a oni imaju skenere koji prepoznaju bar kod koji se nalazi na karti, tj. vašem telefonu. Radimo na tome da se i kontrola bording karata odvija automatski. Za sada to funkcioniše na mnogim nemačkim aerodromima, a trenutno razgovaramo o uvođenju ovog načina registracije za let i sa policijom na beogradskom aerodromu. Nadamo se da ćemo se uskoro usaglasiti oko procedura.

Koji je Lufthansin očekivani promet putnika za 2008. godinu?

- Od početka godine "Lufthansa" je prevezla više od 182.000 putnika na srpskom tržištu što je povećanje od 20% u odnosu na prošlu godinu. "Lufthansa" na globalnom nivou takođe primećuje efekte trenutne ekonomske situacije. Nedavno objavljeni rezultati saobraćaja za septembar 2008. su slabiji zbog štrajka u toku leta i generalno smanjenih poslovnih aktivnosti. Međutim, "Lufthansa" je u prevozu putnika dostigla ukupan rast prodaje za 4,2%. U 2007. ostvarili smo profit od 1,7 mlrd EUR, što je više nego duplo nego 2006, a prihodi su bili povećani za 13%, na 22,4 mlrd EUR.

T.S.

Napomena : Lufthansa u Srbiji je aktivni, dugogodišnji član Nemačkog privrednog udruženja (DWB)