Mitovi o mačkama u koje mnogi od nas veruju

(Foto: Lepneva Irina/shutterstock.com)

Mačke vole mleko

Mačke, kao i drugi sisari, piju mleko dok su još male, ali kada se odviknu od majčinog mleka prestaju da proizvode sve enzime koji su im potrebni za varenje mleka. To znači da je većina mačaka netolerantna na laktozu.

Postoji još jedan problem sa mlekom, a to je sadržaj masti i kalorija. Kada date mački količinu mleka jednaku zapremini njene glave to je kao da vi jedete galon punomasnog sladoleda. To znači da se mačke mogu i ugojiti od mleka, ali ipak i dalje vole sam ukus ove bele tečnosti.

Brkovi im pomažu pri održavanju ravnoteže

Savremeno verovanje govori da su brkovi povezani sa ravnotežom mačaka. Međutim, to nisu njihovi brkovi, pošto im oni služe za navigaciju i senzornu percepciju. Brkovi mačaka su od istog materijala kao i rogovi drugih životinja, od keratina. Na mestu gde su brkovi povezani sa mačjim licem postojiveoma mnogo nerava pomoću kojih mačke osećaju promene u vazduhu koje sedogađaju dok se približavaju zidovima i drugim preprekama. A tačno je to da su im brkovi dugi koliko im je telo široko.

Gubitak brkova može da učini mačke dezorijentisanim,zbunjenim i uplašenim.

Mačke se uvek dočekaju na noge

Mačke ne mogu uvek da se dočekaju na noge. One to čine, jerimaju sposobnost da uvijaju svoje kičme na način koji bi ubio čoveka. Kada skoče,ili padaju, njihov osećaj ravnoteže im poravna prednju polovinu, dok se savitljiva kičma okreće i poravnava zadnju polovinu za siguran pad.

Iako je to refleks, još uvek mu treba vremena. Ako mačka pada sa niske visine, najčešće neće imati vremena da se preokrene u potpunostii onda će sleteti na bok. Čak i ako se dočekaju na noge, ne izađu uvek nepovređene. Ako padnu sa velike visine i noge ne mogu da apsorbuju udar, tomože dovesti do slomljenih kostiju, unutrašnjih trauma, pa čak i do oštećenja mozga.

One su po prirodi usamljene

Mačke mogu apsolutno da prežive same, ali kada se okupljajuu grupama one često stvaraju tesni čvor koji se okreće oko jedne osnovne grupe ženki. Ne samo da se divlje mačke okupljaju u kolonijama, već dele odgovornosti, učestvuju zajedno u podizanju mačića, čak imaju i svoje najbolje prijatelje. Mačke u kolonijama se obično uparuju zajedno, udružuju,provode mnogo vremena timareći se i pozdravljajući se nosevima.

Mačke ne razlikuju boje, ali mogu videti u mraku

Mačke na neki način imaju poteškoća kod razlikovanja zelene i crvene boje. Oči mačaka su podešene tako da prikupljaju plave i ljubičaste boje, kao i zelenkasto žute boje, tako da one i vide svet kao i osobe koje nerazlikuju zelenu i crvenu, ali sa malo više zelene boje.

Mače oči obrađuju informacije brže od naših očiju, pa zbogtoga mogu videti deo mišjeg repa u travi. Ćelije u očima im pomažu da vide i umraku i daju im dodatnih 20 posto stepeni perifernog vida u poređenju sa nama,ali i dalje ne mogu videti u potpunom mraku. Mačkama je potrebno malo svetlostida bi bile u stanju da vide, a u uslovima slabog osvetljenja i sumraka, dalekosu ispred nas.

Mačke jedu povrće

Dosta hranljivih sastojaka koji su potrebni mačkama da prežive dolaze iz mesa. Takođe im je potreban veliki broj proteina, više nego drugim životinjama. Nedostatak ovih hranljivih sastojaka i proteina ih može dovesti do problema sa kožom, gubitkom sluha, pa čak i do problema sa srcem i jetrom. Vegetarijanska ishrana sadrži i visok nivo ugljenih hidrata, a mačke tu količinu ne mogu da svare. Mačke koje su prisiljene na vegetarijansku ishranu mogu pobeći od kuće u potrazi za hranom.

Kućne mačke su isto što i divlje

Divlje mačke su rođene i odgajane van kuće i bez kontakta sa ljudima. Nikada nisu imale dobar odnos sa ljudima, obično ih se plaše. One nisu društvene, baš zbog takvog života.

S druge strane, kućne mačke poznaju ljude i znaju da ljudi mogu biti ljubazni. One mogu biti uplašene, ali možete ponovo dobiti njihovo poverenje. Ali mačke koje su živele u kući i izbačene su napolje, mogu postati divlje. Takve mačke, kao i divlje, nauče da ne veruju ljudima, objavio jeNational Geographic Srbija.