Srđan Šaper, vlasnik i direktor McCann Erickson Group - Nisam izdao Rock n Roll

"Ništa mi nije tužnije da vidim od olinjalih rokera. Zato sam na vreme nove eksperimente i kreativne izazove potražio i našao u marketingu, a svojim političkim angažmanom želim da, bez patetike, budem koristan", kaže nekadašnji "Idol", a danas vlasnik i direktor vodeće lokalne marketinške kuće i uticajni član GO DS

(VIS Idoli)

Nekadašnji "maljčik" iz centra grada ili, po mnogima, urbana ikona SFRJ bira restoran na Čukarici u Radničkoj ulici?! "Ne vidim šta je to čudno. ‘Gušti mora’ su odličan restoran, a posebno prija leti. Prava je šteta što u Beogradu van centra nema više ovakvih mesta; pa zašto ne i u, na primer, Borči - to bi baš bilo zanimljivo", odgovara u svom stilu Srđan Šaper, osamdesetih godina pevač kultne novotalasne grupe VIS "Idoli", a danas direktor sprske McCann Erickson Group i uticajni član Glavnog odbora Demokratske stranke.

Mnogi, uključujući tu i veliki broj stranaca, smatraju da Beograd pleni svojim kafićima, restoranima, noćnim životom i ukupnom atmosferom. Karakteristično ironično, Šaper na to odgovara: "Vrlo sam skeptičan prema takvim tvrdnjama. To mogu potpuno doživeti samo oni koji ovde imaju lokalne vodiče. Beograd je, naime, još uvek daleko od, recimo, Praga. Drugo, bitan je i imidž cele zemlje, koji je, nažalost, još uvek sličan onome koji je kreirao režim Slobodana Miloševića, posle čijeg sloma nismo dobili jedinstvenu političku i nacionalnu viziju". Zato, progovara politički aktivista iz njega, zagovara većinski izborni sistem, koji bi, veruje, eliminisao "strančice" i, eventualno, omogućio formiranje stabilne vlade koja bi bar četiri godine imala vremena da se ozbiljno i beskompromisno uhvati u koštac sa brojnim izazovima.

Problem je u nama
Naravno, priželjkuje da to učini njegova DS. Ističe, međutim, da nije stranački fanatik i ne odriče sadašnjim članovima vlade patriotizam i iskrenu želju da rade na poboljšanju slike Srbije u svetu. "Ali", dodaje, "pre ‘brendiranja’ i ‘marketiranja’, morate imati definisane proizvode. Drugo, srpska elita je tradicionalno poražavajuće nekompetentna i gotovo uvek je od gotovog napravila veresiju, što smo krvavo platili milionima žrtava", ogorčen je Šaper i dugo navodi niz istorijskih primera, demonstrirajući zavidno poznavanje istorije.

"U svakom slučaju, moramo u sve projekte uključiti što veći broj ovdašnjih ljudi, koji su, ne samo gostoprimljivi, što svi priznaju, nego, za divno čudo, i prilično obrazovani, informisani i sposobni. To je, verovatno, u velikoj meri zahvaljujući velikom prodoru Interneta, a još kada bi olabavio vizni režim verujem da bi mogli biti oni Srbi koji su tridesetih godina prošlog veka u Parizu bili u centru evropskih i svetskih zbivanja", kaže Šaper ne bez primedbi na politiku međunarodne zajednice prema Srbiji, ali snažno ističući da ne veruje u "teorije zavere".

"Problem je, očigledno, u nama samima. Srbi me podsećaju na vojnu formaciju čiji špic duboko prodire, ali su joj bokovi vrlo ranjivi, dok se kraj kolone široko vucara", slikovit je. "Istina, u prelomnim istorijskim događajima imali smo, objektivno, vrlo značajnu ulogu. To nas, s jedne strane, lišava kompleksa inferiornosti, ali, s druge, skloni smo da olako, opterećeni stereotipima, omalovažavamo druge i precenjujemo sebe, nesposobni da uspostavimo čvrste i ozbiljne veze sa svetom", dijagnozira.

Senke su drugačije
Sa indignacijom odbija svaku pomisao da je od "dobrovoljnog pevačkog" napravio političko društvo sa svojim prijateljima iz mladosti - Borisom Tadićem i Nebojšom Krstićem. "O politici smo pričali i njome se, svako na svoj način, bavili i kao mladi. A u DS sam se učlanio još 1990. godine i za nju radio prvu predizbornu kampanju ‘Prelomite pametno’. Možda će nekome zvučati patetično, ali svoj politički angažman shvatam kao mogućnost da doprinesem opštem dobru, mnogo više nego što sam to mogao kao mlad muzičar", ne dozvoljava da padne senka na iskrenost njegove političke aktivnosti.

(Nebojša Krstić)

U svakom slučaju, životna putanja mu je vrlo neobična. Prešao je put od zaštitnog znaka jugoslovenskog, ne samo muzičkog, "novog talasa" do direktora poznate marketinške kuće, političkog aktiviste, pa i - mnogi bi rekli - istaknutog člana ovdašnjeg džet-seta. "Meni tu ništa nije neobično", ne uzbuđuje se Šaper i rezimira. Rođen je u Vasinoj ulici, da bi se sa pet godina preselio u Nevesinjsku, na Vračaru, završio je osnovnu školu "Sveti Sava" i, kako posebno ističe, Osmu beogradsku, današnju Treću gimnaziju.

"Kao ‘vukovcu’ sa prirodnjačkog smera, prirodnim mi se učinilo i to da zatim upišem Medicinski fakultet, pogotovo zato što me je interesovala psihijatrija, a posebno sam bio fasciniran Jungovom ‘dubinskom’ psihologijom", navodi. Ali, posle 3-4 godine studija, uprkos dobrom proseku ocena, shvata da želi nešto drugo. U tom periodu, lakonski navodi sasvim posvećen predjelu, nastaju i "Idoli", legendarna muzička grupa čiji se uticaj čak i danas oseća.

Potom - prelazi na glavno jelo - upisuje studije filmske režije, u generaciji sa Milutinom Petrovićem. Nakon diplomiranja, međutim, ne snima filmove, a u široj javnosti je ostao upamćen po upečatljivoj ulozi Spiridona Kopicla u kultnom filmu "Davitelj protiv davitelja", Slobodana Šijana. Bilo je to vreme, objašnjava, kada se, sa čuvenim tandemom Bucko & Tucko, udružio u grupu koja se bavila snimanjem reklama. "Stalno smo mislili da to radimo ‘za život’ i da će doći vreme kada ćemo moći da se bavimo i umetnošću. Osim toga, bio sam i sapet velikim očekivanjima ljudi koji su voleli ‘Idole’, a onda je počeo i rat...", ispoveda zašto ga se ne sećamo i kao režisera.

Ubrzo shvata da i bedi mora doći kraj, pa 1995. godine osniva agenciju Idols & Friends, da bi dve godine kasnije dobio franšizu od američke agencije McCann Erickson i postao vlasnik i direktor firme koja pod njenim imenom danas posluje u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Albaniji, a ima velike ambicije za daljim širenjem u regionu.

Šaper je zadovoljan učinjenim. Šeretski priznaje da zato nosi par brojeva veće odelo nego u danima kada je pevao "Jedina, malena". "Uživam u tome da provociram ljude koji su i onda mislili da ne treba ni da ih nosim, kao i one koji smatraju da to danas ne bi trebalo. "Ali, šalu na stranu", uzima salvetu. "McCann Erickson Group je sebi postavila za cilj da bude ‘one-stop-shop’, odnosno da pod istim krovom objedini kreativnu, medijsku, PR i ostale agencije. U svakoj disciplini smo najbolji, ili na drugom mestu, dok se konkurenti ističu isključivo na jednom polju".

Dokaz? "Godišnji obrt nam je 20-25 miliona evra u regionu, od čega 80 odsto u Srbiji, što čini petinu ukupnog lokalnog. Inkasiramo prihod od 4-5 miliona evra godišnje, što je odlično i u ovdašnjim, ali i u regionalnim okvirima", navodi Šaper. I profit je, naravno, zadovoljavajući, ali, ističe, uglavnom se reinvestira. "To je najpametnije. Jer, stalo mi je do toga da napravimo veliki prodor u zemlje u okruženju i stvorimo čvorište Jugoistočne Evrope sa sedištem u Beogradu koje će se kotirati na berzi, od čega ćemo svi koji smo u tome učestvovali jednog dana pristojno zaraditi", ne okoliša.

Štaviše - prelazi na vino - voleo bi da svoj sadašnji posao poveže sa onim kojim se u mladosti bavio. Mašta, naime, o bogatoj filmskoj i muzičkoj produkciji, izdavaštvu... Takođe, planira i da, končano, svije "porodično gnezdo".

Ostvarenje svojih snova čeka u vlastitom stanu od 60 kvadrata u Kursulinoj ulici. Neverovatno, ali ne prati aktuelna muzička zbivanja. "Poslednji put kad sam duže vozio, slušao sam u kolima Tomu Zdravkovića i Mišu Kovača", vraća mu se osećaj za dopadljivi cinizam i, kao odgovor na našu zaprepašćenost, izazivački poziva da proverimo sadržaj kompakt-diskova u njegovom "Opelu", starom šest godina.

Odbrana i poslednji dani
"Ma, super sam ja živeo i sa ‘dve banke’ u džepu, ali ‘od danas do sutra’". Nemoguće da to kaže koautor remek-dela "Odbrana i poslednji dani" "’Odbrana’ je prodata u vrlo malom tiražu, a ‘Čokolada’, naš sledeći album, čak u 200 hiljada primeraka. Materijalno je najbolje prošao Vlada (Divjan), koji je, od svega toga, kupio ‘fiću’, dok sam ja nabavio polovnog ‘spačeka’. Menadžera nismo imali i, očigledno, bili smo loši preduzetnici", priseća se. "Idoli" se, međutim, nisu raspali zbog manjka novca u opticaju.

(Vlada Divjan)

Dokazanog provokatora je teško isprovocirati. Ne, međutim, i nemoguće. "Odem na jedan javni događaj i eto mene u svim tabloidima", lagano mu dižemo temperaturu u ionako vrelom avgustovskom danu. Nastavljamo istim bezobzirnim i, pokazaće se, bezobraznim tempom, nabrajujući dugu listu imena muzičara koji su čak i životom platili svoja ubeđenja. Šaper, iz pijeteta prema nekadašnjim prijateljima, jedno vreme ćuti zagledan u vinsku čašu...

Zatim će da plane: "Pa, šta je trebalo ja da uradim? Da 30 godina recikliram istu stvar?! Bez preterivanja, ‘Idoli’ su mogli da snime još deset ‘Odbrana’, ali bili smo željni novih izazova. I ja lično. Uostalom, ništa mi nije tužnije nego kad vidim olinjale rokere. Bio sam skoro na koncertu Rolling Stones-a u San Francisku i - sem publike, koja me je oduševila rasponom godina i raspoloženjem - nisam osetio da je svet posle toga postao drugačiji, kao što bih da smo i oni i ja par decenija mlađi", "žestoko se "brani".

Na opasku da ima i muzičara koji "lepo stare" uzvraća primedbom da "poslednji dani" nisu svakome isti. "Da li sam ja gori od Bona ili Bob Geldofa, pa čak i Stinga?! Pa, ja sam svoje buntovništvo ostavio za sobom, u mladosti, ne želeći da ga etabliram niti naplatim. Potpuno sam, dakle, ‘čist’ ušao u, ako hoćete tako, ‘establišment’. Zar to nije mnogo poštenije?"

Brzo mu se, međutim, vraća prepoznatljivo dobro raspoloženje. "Uostalom, i sadašnji posao bih lako zamenio za drugi ukoliko bih osetio snažan izazov", zaključuje Šaper.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu