Psihološka dimenzija ugovora o radu - osećaj pravičnosti, poverenja, sigurnosti

Ugovor o radu, osim pravne, ima i psihološku dimenziju koja je izuzetno važna, a često se gubi iz vida.

Formalnost ili više od toga

Često se ugovoru o radu pristupa kao jednoj najobičnijoj formalnosti koju nameće zakon kako bi mogla da se izvrši fizička prijava radnika i koja kao da nema nikakve veze sa onim što su se zaposleni i poslodavac prethodno dogovorili.

Takav stav prema ugovoru o radu se prepoznaje u biranju već gotovih i šturih obrazaca koji mogu da se kupe po knjižarama i koji su na mnogo načina nedorečeni i manjkavi.

Uobičajena forma koja se pri tome bira je ugovor na određeno vreme s obećanjem da će zaposleni biti primljen u stalni radni odnos ako se dobro pokaže.

Informisanje radnika o njegovim pravima po osnovu rada u ugovoru su štura, a logika koja stoji iza toga je verovatno ta da što radnici manje znaju to bolje, pri čemu postoji i svesna namera da se prava radnika koja su im zakonom zagarantovana ne poštuju.

Međutim, suprotno tome lista obaveza koju zaposleni imaju i sankcija za njihovo neispunjavanje može da bude poduža.

Prava vs. obaveze

Veoma je bitno kako su međusobne obaveze poslodavca i zaposlenog u ugovoru izbalansirane.

Takođe, bitno je i kako su prava i obaveze koje zaposleni ima po osnovu rada izbalansirane.

Ukoliko se ugovor minimalno bavi obavezama poslodavca i pravima zaposlenog ne može se reći da će ugovor o radu biti početak jednog odnosa u kojem postoji uzajamnost.

Stalni posao vs. privremeni

Ukoliko je u oglasu za posao navedeno da se radi o stalnom zaposlenju onda i ugovor o radu treba da glasi na neodređeno vreme, a ne da zaposleni umesto toga dobije na potpis ugovor na određeno vreme.

Psihološki efekat je "da, ali..".

Umesto toga mnogo je bolje da poslodavac u ugovoru na neodređeno vreme unese klauzulu o probnom radu kojom će se zaštititi od sopstvene greške u proceni zaposlenog prilikom zapošljavanja.

Po isteku probnog rada, nema odjave pa ponovne prijave radnika, jer ugovor i dalje teče.

Ugovor kao odraz organizacione kulture

Ugovor o radu je prvi dokument koji zaposleni dobija na uvid od strane poslodavca i na osnovu kojeg donosi izvestan sud i zaključak o poslodavcu.

Ugovor o radu ne treba da bude samo zakonom propisana forma on treba da bude i dokument koji odražava vrednosni sistem kompanije.

Poslodavci treba da se upitaju da li je forma ugovora koju im neko predlaže, da li njihov knjigovođa ili advokat, nešto što zaista predstavlja ono što oni jesu ili žele da budu, odnosno ono što je u skladu sa organizacionom kulturom njihove firme.

Psihološka dimenzija

Već smo rekli da je ugovor o radu prvi zvanični kompanijski dokument na osnovu kojeg će zaposleni doneti određeni sud i zaključak.

To je dokument kojim se uređuje međusobni odnos između poslodavca i zaposlenog.

Osnovno pitanje koje se postavlja je hoće li zaposleni nakon što je pročitao ugovor imati osećaj pravičnosti, poverenja i sigurnosti.

Ukoliko je poslodavac taksativno naveo svoje obaveze prema zaposlenom sam taj čin je velika garancija da će on to i ispuniti što zaposlenom pruža osećaj sigurnosti i poverenja.

Dalje, sam potpis zaposlenog je psihološki čin kojim se zaposleni obavezuje na ono što je ugovorom dogovoreno.

Neki poslodavci zloupotrebljavaju to pa u ugovoru o radu navode klauzule koje nisu zakonski utemeljene znajući da će ih većina zaposlenih ispoštovati zato što su stavili svoj potpis na to i time se obavezali.

Stav da je ugovor o radu onoliko dobar koliko štiti interese poslodavca ako dođe do radnog spora je samo jedna strana medalje, dok je druga strana upravo psihološki efekat koji ugovor ima na zaposlenog.

(Autorka: Nataša Šovljanski, urednica HR sadržaja mojtim.infostud.com)