Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
ŠSTK priča o uspehu: Ekološki biougalj za oplemenjivanje zemljišta i ishranu životinja - Firma Basna inovativnom tehnologijom pretvara biomasu u ugalj i energiju
Izvor: Promo
Sreda, 22.11.2017.
14:41
Sreda, 22.11.2017.
14:41
Komentari
Balz i Vesna Baur
O ovoj tehnologiji, kao i o primeni biouglja, razgovarali smo sa vlasnicima Basne, Vesnom i Balzom Baur.
Intervju sa Vesnom i Balzom Baur je osmi u nizu razgovora sa firmama-članicama Švajcarsko-srpske trgovinske komore, kojima ŠSTK promoviše rad švajcarskih firmi u Srbiji i ističe vrednosti i dobre poslovne prakse ove zemlje i ovih kompanija.
Tvrdite da je vaš doprinos smanjenju efekta staklene bašte veći nego doprinos običnih kogenerativnih postrojenja koja koriste biomasu kao gorivo.
VB: Tako je. Međutim, mi se ne razlikujemo od drugih ako govorimo o pretvaranju toplotne u električnu energiju. Morate da sagledate naš projekat u celini da biste razumeli šta to izdvaja Basnu u ovoj oblasti.
Dakle, tvrdite da je trik u načinu proizvodnje drvenog uglja.
BB: Nažalost, nije tako jednostavno. Treba uzeti u obzir nekoliko aspekata. Prvo, treba da znate da se tokom proizvodnje drvenog uglja mnogi gasovi izdvajaju iz biomase, poput ugljen-monoksida, vodonika, metana i mnogih drugih, mnogo komplikovanijih molekula, kao što su derivati katrana. Većina tih gasova jeste opasna i mnogo više utiče na globalno zagrevanje nego ugljen-dioksid. Tradicionalne peći za proizvodnju drvenog uglja te gasove ispuštaju u atmosferu bez ikakvog filtriranja.
Mi koristimo činjenicu da su ti gasovi sagorivi i stoga ih tretiramo kao izvor energije i svodimo na CO2 i H2O. To je prvi ekološki prihvatljivi aspekt našeg proizvodnog procesa, budući da se u njemu metan i ostali štetni gasovi ne ispuštaju u atmosferu.
Zar ne postoje i čistiji načini proizvodnje drvenog uglja od korišćenja tradicionalnih peći?
VB: Naravno, ali iznenadilo bi vas koliko peći i dalje radi po starim metodama, i u Srbiji i svugde u svetu. Oko 50% ukupnog izvoza drvenog uglja na tržište Evropske unije potiče iz Južne Amerike i Afrike. Tamo se proizvodnja često vrši na stari način, a o njihovoj posvećenosti i odgovornosti po pitanju ekološke i održive obrade drveta može samo da se nagađa.
Ali, da se vratim na prethodnu stavku, u proizvodnji drvenog uglja, oko polovine ukupne količine energetskog sadržaja sirove biomase ostane u samom uglju, dok druga polovina može da se iskoristi za dobijanje energije iz gasova. Ono što mi radimo jeste kogeneracija toplotne i električne energije iz energije gasova. U ovom trenutku, ostvarujemo efikasnost od 50% iz energije sadržane u uglju i, recimo, ne više od 20% kada je reč o konvencionalnoj toplotnoj i električnoj energiji. Ukupno, dakle, imamo stepen iskorišćenosti energije biomase od 70% tokom cele godine, što je mnogo više nego što uspeva da postigne bilo koje kogenerativno postrojenje koje koristi biomasu.
Ali, kada sagorevate drveni ugalj, opet se spuštate na efikasnost od 20%, što i nije baš sjajno.
BB: To zavisi od toga kako se drveni ugalj koristi i tu dolazimo do onoga po čemu se naš koncept izdvaja od drugih projekata obnovljive energije. Ugalj koji mi proizvodimo prolazi kroz proces pirolize na veoma visokim temperaturama, što dovodi do velikog stepena kristalizacije strukture uglja. Ugalj koji proizvedemo nije namenjen sagorevanju, već primeni u poljoprivredi, i zove se Biochar. Međutim, Biochar na kraju svakako završi u zemlji, a zbog njegove kristalne strukture, potrebni su vekovi da se razgradi. Uzmimo za primer razvoj jednog drveta. Tokom rasta, ono upija CO2 iz atmosfere. Ako to drvo pretvorimo u ugalj, atom ugljenika iz CO2 prelazi u karbonsku rešetku uglja i postaje veoma stabilan u tom obliku. Dakle, primenom uglja u poljoprivredi praktično izdvajate CO2 iz vazduha i skladištite ga u tlo. Tu on deluje kao neka vrsta prirodnog rezervoara. Istovremeno, možete iskoristiti toplotnu energiju gasova koji nastaju tokom procesa karbonizacije.
Ja volim da kažem da, ako zagrevate svoj bazen tokom zime (od viška energije), više doprinosite očuvanju okoline nego ako to ne radite.
(Foto: Dziobek/shutterstock.com)
Na prvi pogled, to izgleda sjajno. Ali, zašto bi poljoprivrednici uopšte upotrebljavali "biougalj"?
VB: Tu već govorimo o novim područjima primene. Pre samo nekoliko decenija, u basenu Amazona, u Južnoj Americi, arheolozi su otkrili područje na kojem su ljudi obrađivali zemlju još u periodu pre dolaska Kolumba, a na kojem je zemlja i dalje plodna. Možda vam je poznat naziv "terra preta". Ubrzo su otkrili da je jedan od razloga za to što je zemlja i dalje plodna visoka koncentracija uglja u tlu. Istraživanja "tera prete" ("crne zemlje") u cilju otkrivanja tajne njene plodnosti i dalje traju. Međutim, brojna ispitivanja vršena širom sveta ukazuju na pozitivan efekat Biochar-a na rast biljaka. Prinosi su veći čak i kada se koriste smanjene količine mineralnih đubriva ili kad se uopšte ne koriste, biljke su zdravije, što smanjuje potrebu za korišćenjem pesticida, a povrh svega, ovaj metoda zahteva manje navodnjavanja.
Želite da kažete da bi poljoprivrednici trebalo da pospu malo uglja da bi istovremeno dobili bolji rod i doprineli smanjenju efekata staklene bašte?
BB: Zapravo, da. Povrh toga, na taj način možemo da se borimo i protiv jednog od najtežih i najakutnijih ekoloških problema, a to je gubitak humusa i organske materije na obradivim područjima usled stalne primene mineralnih đubriva. Primenom uglja povećava se količina humusa, a dolazi i do mnogih drugih pozitivnih efekata, kao što su sprečavanje curenja nitrata i pesticida i štednja vode za navodnjavanje. Nažalost, u praksi je sve to malo komplikovanije. Iluzorno je očekivati od poljoprivrednika da pospu veće količine uglja na zemlju, ne samo zato što je to neuobičajena praksa, već i zbog cene. Većina poljoprivrednika razmišlja kratkoročno i gleda samo godinu dana unapred, a primena uglja može da bude konkurentna mineralnim đubrivima na duže staze, jer ne morate da obnavljate količine svake godine. Takođe, pitanje je kada će Vlada uvesti mere za smanjenje emisije štetnih gasova ili subvencije za izdvajanje uglja. One su prisutne u oblasti obnovljivih izvora energije, gde nema emisije štetnih gasova, ali ne i u oblasti tehnologija kojima se iz vazduha izdvaja CO2. Uzgred, bez primene pomenutih tehnika izdvajanja, ni svi napori zemalja koje se pridržavaju Pariskog sporazuma o klimatskim promenama neće biti dovoljni da se ostane u granicama globalnog zagrevanja od 2 stepena.
Kako onda upotrebiti ugalj? Da li je ceo ovaj poduhvat osuđen na propast?
VB: Ni slučajno! Po mom mišljenju, najpogodniji način da se Biochar primeni u poljoprivredi jeste kroz upotrebu u obliku aditiva za stočnu hranu. Istraživanja na tom polju su novijeg datuma, a mnoge skorašnje studije pokazuju da primena Biochar-a u stočarstvu dovodi do brojnih pozitivnih efekata.
Na primer, sigurno vam je poznato da ugalj apsorbuje toksine. Skoro sam čitala jedan članak iz koga sam naučila da je 25% stočne hrane koja se proizvede u svetu zagađeno mikotoksinima. Pokazalo se da Biochar apsorbuje širok spektar mikotoksina iz stočne hrane ili čak iz tela životinje, i to ne samo mikotoksine, već i bakterijske toksine i zagađivače okoline kao što su pesticidi i teški metali.
Pored toga, još je interesantnije zapažanje da se efikasnost stočne hrane povećava dodavanjem Biochar-a. Na jednoj farmi svinja u severnoj Nemačkoj, bilo je potrebno samo 2,2 kg hrane, umesto 2,8 kg, da se težina poveća za 1 kg. Uz to, proces uzgoja završio se 14 dana ranije nego kod kontrolne grupe. Mi sada ponavljamo taj eksperiment u Srbiji, a preliminarni rezultati su obećavajući i pokazuju slične efekte.
Sveopšte zdravlje životinja se povećava, jer se postiže bolja upotrebljenost hrane, a slučajevi dijareje se znatno smanjuju. Po mom mišljenju najzanimljivija činjenica jeste to što je moguće izbeći preventivnu i akutnu (kako preventivnu tako i akutnu) upotrebu antibiotika. Takođe, higijenski uslovi u stajama očigledno su se poboljšali, a i životinje su mnogo manje agresivne. Primećeno je i da je došlo do povećanja kvaliteta mesa i mleka. Istovremeno, postoje snažne indicije da je došlo i do smanjenja ispuštanja metana u atmosferu, što je još jedan korak u borbi protiv klimatskih promena.
Dodatna pogodnost pri korišćenju Biochar-a u ishrani životinja jeste to što je ugalj koji se nalazi u np. stajnjaku pun hranljivih materija za biljke, tako da dolazi do povećanja efekata đubrenja i izdvajanja uglja, baš kao i u slučaju da ste ugalj posuli po polju, s tim što u ovom slučaju to dobijate besplatno.
Za poljoprivrednike to znači da mogu da povećaju profit zahvaljujući smanjenim troškovima ishrane i veterinarskih usluga i povećanju plodnosti zemlje, uz niže troškove đubrenja i navodnjavanja. Na kraju su svi srećni, uključujući i životinju.
Tako se dobija električna i toplotna energija, a CO2 iz atmosfere prelazi u zemlju! I to je u suštini proces kako dobijate električnu i toplotnu energiju, a CO2 iz atmosfere prebacujete u zemlju!
Ovo je zaista jedan svestran projekat.
BB: Hvala. Mi želimo da odemo i korak dalje. U procesu proizvodnje električne energije ostaje dovoljno energije da se zimi zagreju staklenici, tako da želimo da iskoristimo svoj proizvod za uzgoj, a možda i za trenutno sušenje, organskih useva. Međutim, to su tek planovi za budućnost, jer potrebne finansije nisu još rešene. Ali, u slučaju da poljoprivredni Biochar ne nađe tržište onoliko brzo koliko se nadamo, istovremeno razvijamo druge mogućnosti primene Biochar-a, poput filtriranja vode ili kao aditiva u kozmetici. Na primer, NIVEA, L’OREAL i GARNIER imaju proizvode na bazi uglja, kao što su gelovi za tuširanje i preparati za eksfolijaciju, ili čak zubne paste. Sarađujemo sa FIKON-om, mladom i inovativnom firmom iz Vojvodine koja pravi razne organske proizvode od kanabisa. Između ostalog, oni imaju i liniju kozmetičkih proizvoda koja sadrži naš ugalj.
Na kraju, ugalj iz svih ovih proizvoda i procesa završi u zemlji, a to je najvažnije sa aspekta borbe protiv klimatskih promena. Kao što sam već rekao, primena uglja sa sobom nosi veliki potencijal za doprinos rešavanju mnogih ekoloških i drugih izazova sa kojima se naša civilizacija suočava.
Sve to zvuči fantastično, ali u čemu je caka?
VB: Ako je nađete, recite mi.
Tagovi:
Basna Čačak
Balz Baur
Vesna Baur
ćumur
biomasa
ŠSTK
FIKON
drveni ugalj
biougalj
obnovljivi izvori energije
biochar
ugalj u poljoprivredi
aditivi za stočnu hranu
upotreba uglja u kozmetici
Komentari
Vaš komentar
Top priče
22.04.2024. | Saobraćaj
Grad Beograd prodaje garaže - Početna cena 7.000 EUR
Grad Beograd oglasio je prodaju nepokretnosti u javnoj svojini, a reč je o garažnim prostorima u Ulici Salvadora Aljendea 18A. Na prodaju je ponuđeno 12 garaža, površine po 14 m2, koje se nude po početnoj ceni od po 7.000 EUR. Rok za podnošenje prijava je 30. april, a više detalja pogledajte OVDE.
23.04.2024. | Vesti
"Dan otvorenih vrata dualnog obrazovanja" 27. aprila u Beogradu
23.04.2024. | Vesti
21.04.2024. | Vesti
Gde u Beogradu može da se kupi stan po ceni od oko 2.000 EUR po kvadratu?
21.04.2024. | Vesti
eKapija+
Vidi sve
22.04.2024. | Vesti
22.04.2024. | Vesti
22.04.2024. | Energija
Jovanka Atanacković, CWP Europe - U Srbiji razvijamo 1,6 GW OIE projekata, u Crnoj Gori 400 MW
22.04.2024. | Energija
22.04.2024. | Energija, Industrija, Građevina
Sabiana Energy Smart - Inovativna rešenja za svež vazduh u domu
22.04.2024. | Energija, Industrija, Građevina
19.04.2024. | Finansije
Kompanija Marsh McLennan Adria organizovala Adria Forum o globalnim rizicima
19.04.2024. | Finansije
Poslovne šanse
Vidi sve
23.04.2024. | Građevina
Na prodaju građevinsko zemljište u Pirotu
23.04.2024. | Građevina
Objekat Medikoterapije u Nišu trebalo bi da postane vrtić - Otvoren javni poziv za rekonstrukciju
23.04.2024.. | Građevina
23.04.2024. | Građevina, Turizam, sport, kultura
Šid gradi teren za basket i mali fudbal
23.04.2024. | Građevina, Turizam, sport, kultura
23.04.2024. | Građevina, Saobraćaj
Najavljen tender za prvu deonicu brze pruge Beograd-Niš od Velike Plane do Paraćina
23.04.2024. | Građevina, Saobraćaj
23.04.2024. | Građevina
Priprema se teren za gradnju tržnog centra u Bariču - Vrednost investicije 160 miliona dinara
23.04.2024. | Građevina
23.04.2024. | Građevina
Firma Negast planira gradnju savremenog objekta na Voždovcu - U planu 39 stanova (FOTO)
23.04.2024. | Građevina
Izdvajamo još...
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.