Srbiji nedostaje zakon o venture kapitalu

Srbiji nedostaje zakon o venture kapitalu koji bi omogućio da se osnuju venture fondovi, a koji u svetu finasiraju mlade tehnološke kompanije visokog rizika, rečeno je na skupu "StartUp EcoSystem Serbia 2016" koji su organizovali Privredna komora Srbije (PKS) i Privredni forum mladih, u okviru projekta "Karavan omladinskog preduzetništva". Istaknuto je da uslovi za pokretanje inovativnih startap kompanija u Srbiji nisu toliko loši, ali bi određenim zakonima koje bi trebalo doneti mogli biti poboljšani. Venture fondovi u svetu finasiraju mlade tehnološke kompanije visokog rizika, a naglašeno je i da su, pokretačima novih inovativnih kompanija, na početku poslovanja, potrebne i poreske olakšice, ali i da im se poreska plaćanja odlože na šest meseci.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Miroslav Miletić istakao je da PKS posebnu pažnju usmerava ka omladinskom preduzetništvu. Projekat "Karavan omladinskog preduzetništva" ima cilj, kako navodi, da se mladi širom Srbije upoznaju sa mogućnostima osnivanja i uspešnog vođenja sopstvenog preduzeća, čime se podstiče otvaranje novih radnih mesta i smanjuje nezaposlenost mladih. Prema rezultatima ankete koju je spovela Svetska banka 46 odsto ispitanika u Srbiji žele da budu preduzetnici, ali je samo 8 odsto spremno da se upusti u preduzetničke vode, dok čak 85 odsto anketiranih smatra da je to rizik, a glavna prepreka je, kako navode, nestabilan poslovni ambijent, istakao je Miletić.

Srbija je zemlja talentovanih inovatora i tehnoloških stručnjaka što potvrđuju mlade firme, kao što su VisMedic, FitPass, NeoPix, Snajka de Madre i mnoge druge, kao i prisustvo Razvojnog centra Microsoft, u Srbiji kao jednog od tri razvojna centra u svetu da Srbija, a to predstavlja veliki potencijal za razvoj IT sektora.

Vršilac dužnosti direktora Razvojne agencije Srbije Željko Sertić izjavio je da je Vlada u 2016. godini odvojila 16 milijardi dinara za preduzetništvo, od kojih su četvrtina bespovratna sredstva za projekte mladih startapova i da je ove godine stiglo više od 14.500 prijava, od kojih je već 7.200 realizovano.

O podršci razvoju startapa i omladinskog preduzetništva govorili su i ambasador Finske Perti Ikonen i ambasador Izraela Alona Fišer-Kam koji su preneli pozitivna iskustva u tim državama koje su podstakle rast i razvoj njihovih startap ekosistema. Predstavnici Ambasade Finske u Srbiji naglasili su da ta zemlja u istraživanje i razvoj ulaže tri odsto bruto društvenog proizvoda, što je čini zemljom sa najvećim ulaganjima u te oblasti.

Nakon zvaničnog otvaranja konferencije održan je panel "Primeri dobre prakse evropskih startap ekosistema i pozicioniranost srpskog startap ekosistema na globalnoj startap sceni", okrugli stolovi o problemima i izazovima sa kojima se susreću srpski startapovi, a diskutovalo se i o alternativnim modelima finansiranja - kako velike kompanije, banke i fondovi mogu ulagati u startapove i podstaći razvoj domaćih startapova.