Srbija otvorila poglavlja 6 i 30 u pregovorima sa EU - Šta će biti sa sporazumima o slobodnoj trgovini?

Srbija je u ponedeljak (11. decembra 2017. godine) na Međuvladinoj konferenciji u Briselu otvorila dva nova poglavlja u svojim pristupnim pregovorima.

Otvoreno je Poglavlje 6 koje se odnosi na kompanijsko pravo i Poglavlje 30 koje se bavi ekonomskim odnosima sa inostranstvom.

Komesar za proširenje EU Johanes Han pozdravio je to što je Srbija otvorila dva nova poglavlja. Korist od otvaranja ovih poglavlja najpre imaju kompanije, koje mogu da obezbede nova radna mesta za građane Srbije, kaže Han. Takođe se stimuliše privreda, veća sigurnost u poslovanju, poboljšava poslovno okruženje i ubrzava dolazak investicija.

- Uz opredeljenost Srbije, siguran sam da još poglavlja može da bude otvoreno u narednoj godini - zaključio je Han.

Ministarka za evropske integracije, Jadranka Joksimović, izjavila je u Briselu da je otvaranje dva nova poglavlja pozitivna vest, iako nismo do kraja zadovoljni, jer smo bili spremni za otvaranje najmanje tri. Ona je navela da se otvaranjem poglavlja šalje poruka da su vrata EU otvorena za Srbiju, uz nadu da zemlja mora i može brže da napreduje na putu evrointegracija.

- Mislim da je veoma važno sto smo otvorili dva poglavlja koja na konkretan način šalju poruku svim potencijalnim investitorima da je Srbija stabilna zemlja koja otvara poglavlja solidnom dinamikom i koja otvaranjem poglavlja pokazuje da postoji dobar mehanizam zaštite za sve one koji žele da investiraju u Srbiju - poručila je ministarka.

Kada su Poglavlje 30 i ekonomski odnosi sa inostranstvom u pitanju to je, prema rečima Joksimovićeve, poglavlje koje će do trenutka članstva nositi brojne obaveze, kao i u jednom trenutku članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

- Kada postanemo članica EU, u odnosu na obaveze iz ovog poglavlja, imaćemo i pristup novim trgovinskim aranžmanima koje ima i EU. Pred nama je proces usklađivanja od nekoliko godina - poručila je Joksimovićeva.

Savet EU je konstatovao da su, zaključno sa ovom Konferencijom, od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja 12 otvorena za pregovore, od kojih su dva poglavlja već privremeno zatvorena.

- Podrazumevajući da Srbija nastavi proces usaglašavanja i primene evropskih standarda u ovim poglavljima, EU zapaža da postoje merila koja su neophodna kako bi se privremeno zatvorila ova poglavlja - navodi se u dokumentu.

Kada je Poglavlje 6, koje se odnosi na kompanijsko pravo, u pitanju, Savet EU kao merila navodi usklađivanje Srbije sa Zakonom o tržištima kapitala i Zakonom o privrednim društvima. Srbija, takođe, mora da završi usklađivanje sa Direktivom o ponudama za preuzimanja. Kao poslednje merilo u Poglavlju 6 navodi se potreba da Srbija uskladi svoje računovodstvene i zakone koji se odnose na reviziju, uključujući i primenu tog zakonodavstva. Posebna pažnja bi trebalo da se obrati na zahteve koji se odnose na kvalitet osiguranja, istrage i sankcije u oblasti revizije entiteta od javnog interesa, kao i na adekvatno finansiranje javnog sistema nadzora. U okviru Poglavlja 30, koje se bavi spoljnim odnosima, Savet EU navodi pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji i dokaze o usklađivanju sa EU pozicijama u toj organizaciji kao jedno od merila za zatvaranje poglavlja.

Šta sa Sporazumima Srbije o slobodnoj trgovini?

Sporazumi o slobodnoj trgovini koje primenjuje Srbija prestaće da važe kada pregovori sa Evropskom unijom o članstvu budu završeni, te dogovoreno i sprovedeno, a najkasnije kada Srbija postane članica EU, ocenio je saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov.

Za Poglavlje 30 o ekonomskim odnosima sa inostranstvom, koje je Srbija otvorila, naime, smatra se da će biti teško jer se odnosi na trgovinske sporazume koje Srbija ima sa trećim zemljama i pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji, za šta je uslov da se dozvoli promet genetski modifikovane (GMO) hrane.

Gligorov je agenciji Beta rekao da Srbija treba da se priprema za vreme kada će prestati primena sporazuma o slobodnoj trgovini koje ima sa zemljama regiona (CEFTA sporazum), ali i Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom i Turskom.

- Verovatno bi trebalo očekivati da se razgovori sa trećim partnerima sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini povedu odmah, pri čemu bi članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) pomoglo, jer bi sadašnji režimi bescarinske trgovine, tamo gde postoje, naprosto bili zamenjeni pravilima STO - ocenio je Gligorov.

On je dodao da činom učlanjenja u EU Srbija postaje i članica STO.

- Članstvo u STO nije neophodan uslov za članstvo u EU, jer će Srbija harmonizacijom trgovačkih i ostalih privrednih odnosa sa EU praktično ispuniti uslove da bude članica i STO - dodao je Gligorov.

Prema njegovim rečima, učlanjenje Srbije u STO bi bilo korisno i u toku pregovora sa EU, jer bi olakšalo usvajanje pojedinih rešenja, posebno kada je reč o odloženom procesu harmonizacije u nekim oblastima.