Pretpristupni fondovi Evropske unije su na raspolaganju, šta nam je činiti ?

Evropska unija je Republici Srbiji za period od 2007. do 2013. namenila 743,25 miliona EUR iz pretpristupnog fonda "Napredak", a kako saznajemo, Vlada Srbije osim više uslova, nije uplatila ni neophodnu kotizaciju, tako da još uvek ni jedan euro ovih sredstava, posle više od godinu dana, nije iskorišćen.

- S obzirom na to da je mali broj organizacija i institucija u Srbiji upoznat sa radom evropskih fondova i procedurama apliciranja, moguće je da, čak i kada nam oni budu dostupni, ostanemo bez tih sredstava - kaže u razgovoru sa urednicima eKapije Dragiša Marinković, jedan od učesnika konferencije "EU programi i fondovi za Srbiju 08", održane u Briselu ( 27-28. Mart 2008. godine), u organizaciji EU Accessa.

Na ovogodišnjoj konferenciji predstavljeno je osam programa koji treba da doprinesu daljem ekonomskom razvoju Srbije, a neki od njih su Kulturni Program 2007-2013, Mediji 2007, NATO, Program Napredak, TEMPUS, ERASMUS MUNDUS, Okvirni program za istraživanje i tehnološki razvoj ...

Cilj fonda "Napredak" je borba protiv siromaštva, nezaposlenosti, suzbijanje diskriminacije, ravnopravnost polova, integrisanje osoba sa posebnim potrebama u društvo itd. Program je namenjen specijalizovanim organima i nevladinim organizacijama, javnim službama za zapošljavanje, lokalnim i regionalnim vlastima, socijalnim partnerima, istraživačkim institutima, univerzitetima...

S obzirom da je planirano da suma od 743 mil EUR ovog fonda, bude dodeljena u periodu od 6 godina propustili smo šansu da dobijemo oko 120 mil EUR, koji će, na sreću biti prebačeni u naredni perid, kaže Marinković.

On napominje da, osim neuplaćene kotizacije, (o čemu je dobio informaciju na samom sastanku) postoji dodatni problem, a to je nepripremljenost i neobučenost naših ljudi na sistem apliciranja za ovakve fondove.

- Aplikacije za sredstva ovih fondova zahtevaju i po 300 sati rada koordinatora koje je moguće unajmiti u firmama koje se bave pripremom i vođenjem celokupnog procesa apliciranja. Sa evropskim standardima nema šale, administracija se strogo poštuje, pa se plašim da potencijalni aplikanti neće biti spremni da ih iskoriste.

Pomoć je, dodaje Marinković, potrebno imati i od strane države i to je uobičajena praksa u ostalim zemljama. Svaka država ima svoje lobiste u Briselu, koji se bore da se što više sredstava slije u kasu njihove zemlje.

- Slovenci su za razvoj turizma uspeli da iskoriste 230 miliona EURA ovih fondova u roku od 3 godine. Bavarska u sedištima ovih fondova ima više od 18 predstavnika, dok mi nemamo ni jednog. Mislim da je to neophodno i da bi neko od ljudi iz PKS ili SAM morao da bude tamo i lobira. Naravno ta osoba bi morala da bude izuzetno kvalifikovana za obavljenje ovakvog jednog posla.

Marinković napominje da je dosadašnja donatorska pomoć iz predpristupnih fondova dolazila u našu zemlju u okviru programa za prekograničnu sradnju, ali da smo mi tada zapravno koristili sredstva zemalja suseda, a ne ona namenjana nama.

- Jednog trenutka ovi fondovi će nam biti dostupni, i postaviće se pitanje njihove iskorišćenosti, koja je mogla da bude i 90%, a sva je prilika da će u slučaju naše zemlje ona biti znatno manja.

Na konferenciji u Briselu, osim tema vezanih za investicije, govorilo se i o trenutnoj političkoj situaciji u Srbiji i nastavku integracije u EU, a Doris Pack, koja je otvorila dvodnevni skup, apostrofirala je problem dobijanja viza za građane naše zemlje.

Dragiša Marinković, inače direktor kompanije G4S, dodaje da je on na konferenciju u Brisel otišao zahvaljujući Srpskoj asocijaciji menadžera, čiji je član i od koje je dobio informacije o održavanju ovog skupa.