(Foto: Avatar_023/shutterstock.com)
Pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo priprema Akcioni plan razvoja organske poljoprivrede u Vojvodini, prvi put organizovano, sa jasnim ciljevima i za teritoriju cele pokrajine, kako bi se taj potencijal iskoristio na pravi način, izjavio je za eKapiju Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu i dodao da su za tu namenu izdvojena sredstva u pokrajinskom budžetu za 2019. godinu.
- Plan je još uvek u fazi preciziranja projektnog zadatka od strane referentnih stručnjaka koji će biti zaduženi za njegovu izradu, sprovođenje i nadzor. Očekujemo da autori plana budu sa stručnjaci bogatim iskustvom i da zapravo predstavljaju konzorcijum svih zainteresovanih strana u oblasti organske poljoprivrede - kaže Radojević.
On ističe da je još uvek rano govoriti o konkretnim merama koje će biti usvojene u konačnoj verziji plana, ali da je osnovna namera Sekretarijata da se putem organizovanja javnog dijaloga, okruglih stolova i savetovanja dođe do povećanja proizvodnje i potrošnje proizvoda organske poljoprivrede i kontinuiteta organizovanja manifestacija i edukovanja proizvođača i potrošača, a cilj je i formiranje Saveta za organsku poljoprivrednu proizvodnju.
Na pitanje kakva je trenutna situacija u Vojvodini kada je reč o organskoj proizvodnji, Radojević ističe da se u Vojvodini organska proizvodnja odvija na nešto više od 6.000 hektara, a da se po metodama organske stočarske proizvodnje u ovoj pokrajini uzgaja više od 6.000 grla.
- Organskom biljnom proizvodnjom u Vojvodini, koja ima 45,1% učešća u ukupnim površinama u organskoj poljoprivredi u Srbiji obuhvaćene su žitarice, industrijsko bilje, povrće, krmno bilje i voće, a u manjem procentu se po organskim principima gaji i lekovito i začinsko bilje - navodi Radojević i podseća da Srbija na ime izvoza organskih proizvoda ostvaruje značajan priliv, koji je lane iznosio više od 23 mil EUR, te da čak 99% organski proizvedene hrane završava na ino tržištima.
On ističe da organska poljoprivreda u Vojvodini beleži trend rasta i da ta pokrajina dosta ulaže u organsku proizvodnju, ali i da prostora za unapređivanje i razvoj ima, na šta ukazuju i žalbe proizvođača.
- Proizvođači se najviše žale na nemogućnost nabavke kvalitetnog organskog semena, uvoza preparata iz EU koji smeju da se koriste u organskoj poljoprivredi, kao i na visinu podsticaja po hektaru, odnosno grlu stoke, a ima zahteva i da se povećaju subvencije za proizvođače koji su u periodu konverzije, a koja traje do tri godine - kaže Radojević.
(Foto: Khakimullin Aleksandr/shutterstock.com)
On podseća da je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u 2018. povećao bespovratna finansijska sredstva za organsku proizvodnju.
- Za dodelu sredstava za sufinansiranje troškova kontrole i sertifikacije organske proizvodnje kao za i nabavku priključne mehanizacije specijalizovane za organsku proizvodnju u Vojvodini, u ovoj godini opredelili smo sredstva u iznosu do 10 miliona dinara i potpisali 30 ugovora, što je značajno povećanje u odnosu na zatečeno stanje iz 2016. godine kada je za ove namene bilo opredeljeno samo 100.000 dinara - kaže naš sagovornik, ističući da pokrajina sufinansira do do 80% investicije, maksimalnog iznosa od milion dinara.
- Bespovratna finansijska sredstva za organske proizvođače predviđena su i agrarnim budžetom za 2019. godinu, a osim sredstava za kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje i nabavku specijalizovanih priključnih mašina za organsku poljoprivredu, proizvođači imaju mogućnost da apliciraju i za nabavku opreme i sistema za navodnjavanje, plastenika , protivgradnih mreža , opreme za farme za stočarstvo i da ostvare povraćaj na investiciju do 60%, a i čak do 70% ako su aplikanti mladi do 40 godina, žene nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava kao i poljoprivrednici koji rade u otežanim uslovima rada - navodi Radojević.
Promene propisa
Kada je reč o propisima koji regulišu oblast organske proizvodnje, Radojević ističe da je Ministarstvo poljoprivrede uradilo nacrt izmena i dopuna Zakona o organskoj proizvodnji, čije usvajanje je bilo predviđeno za četvrti kvartal ove godine.
- Međutim, s obzirom na to da je Evropska komisija usvojila novu Uredbu za proizvodnju i obeležavanje organskih proizvoda, te da se u narednom periodu očekuje donošenje implementacionih Uredbi, odlučeno je da se rad na ovom Zakonu odloži za narednu godinu - kaže on.
(Foto: Shulevskyy Volodymyr/shutterstock.com)
Radojević dodaje da je u međuvremenu urađen i nacrt izmena i dopuna Pravilnika o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje, čije se donošenje očekuje naredne godine.
- Izmenama i dopunama pomenutog propisa u potpunosti će se urediti oblast za organsku proizvodnju vina, detaljnije će biti propisana kontrola organskih proizvođača i revidiran spisak aktivnih supstanci koje su sadržane u sredstvima za zaštitu bilja dozvoljenim za upotrebu u organskoj proizvodnji - ističe naš sagovornik.
On šansu za unapređenje i razvoj organske poljoprivrede vidi i kroz udruživanje malih poljoprivrednika, regionalne, međunarodne i IPA prekogranične projekte u oblasti organske poljoprivrede, ali i kroz saradnju i iskustva zemalja koje su organskoj poljoprivredi već prilično odmakle.
Kako rade Danci
- U Danskoj, koja je svetski lider u proizvodnji organske hrane, organska proizvodnja se odvija na 245.000 hektara, uz prosečnu veličinu organske farme od 73 hektara. Vrednost izvoza organskih proizvoda u toj zemlji dostiže 375 mil EUR, ali uspeh nije došao sam po sebi. Kod njih je još 1987. godine uveden državni sertifikacioni sistem za organsku proizvodnju i doneti su prvi akcioni planovi, politike podsticaja i subvencionisanje ovog održivog oblika poljoprivredne proizvodnje. Subvencije po hektaru iznose 115 EUR , a za proizvođače u godini konverzije 275 EUR po hektaru. Uz to ide i besplatna organska sertifikacija i državna inspekcija, a postoji i finansijska podrška za kontrolu proizvođača u period konverzije. U Danskoj se subvencioniše i konverzija javnih kuhinja koje prelaze sa konvencionalne na organske hrane, uključujući tu i obrazovanje osoblja kuhinje. Država daje čak i subvencije za marketinške i informativne kampanje za promociju izvoza organskih proizvoda i istraživanja u ovoj oblasti - navodi impozantne podatke pokrajinski sekretar koji je nedavno boravio u Danskoj i tamošnje kolege upoznao sa izradom plana razvoja organske proizvodnje u Vojvodini.
(Foto: Carlo Prearo/shutterstock.com)
Vuk Radojević za eKapiju kaže da je u pokrajinskom budžetu za 2019. godinu za podsticanje pčelarstva predviđeno 25 miliona dinara, za nabavku košnica i druge opreme, ističući da je u Vojvodini trenutno registrovano 65 udruženja pčelara, od čega su 52 članovi Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine sa 968 članova.
Prema njegovim rečima, ima predloga i da se razmotre mogućnosti za razvoj pčelarskog, takozvanog api turizma u Vojvodini, a Radojević posebno ističe inicijativu da se na Fruškoj Gori osnuje Centar za istraživanje i razvoj pčelarstva, koji bi bio u službi naučnih istraživanja i dualnog obrazovanja.
- U Danskoj, u kojoj je pčelarstvo regulisano posebnim zakonom i u kojoj prvi oblici udruživanja pčelara datiraju iz 1866. godine a vlasništvo nad pčelinjim rojem je posebnim dokumentom regulisano još 1683, postoji slična ustanova - Odeljenje za dijagnozu i lečenje važnijih bolesti pčela u okviru Univerziteta Arhus. Osim istraživačkog rada, stručnjaci za pčelarstvo organizuju stručna predavanja za organizacije pčelara na temu ishrane, zimovanja , bolesti pčela i preventiva u lečenju - navodi Radojević i dodaje da bi donešenje posebnog zakona o pčelarstvu, po ugledu na Dansko iskustvo, uz brendiranje različitih vrsta medova, značajno unapredilo pčelarsku proizvodnju na teritoriji Vojvodine.
Branislava Petrović
Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Petak, 21.12.2018.
Komentari
